Agro Priče

U ovoj epizodi podkasta govorimo o tome kako mikroorganizmi u zemljištu direktno utiču na ishranu biljke, plodnost zemljišta i smanjenje troškova proizvodnje. Kroz primere sa njive objašnjavamo zašto rezultat pobeđuje nepoverenje, kako ublažiti fitotoksiju, da li se mineralna đubriva mogu zameniti mikrobiološkim i kako obezbediti azot i fosfor kada su biljci najpotrebniji. Razgovaramo o održivim rešenjima u teškim godinama, upravljanju zemljištem, zadržavanju vlage i tome zašto znanje o zemljištu omogućava efikasnije rešavanje problema u poljoprivredi.Na ove teme razgovaramo sa spec. dipl. inž. Bogdanom Žigićem iz Biofora, koji više od 20 godina radi na razvoju tehnologija zasnovanih na mikrobiologiji zemljišta i upravljanju plodnošću zemljišta u realnim proizvodnim uslovima.00:00 Put od teorije do rešenje koje već 20 godina "radi" na njivi

01:26 Rezultat uvek pobedi nepoverenje

04:38 Kako se proizvodi razvijaju i zašto to nikad ne prestaje

05:43 Priroda već ima sistem – mikrobiološka đubriva ga pokreću

06:54 Zašto dodajemo sve više, a biljka uzima sve manje

10:41 Mikroorganizmi u zemljištu direktno utiču na ishranu biljke

11:52 Kako u jednoj godini podići plodnost zemljišta i smanjiti troškove

13:27 Rezultat je odgovor na pitanje zašto poljoprivrednici prihvataju nove tehnologije

14:55 Kako Biofor Active pomaže biljci da se ublaži fitotoksija

15:57 Teške godine traže održivo rešenje

17:49 Na kojim kulturama se efekti Biofor preparata najjasnije vide

19:22 Zemljište vapi za životom – a rešenje postoji!

20:56 Da li se mineralna đubriva mogu zameniti mikrobiološkim?

24:02 Kako obezbediti azot kada je biljci najpotrebniji?

24:52 Bez fosfora nema energije ni otpornosti biljke. Kako pokrenuti fosfor koji je zarobljen u zemljištu?

26:03 Biofor koristi ono što već postoji u našem zemljištu jer tu i najbolje radi!

30:05 Mikroorganizmi pomažu biljkama u stresnim uslovima

34:17 Kako do visokog prinosa uz niže troškove?

40:48 Kako proveriti da li vaše zemljište zaista prima i zadržava vlagu?

48:11 Znanje o zemljištu kao osnova za rešavanje problema poljoprvrednika

Šta se dogodi kada zemlju tretiramo kao resurs koji treba iscrpeti, a ne sačuvati? U početku prinosi rastu, onda polako nestaju humus, struktura, voda i sigurnost. Regenerativna poljoprivreda nastaje baš u tom trenutku. Kada shvatimo da više ne možemo da idemo brže, već pametnijeU ovoj epizodi Agro priča razgovaramo sa Ivanom Sudarevićem, poljoprivrednikom iz Subotice koji se regenerativnom poljoprivredom bavi i u praksi i kroz obrazovanje. Na svom gazdinstvu on spaja ratarsku proizvodnju i stočarstvo, analize zemljišta i iskustvo sa njive, i otvoreno govori o onome što funkcioniše, ali i o onome što zahteva strpljenjePričamo o tome kako je nastala savremena poljoprivreda i koje su njene posledice. Zašto se struktura zemljišta menja. Kako pokrovni usevi čuvaju vlagu i hrane zemljište. Koliko zapravo košta prelazak na regenerativni pristup Da li su prinosi manji ili su troškovi ono što pravi razliku? I zašto sve više proizvođača počinje da razmišlja dugoročno.Ovo nije priča o trendu, ovo je razgovor o tome kako da zemlja ostane plodna, proizvodnja održiva, a poljoprivreda posao od kog može da se živi i sutra. Za nekoga će ovo biti ideja kako da unapredi svoju proizvodnju, za nekoga potvrda da je na dobrom putu, a za mnoge — razlog da prvi put razmisle o zemljištu drugačije

00:00 Uvod01:43 Posledice "zelene revolucije" u poljoprivredi

04:17 Promena strukture setve kao odgovor na rizik i posledice

05:17- Da li regenerativna poljoprivreda utiče na kvalitet hrane?

08:45 Šta analize zemljišta otkrivaju o zdravlju zemljišta i plodnosti sa uvođenjem prakse regenerativne poljorivrede?

09:40 Trenutak odluke za ovakav način obrade zemlje - Kada shvatiš da ovako više ne ide

11:06 Šta je zapravo regenerativna poljoprivreda?

11:53 Principi regenerativne poljoprivrede

15:53 Kako ući u regenerativnu proizvodnju bez velikog rizika?

17:35 Zašto bez životinja nema zatvorenog sistema?

18:45 Šta se prvo menja kada zemljištu vratiš život i pređeš na regenerativnu poljoprivredu?

20:56 Pokrovni usevi: ono što se ne vidi, a pravi razliku?

22:35 Kada se seju pokrovne useve i koliko to zaista košta?

28:03 Kada vlage nema, kako pokrovni usevi pomažu zemljištu?

26:42 Kako se dolazi do prave smeše za pokrovne useve i gde se kupuje?

38:03 Da li su pokrovni usevi konkurencija gajnim kulturama?

29:01 Da li je potreba posebna mehanizacija za regenerativnu poljoprivredu?

31:24 Manji traktor je prednost u regenerativnoj poljoprivredi: manje goriva, manje sabijanja

42:26 Ministarstvo poljoprivrede i EAgrar ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu

Jedna od najvrednijih stvari u životu na selu je čuti iskustvo onih koji su već probali – kako izgleda kad gosti dođu prvi put, šta traže, šta pamte, ali i kako domaćini uče iz svakog susreta.Zato u ovoj epizodi Agro priče razgovaramo sa Vladimirom Ivanovićem, osnivačem sajta selo.rs, koji više od dve decenije povezuje domaćine i turiste širom Srbije.On kroz iskustva ljudi koje je upoznao pokazuje kako se od sela može napraviti prilika – ne velika zarada, već siguran posao i život u skladu s prirodom.Pričamo o tome kako se pokreće seoski turizam, koliko zaista treba uložiti, šta gosti danas traže i zašto domaća hrana postaje luksuz. Za nekoga prilika da započne posao na selu, a za nekoga ideja kako da otkrije mesta gde vreme sporije teče.

02:44 – Kako je pandemija probudila interesovanje za seoski turizam

05:36 – Ko su gosti u seoskom turizmu – domaći ili strani posetioci?

06:39 – Gde je seoski turizam najrazvijeniji u Srbiji

08:08 – Da li je odmor na selu i dalje povoljniji od drugih destinacija

09:16 – Postoji li standard u ponudi seoskog turizma

10:41 – Može li se od seoskog turizma pristojno živeti

13:26 – Zašto sve više ljudi bira odmor na selu

14:54 – Kakva je podrška države i da li pomaže domaćinima

18:18 – Ko se bavi promocijom seoskog turizma i šta najviše privlači goste

20:49 – Da li domaćinstva odustaju od seoskog turizma ili ga šire

24:08 – Mladi ili stariji – ko se češće upušta u seoski turizam

27:43 – Koji su propisi i šta je potrebno da bi domaćinstvo legalno radilo

36:19 – Da li je potrebna posebna edukacija za bavljenje seoskim turizmom

37:53 – Kako domaćini privlače goste i zašto dobra fotografija znači sve

41:01 – Šta razlikuje srpski seoski turizam od evropskog i kuda ide dalje

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče gost je dr Živko Bugarčić, jedan od najupućenijih stručnjaka za proizvodnju krompira u Srbiji. Razgovaramo o vremenskim uslovima, kasnoj sadnji i zašto je rod i ove godine pod znakom pitanja. Otkupna cena je ponovo razočaravajuća – da li proizvođači uopšte uspevaju da pokriju troškove? Saznajte koliko košta hektar krompira, koliki su prosečni prinosi i da li je navodnjavanje postalo obavezno. Govorimo i o semenskom krompiru – odakle dolazi, kako ga birati i zašto kvalitet sadnog materijala pravi ogromnu razliku. Postavljamo pitanje – zašto neki napuštaju ovu proizvodnju, a drugi stižu do 50+ tona po hektaru? Porede se uslovi u brdsko-planinskim i ravničarskim područjima, ali i kvalitet krompira. Šta biraju naši proizvođači – beli ili crveni krompir? Koja sorta daje najbolji prinos i ukus? Osvrnuli smo se i na sve veći uvoz krompira i ulogu velikih trgovinskih lanaca. Može li Srbija ponovo postati izvoznik? I koliko bi udruživanje pomoglo proizvođačima da opstanu?Otkupna cena krompira 2025, problemi sa rodnom godinom, ulaganja u proizvodnju krompira, sorte i semenski krompir, navodnjavanje, tržište, razlike između brdskog i ravničarskog krompira, prinosi po hektaru i trend uvoza krompira u Srbiju.📺 Pratite Agro Priče za više sadržaja o poljoprivredi, mehanizaciji, cenama i savetima za proizvođače.🎙 Gost: dr Živko Bugarčić

00:00 – Hoće li biti krompira ove godine? Prognoza za sezonu 2025.

02:35 – Šta je pošlo po zlu prošle godine i koliko je rod propao?

04:46 – Zašto proizvođači odustaju od krompira i gube novac?

06:06 – 5 stvari koje svaki proizvođač krompira mora da zna

07:33 – Ne isplati se čuvati krompir? Evo zašto…

08:06 – Odakle dolazi semenski krompir i šta to znači za nas?

09:14 – Najčešće greške u proizvodnji krompira – i kako ih izbeći

10:47 – Koju mehanizaciju moraš imati za ozbiljnu proizvodnju krompira?

12:46 – Kako se prave bankovi i zašto je važno koliko zemlje ide preko krtole

15:28 – Šta raditi između sadnje i vađenja krompira?

15:57 – Može li se danas uzgajati krompir bez sistema za navodnjavanje?

18:02 – Koliki je prosečan prinos krompira po hektaru u Srbiji?

20:52 – Da li se zaista može uštedeti u proizvodnji krompira?

23:19 – Hemijska zaštita krompira – kada i kako deluje?

27:03 – Zašto je krompir strateška hrana i neophodna u krizi?

28:03 – Ravničarski ili brdskoplaninski krompir – gde uspeva bolje?

33:06 – Je l’ brdski krompir stvarno zdraviji i kvalitetniji?

35:19 – Ko se još bavi krompirom u Srbiji i zašto ih je sve manje?

35:57 – Cena proizvodnje po hektaru – od 600.000 do milion dinara

37:23 – Ko su vodeći proizvođači krompira u Evropi?

38:54 – Zašto su i veliki proizvođači digli ruke od krompira?

41:28 – Koliko proizvođač zaista zaradi po kilogramu krompira?

43:41 – Kako izabrati sortu krompira za prinos, čuvanje i ukus?

46:04 – Ko još zna šta je dobar krompir? (posebno na selu)

46:48 – Šta se desilo sa domaćim sortama krompira?

48:42 – Da li je beli krompir bolji za kuvanje, a crveni za prženje?

50:51 – Kako je Srbija od izvoznika postala uvoznik krompira?

55:35 – Zašto je udruživanje ključno za opstanak proizvođača krompira?

U desetoj epizodi podkasta Agro Priče ugostili smo prof. dr Vladana Bogdanovića, dekana Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i razgovarali sa njim o istoriji, značaju i konceptu obrazovanja na ovom fakultetu, ali i o važnosti obrazovanja i primeni inovacija u poljoprivredi uopšte.

Poljoprivredni fakultet u Zemunu ima bogatu istoriju – od osnivanja posle Velikog rata, pokušaja ukidanja i paljenja, pa sve do današnje uloge u razvoju poljoprivrednog sektora. Kako se fakultet prilagođava savremenim izazovima, koji stručnjaci su potrebni za budućnost poljoprivrede i kako država može pomoći domaćim proizvođačima?

Dekan fakulteta, prof. dr Vladan Bogdanović otkriva kako fakultet balansira između akademskih, tržišnih i tehnoloških zahteva, priprema programe na engleskom jeziku i teži da postane naučno-istraživačka ustanova.

Najnoviju epizodu podkasta AGRO PRIČE pogledajte na našem Youtube kanalu, Spotify platformi, Apple Podcasts i ne propustite da pogledate prethodne epizode.

00:00 Uvod

00:38 Zašto je Poljoprivredni fakultet u Zemunu nastao baš pre nešto više od jednog veka?

03:02 Prvo hteli da ukinu Poljoprivredni fakultet, a zatim je bio i zapaljen?!

08:51 Poljoprivredni fakultet u Zemunu – ključni učesnik u osnivanju poljoprivrednih fakulteta u bivšoj Jugoslaviji!

11:17 Šta se sve izučava na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i koji programi najviše privlače studente?

15:03 Ovo je fakultet gde studenti stiču znanja van slušaonice - EVO i kako.

16:41 Plaćena praksa, pa posao za buduće inženjere u poljoprivredi!

19:43 Gde sve mogu da se zaposle mladi inženjeri poljoprivrede?

21:26 Ko najčešće upisuje Poljoprivredni fakultet – i zašto su to najmanje đaci poljoprivrednih škola?

24:04 Poljoprivreda danas – da li je to dinamičnija oblast nego što se misli?

24:44 Stručnjaci kao odgovor na paradoks poljoprivrede: jeftini proizvodi i skupa proizvodnja

27:04 Sporazumi o međunarodnoj saradnji i razmena studenata sa drugim univerzitetima

30:01 Stepen rzavijenosti stočarske proizvodnje kao merilo razvijenosti celokupne poljoprivrede

32:35 Subvencije u poljoprivredi – podsticaj za razvoj ili samo socijalna kategorija?

37:59 Zašto država treba da zaštiti domaće poljoprivrednike i učini ih konkurentnijim na tržištu?

39:31 Tržište diktira pravila – ali ko zaista treba da usmerava poljoprivredu?

39:46 Kako razvoj poljoprivredne proizvodnje može da utiče i na ekonomski razvoj?

41:17 Kakva je saradnja između Poljoprivrednog fakulteta i Ministarstvo poljoprivrede

49:30 Koje inovacije očekuju studente Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u budućnosti?

➡ Zašto je odustao od suncokreta i uveo dvopolje sa pšenicom i kukuruzom?➡ Da li se zemlja danas kupuje iz ljubavi, iz nužde – ili zbog investicije?➡ Šta misli o aktuelnom modelu subvencija i da li država uopšte ima viziju razvoja poljoprivrede?➡ Koliko su skupe greške iz neznanja – i zašto se zemlja u zakupu često izrabljuje?Otvoreno govori i o tome:- zašto veruje da domaće sorte nisu loše, ali nemaju podršku,- kako subvencije odlaze u ruke onih koji ni ne obrađuju zemlju,- da li postajemo zavisni od stranog semena,i zašto ne razume kada roditelji ostavljaju gazdinstvo deci bez ikakvog stručnog obrazovanja.Ovo je razgovor za sve koji veruju da se srpska poljoprivreda može voditi pametnije – i da nije sramota tražiti savet, ulagati u znanje, i razmišljati dugoročno.

00:00:00 Uvod

00:02:01 Dvopolje: kukuruz i pšenica, JEDNOSTAVNO ali nikako i lako i LAKO

00:04:00 Zašto sam izbacio kulturu koja nikad ne omane

00:05:03 Suncokret sam izbacio, ali tražim treću kulturu

00:06:38 Rana setva, gušći sklop – veći prinos

00:09:00 Kad zna svoj prinos pre setve...EVO zašto je važno!

00:09:28 Jedan cilj, jedan fokus: maksimalan prinos

00:11:18 Šta donosi više – znanje sa fakulteta ili iskustvo sa njive?

00:12:49 Najveći problemi na njivi? Počinju u glavi

00:15:13 Zašto je poljoprivrednik otišao u školu menadžmenta?

00:18:28 Poljoprivreda nije posao za jednog čoveka: Ne moraš sve sam – ni ne treba!

00:20:49 Da li će se u Srbiji gajiti GMO?

00:23:00 Kako znaš u šta prvo da uložiš?

00:25:49 Domaće seme nije loše – samo ih niko ne brani

00:28:03 Hoćemo li sejati samo ono što drugi odluče da nam prodaju?

00:30:04 Da li subvencije vode poljoprivredu – ili je ostavljaju da luta?

00:33:33 Kupovina zemlje: trošak, emocija ili strategija?

00:35:08 Ko kupuje, a ko koristi zemlju? I gde ide novac od zakupa zemlje?!

00:36:14 Da li zakup zemlje često znači i njeno izrabljivanje?

00:37:44 Zakupljuje da preživi, iznajmljuje da otplati – ovako danas funkcioniše selo

00:40:00 20. Da li je bolje zemlju prodati ili je dati u zakup?

U najnovijoj epizodi “Agropriča” dr Darko Jakšić vodi nas kroz svet srpskih vina i vinograda, otkrivajući pravo bogatstvo našeg  terroira.

Saznaćete zašto je samo 7 000 ha komercijalnih vinograda zvanično registrovano – i gde leži snaga malih proizvođača i autohtonih sorata, koji jedini mogu da donesu jedinstvenost i opravdaju višu cenu.

Otkrićemo i zašto tek svako deseto srpsko vino nosi oznaku geografskog porekla: sa jednom od najnižih stopa u Evropi, naša vina ostaju “nevidljiva” na svetskoj sceni, iako kvalitetom pariraju najboljima.

Govorićemo i o sve izraženijim posledicama klimatskih promena kao što su rani početak vegetacije i prolećni mrazovi, ali i rešenjima poput rejonizacije, podizanja zasada na veću nadmorsku visinu i selekcije prilagođenih sorti što otvara nove mogućnosti. 

Saznaćete i kako susedi obnavljau svoje zasade preko EU fondova, dok evropski vinogradari imaju mogućnost da koriste gotovo 100% subvencija za za modernizaciju i promociju.

Razotkrićemo vinske mitove o prinosu i kvalitetu - zašto manji prinosi često donose bogatiji ukus.

Zatim krećemo i na “Vinski put Srbije” da vidimo koje korake treba preduzeti da bi svaki turista mogao u potpunosti da uživa u domaćem vinu.

00:00:00 Uvod

00:03:20 Koji je najveći izazov prilikom nabavke sadnog materijala autohtonih sorti vinove loze?

00:07:42 Srbija na vinskoj mapi - Koliko ima komercijalno registorovanih vinograda?

00:08:15 Zašto se u Srbiji smanjuju površine pod vinogradima i kako utiče konkurencija iz okruženja?

00:15:34 Kako se u EU subvencioniše vinogradarstvo I vinarstvo?

00:17:03 Crna Gora ubrzava rast vinograda EU parama – gde je tu Srbija?

00:19:05 Kakav uticaj na vinogradarstvo imaju klimatske promene?

00:21:17 Koja sorta grožđa se najviše gaji u Vojvodini?

00:22:50 TERROIR je osnov svega - EVO zašto!

00:23:43 Srbija ima BLAGO koje treba čuvati

00:27:39 Oznaka geografskog porekla: šta donosi proizvođačima, a šta potrošačima?

00:30:54 Tek 10 % srpskih vina sa oznakom porekla – samo jedna zemlja stoji lošije

00:33:11 EVO zašto svetska vinska scena propušta srpska vina?

00:35:21 OVA autohtona sorta ima najviše potencijala, ali...

00:36:26 Koja sorta Tamjanike bi mogla da bude autohtona?

00:37:53 Domaća, zapostavljena sorta grožđa idealna za PROSECCO

00:38:35 Kako smo domaću sortu BAGRINA olako poklonili Rumunima?

00:43:46 Manji prinos - BOLJE vino!00:47:33 Iste boce, isti ukusi... ipak, samo ONI mogu sačuvati jedinstvenost!

00:49:16 Imamo kvalitet za evropske čaše ALI za VRHUNSKI status NEŠTO nedostaje

00:50:05 Da li je domaće vino opravdano UVEK skuplje?

00:51:47 Evropski proizvođači vina imaju snažnu podršku, JEDAN je razlog

00:54:03 Da li se više piju bela ili crvena vina?

00:54:39 LOŠA domaća praksa subvencionisanja NOVIH vinograda

00:58:04 Kinesko tržište ŠANSA za domaće proivođače ILI?

00:59:23 Tržište vina u Srbiji: domaća vina u senci uvoza iz regiona

01:00:24 Zašto biramo brend, a ne geografsko poreklo vina?

01:01:56 Vinski put Srbije: od označene mape vinarina do uređenih usluga – šta tu nedostaje?

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče razgovaramo sa Bojanom Mojsom, poljoprivrednikom iz Gaja, čija se porodica već generacijama bavi poljoprivredom i isključivo živi od poljorivrede. Na svom gazdinstvu, zajedno sa ocem, sinom – a uskoro i unukom – obrađuje 300 ha, pretvarajući zemlju u način života. Bojan veruje da prava ljubav prema zemlji leži u pažljivom planiranju i odgovornom pristupu. Od praćenja prinosa pomoću ogleda („ako nešto ne znaš, vaga ti sama kaže“) do izbora semena i kvalitetnih sredstava za zaštitu, svaka odluka traži evaluaciji kroz merenja. Govorimo o izazovima u optimizaciji setve, biranju hibrida koji donose veću vrednost prilikom otkupa, te o kupovini mehanizacije u teškim vremenima. Za Bojana, odgovorno poslovanje znači premošćivanje jaza između preporučenih standarda i realnosti na terenu – načinom na koji kroz mudre investicije obezbeđuje stabilne i profitabilne prinose, uz očuvanje tradicije koju prenosi na naredne generacije.00:00 Uvod

01:49 Od oranja do investiranja – kako jedan paor širi svoje imanje?

03:06 Zašto smo prestali da se bavimo stočarstvom? Nismo mi birali, život je birao za nas.

04:27 Ratarstvo daje više slobodnog vremena ILI ...?

06:46 100 ha sa "Rakovicom" - kako se razvijalo poljoprivredno gazdinstvo u Banatu?

08:53 Koliko vredi rod koji poljoprivrednik pokupi sa njive i da li je to SVE njegova ZARADA?

09:54 Kada zaista počinje planiranje prolećne setve?

11:12 "Ako nešto ne znaš, vaga ti sama kaže" - kako sam počeo da radim OGLEDE

11:50 Postavljam oglede - šta zaista utiče na prinos

12:42 Kad 2 hibrida daju isti prinos, šta onda presudi – kako izabrati unosan?

13:51 Kada je pravo vreme za setvu – da li se držati preporuka ili iskustva?

16:04 Zemljište u našem ataru: od crnice do "peska" – šta sve utiče na ujednačen prinos?

17:17 Svaki prohod drljačom iznese 30l VLAGE iz zemlje!

18:05 3 godine smo pratili rezultate ogleda i za OVO znamo da RADI!

19:35 Nama je zemlja ŽIVOT, kad je jednom zavoliš uđe ti u krv

20:21 Koliko "hemija" utiče na prinos - Nije slučajno nešto skupo a nešto jeftino!

22:17 Ima li smisla obuka za korišćenje pesticida, KO KOGA tu može da obučava?

24:32 Mi koji radimo sa pesticidima - kako odgovorno nabavljamo prave količne?

26:08 Kako zaštiti biljke na pravi način kada se mnoge aktivne materije povlače iz upitrebe?

27:27 300 ha obrađujemo - svaka ruka u porodici pretvara izazove u uspeh

28:25 EVO zašto bi država trebala više da podrži porodična gazdinstva

30:18 Kako obnavljamo mehanizaciju u teškim vremenima za poljoprivrednike

32:43 Subvencije - DA, ali poljoprivrednik NE MOŽE da bude neprijatelj države!

35:01 Subvencije po hektaru ili po prinosu?

38:24 U našem selu državnu zemlju niko ne radi!

39:49 Kad robu predamo u zadrugu – ostaje samo da se molimo da nam je neko ne ukrade

47:19 Zadruga može i da prevari, a roba nestane sa lagera

50:22 Može li poljoprivrednik da razmišlja o finalizaciji prozvoda ili je nešto drugo preče?

Kako veštačka inteligencija i pametna poljoprivreda menjaju način na koji radimo i donosimo odluke na njivi? U ovoj epizodi Agro priče podkasta razgovaramo sa prof. dr Markom Kostićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu o tome kako AI pomaže poljoprivrednicima da pređu sa intuicije na odluke zasnovane na podacima. Saznaćete kako senzori otkrivaju potrebe biljaka, gde je granica između tradicije i tehnologije, ali i da li AI može da poboljša uslove rada i zdravlje poljoprivrednika. Da li je digitalna revolucija u poljoprivredi neminovnost? Slušajte i saznajte!

00:00 Uvod

01:41 Koji problem je trebalo da REŠI "pametna poljoprivreda"?

04:48 Koja tehnologija je OTVORILA razvoj precizne poljoprivrede?

06:37 Zašto poljoprivreda zahteva više od intuicije?

07:41 Šta poljoprivreda i šahovska partija imaju zajedničko?

09:00 Zašto je važno da poljoprivredna proizvodnja bude predvidiva?

09:49 U kojoj meri klima zaista odlučuje o prinosu?

11:26 Zašto znanje postaje najvažniji alat modernog poljoprivrednika?

15:40 U kom pravcu ide robotizacija poljoprivrede?

17:23 Šta sve precizna poljoprivreda moze da meri na jednoj farmi?

18:32 Nauka o podacima u službi poljoprivrede

20:06 Šta je glavni problem sa azotnim đubrivima?

20:49 Koliko procenat azota iz azotnih đubriva se stvarno iskoristi?

21:35 Šta kvantni računari ne mogu da shvate u jednostavnom procesu kao što je fotosinteza?

22:18 Kako proizvodnja azotnih đubriva može biti jeftinija?

23:05 Mašinsko učenje u službi poljoprivrede

23:40 Kako će se koristiti veštačka inteligencija u poljoprivredi?

24:45 Da li je starija precizna poljoprivreda ili vestačka inteligencija?

25:08 Koreni veštačke inteligencije u alatu starom 2.000 godina

27:25 Dešifrovanje Enigme

27:58 Da li može veštačka inteligencija da postane "bog"

29:00 Kada su se stekli uslovi za brži razvoj veštačke inteligencije?

31:32 Kako AI može da poboljša ratarsku proizvodnju?

33:16 Da li ćemo više verovati sebi ili AI I zbog čega?

37:55 Nova mehanizacija – korak napred ili samo delić slagalice?

39:00 Šta sve podrazumeva “moderna poljoprivreda”?

40:00 Veštačka inteligencija donosi zdravije i lakši uslovi za rad

41:53 Da li poljoprivrednici moraju da prate razvoj veštačke inteligencije?

43:19 Završena škola ili škola svaki dan44:33 Senzori u poljoprivredi – kako biljke same otkrivaju šta im nedostaje?

47:14 Šta vam govori podatak o broju i rastojanju biljaka na parcel?

48:10 Veštačka inteligencija u pčelarstvu

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče ugostili smo Aleksandra Drljačića, dr vet. spec., i zajedno istražili neispričane priče iz sveta veterine i proizvodnje mesa. Zbog čega se kaže da su veterinari na prvoj liniji zaštite ne samo životinja, već i ljudi? Zašto svinjsko meso vakcinisanih svinja ne može da se izvozi? Šta se krije iza najveće zaraze trihinelom u Italiji i kakva je veza sa Srbijom? Razgovarali smo o propasti domaće proizvodnje svinjskog mesa, važnosti postojanja strukovnih udruženja koji bi radili u interesu domaćih proizvođača mesa. Dotakli smo se teme životnja kao potencijalnih prenosioca zaraznih bolesti sa posebnim osvrtom na kućne ljubimce. Takođe, otkrivamo kako su današnji veterinari promenili fokus svog rada i sa farmi prešli u ordinacije za kućne ljubimce i šta to gledano dugoročno znači za zdravlje ljudi. Osvrnuli smo se na afričku kugu svinja – opasnu bolest koja se brzo širi Evropom, a ima je i predstavlja ozbiljnu pretnju domaćoj proizvodnji.

00:00:00 Uvod

00:02:10 Veterina kroz istoriju: Od prvih saveta do savremene nauke

00:03:34 Veterinari prvi u borbi za zdravlje ljudi

00:05:36 Bez veterine ne bi postojale vakcine!

00:06:30 Preventiva na prvom mestu: Pravi posao veterinara

00:08:08 Ivermektin i imunitet: Šta sve veterinari znaju?

00:10:10 Da li se veterinarskim lekovima mogu lečiti ljudi?

00:11:28 Uvoz prasadi: Kako su se menjala pravila igre?

00:13:30 Karantin: Mera zaštite ili samo objekat?

00:14:56 7 miliona svinja nekad, a danas? Kako je propala domaća proizvodnja?

00:16:36 Mađarski model zaštite domaćih proizvođača svinjskog mesa: Gde je Srbija pogrešila?

00:17:53 Kolaps prehrambene industrije i institucija: Da li je nestašica mesa sledeća kriza?

00:19:05 Bez robnih rezervi: Da li smo spremni za moderne krize?

00:20:14 Voda i vazduh na meti - kada resursi postanu profit

00:24:24 Uvozemo dva šlepera i kolaps cena - nema ko da štiti interese proizvođača?

00:25:31 Strukovna udruženja: A šta imaš ti od toga?

00:26:34 Tovljači blokiraju mostove, svinje se prodaju: Kako lični interes vodi igru?

00:29:00 Od prirodne ishrane do dodataka: Kako promene ishrane utiču na zdravlje životinja i cenu proizvodnje?

00:32:24 "Junetinu jedem samo u gostima": Ogledalo ekonomskog standarda jedne zemlje

00:33:42 Da li se isplati uložiti u živinarstvo

00:35:21 Svinje i krave na selu su zamenili kučići

00:36:23 Veterinari nekad i sad: Od svinjca do salona za ljubimce

00:38:18 Ljubimci kao potencijali prenosioci zaraznih bolesti

00:39:19 Svinjski i ptičji grip i oboljevanje ljudi

00:41:19 Zašto muslimani ne jedu svinjsko meso

00:44:33 Kako je afrička kuga svinja dospela u Evropu

00:46:06 Da li ozbiljno shvatamo pretnju afričke kuge svinja?

00:48:07 Vakcinišeš svinje od svinjske kuge, ali ne izvoziš meso: Zašto je tako?

00:48:50 Najveća zaraza trihinelom u Italiji "uvezena" iz Srbije

00:51:18 Zamrznuto meso iz uvoza: Šta zapravo jedemo?

00:52:55 Kakva je razliku u kvalitetu mesa od mladih i starijih životinja?

00:53:58 Pile za 22 dana: Brža proizvodnja ili alarm za zdravlje ljudi

00:55:27 Hormoni u hrani za životinje

00:57:01 Anegdota sa terena - kako sam zamalo upao u osoku

U 7. epizodi podkasta *Agro Priče* razgovarali smo sa Mirkom Vlčekom, diplomiranim inženjerom poljoprivrede koji se već više od decenije bavi organskom proizvodnjom i principima regenerativne poljoprivrede na svom gazdinstvu. Zajedno sa suprugom i roditeljima, Mirko uzgaja kulture koje su tražene na tržištu i koje mu najviše "leže," dok posebnu satisfakciju nalazi u uspehu sa izazovnijim kulturama – onima koje zahtevaju više truda, ali donose i veći profit. Tokom razgovora, dotakli smo se ključnih tema kao što su šta je zelenišno đubrenje i kako proizvodnja bez oranja doprinosi zemljištu, šta je zeleno djubrenje, kao i Mirkovih iskustava sa "združenim usevima", šta gajiti sa jagodom i šargarepom. Takođe, govorili smo o važnosti pravilnog "planiranja proizvodnje" i o tome "kako kupac može biti siguran da je roba na tezgi zaista organski proizvod". U ovoj epizodi, Mirko nam otkriva osnove organske proizvodnje, izazove s kojima se suočava, važnost kontinuirane edukacije i zadovoljstvo koje mu donosi uspeh u ovoj specijalizovanoj oblasti.

00:00 Uvod

04:46 Šta sve mora da se ispoštuje da bi parcela postala pogodna za organsku proizvodnju?

07:01 Koje seme možete koristiti u organskoj proizvodnji?

09:12 Kako se u organskoj proizvodnji štite biljke prirodnim putem?

10:10 Kako napraviti prirodno sredstvo od koprive za zdrav krompir?

11:22 Kako efikasno zaštititi paradajz od lisnih vaši??

13:11 Izazovi i prednosti organske prozvodnje

15:43 Kako udruženje organskih proizvođača podržava i povezuje članove?

19:19 Kako najbolje kombinovati združene useve?

23:46 Šta je zelenišno đubrivo i kako poboljšava zemlju?

25:02 Kako funkcioniše proizvodnja bez oranja i zašto je bolja za zemlju?

28:34 Gde organski proizvođači nalaze najvrednija znanja o proizvodnji?

30:46 U organskoj proizvodnji greške nisu opcija!

33:31 Koji su ključni faktori za efikasno planiranje u organskoj proizvodnji?

38:50 Kako kupac može biti siguran da je proizvod zaista organski?

44:35 Da li jedna porodica može da živi od organske proizvodnje?

U ovoj epizodi podkasta Agro Priče naš sagovornik je Mile Ostojić, poljoprivrednik iz Sivca koji, uspešno obrađuje značajne površine zemlje i postiže vrhunske rezultate. Njegova priča nije uobičajena – pre nego što je profesionalno zakoračio u poljoprivredu, bio je vozač kamiona i vlasnik diskoteke, a takođe bavio se i stočarstvom. Putovao je širom Evrope, zarađujući više od prosečne plate, borio protiv nepoštene konkurencije. U našem razgovoru saznajemo kako je ulagao u mehanizaciju, koliko su važna primenjna znanja u poljoprivredi i kako je njegova porodica postala profesionalna u svom poslu. Iako su se suočili sa brojnim preprekama, uključujući klimatske izazove i neidealne državne poteze, on ne odustaje i aktivno traži nova znanja na poljoprivrednim sajmovima širom Evrope. Sa Miletom razgovaramo o izazovima u proizvodnji šećerne repe, značaju kvalitetne mehanizacije i potrebnim ulaganjima. Mile kritikuje neodgovarajuće prakse i teorijska znanja koja se ne oslanjaju na stvarne primere jer se rezultati mere prinosima, a ne troškovima.

00:00 Uvod

02:05 Prodali stoku i otvorili diskoteku 03:31 Kako smo diskoteku zamenili za ratarstvo 04:15 Licitacija državne zemlje - dok se ne nismo pobunili, tajkuni su je besplatno koristili.

06:09 Kako smo postali profesionalci u svom poslu

07:18 Uspeh na velikim površinama: Radili smo sa teškim mašinama i malo radne snage

08:15 Nama je šećerna repa uvek bila glavna kultura

08:59 Da nisu krale, šećerane ne bi ni opstale

11:37 I kad te pokradu, ti opet zaradiš

12:02 Repa nas je izvukla čak i kad je kukuruz imao dobru cenu, evo zašto

14:15 Šta sve može da utiče na otkupnu cenu repe

16:03 Da li proizvođači šećerne repe treba da budu akcionari u šećeranama?

18:18 Učili smo se na sopstvenim greškama i skupo smo tu školu platili

20:57 Kada ti propadne usev, kome ti posle da se žališ?

22:02 TO što je strano, ne znači da je uvek BOLJE, niti ako je DOMAĆE da je LOŠE

24:08 Kome mi da se žalimo kad nam prodaju LOŠE seme?

26:55 Recept za uspeh u proizvodnji šećerne repe - KAKO postići dobar i kvalitetan prinos

29:25 Zašto prinos šećerne repe stagnira već decenijama? Ključ je u jednom osnovnom pravilu…

31:19 Šta je pogrešno kad kažu: "Moj deda je tako radio"? “Moj deda je tako radio”…

33:40 Skupa mehanizacija za konzervacijsku obradu: Da li se isplati

34:44 Da li se isplati ulaganje u mehanizaciju?

36:18 Kako izračunati da li ti se proizvodnja isplati – od zakupa zemlje do nove mašine?

40:07 Ko je grobar srpske poljoprivrede?

41:53 Šta bi se desilo kad bi svi radili po zakonu? Evo zašto bi poljoprivreda procvetala..

43:14 Da li je poljoprivreda zvuči perspektivno mlađim generacijama?

46:38 Da li odustati kad su rezultati loši?

48:36 Pravi rezultati se mere prinosima, ne troškovima.

U ovoj epizodi razgovaramo sa poznatim i uspešnim voćarom, Žikom Karakljićem iz Brestovika- srpske Kalifornije, čija se porodica tradicionalno bavi ovim poslom više od 200 godina. Saznaćete kako uspešan proizvođač mora da bude inteligentan i da predviđa mnoge aspekte svoje proizvodnje kako bi mogao da ostvari profit. Žika deli svoja iskustva o izazovima sa kojima se suočava, poput suše, izbora pravog sortimenta i borbe za radnu snagu. Ističe koliko je važno poznavati prave ljude u svom poslu. On voli prirodu i svoj smederevski kraj, poznaje i veliča njegovu istoriju. Takođe, razgovaramo o temama kao što je bezbednost sredstava za zaštitu bilja, kako su se nekada birale breskve, i koje voće je trenutno "u modi". Otkrivamo da li voćari prskaju voće više nego što je potrebno, i da li je moguće živeti od voćarstva na selu. Žika deli svoje tajne i mudrosti koje je stekao kroz generacije. Pogledajte ovu epizodu i saznajte kako se postaje i ostaje uspešan voćar!

(00:00:00) Uvod

(00:03:07) Da li jedeš voće koje proizvedeš, kako voćari biraju za sebe i za tržište?

(00:04:04) Koliko su bezbedna sredstva za zaštitu bilja? Da li koristimo nešto što nam može štetiti?

(00:05:52) Da li su standardi kada je u pitanju zaštita bilja svuda isti?

(00:07:03) Koje voće je danas "u modi"? Kako su se nekada birale breskve, a kako ih biramo danas?

(00:10:45) Ako postoji raj na zemlji, da li je to OVO mesto?

(00:11:53) Porodična anegdota: Kako je pradeda pobegao i poveo tuđu ženu i zašto baš najstarijeg sina sa sobom?

(00:14:05) Izbor sorti grožđa za proizvodnju, na šta posebno obraća pažnja?

(00:14:53) Koji je najveći srednjevekovni grad na Dunavu?

(00:15:25) O autohtonoj sorti grožđa - Smederevki

(00:16:03) Lepo grožđe mora biti lepo upakovano i primamljivo oku kupca

(00:17:40) Zašto je vinogradarstvo iznad voćarstva?

(00:18:59) Koja je razlika između domaćina i gazde?

(00:21:36) Pravila koja morate da ispoštojute ako spremate voće za izvoz?

(00:22:47) Da li voćari prskaju voće više nego što je potrebno?

(00:23:37) Ima li zdravog voća?

(00:29:29) Jedemo li prasetinu punu antibiotika?

(00:31:03) Zašto sportisti nisu uspešni voćari?

(00:33:40) Gde se nalaze rejoni za proizvodnju koštičavog voća?

(00:37:06) Kako i gde pronalazite radnu snagu?

(00:39:50) Koje veštine mora da poseduje "seljak"?

(00:43:08) Kako da izaberete pravi sortiment za uspešnu proizvodnju?

(00:44:56) Kako osigurati uspešan otkup roda?

(00:47:10) Može li se živeti od voćarstva na selu?

(00:49:11) Da li seoski domaćini zaista uvode inovacije u poljoprivredi? Koliko su unapred razmišljali i pre više decenija?

(00:49:46) Zašto se kruška ne gaji u smederevskom kraju?

(00:57:23) Šta bi me savetovali ako bih hteo da počnem da se bavim voćarstvom?

(01:01:39) Kad penzioni ček vredi više od imanja

U ovoj epizodi podkasta fokusiramo se na klimatske promene u Srbiji, posebno na izuzetno sušno leto 2024. godine, kada su dnevne temperature konstantno prelazile prosek za više od 5°C, što je dovelo do značajnog propadanja roda mnogih poljoprivrednih kultura. Naša sagovornica, Ana Vuković Vimić, meteorološkinja i vodeći stručnjak za mere adaptacije na klimatske promene sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, deli svoja saznanja o tome kako se klimatski uslovi menjaju i kakve posledice to ima na poljoprivredu i svakodnevni život građana. Istražujemo da li će ovakvi ekstremni vremenski uslovi postati norma u budućnosti i razgovaramo o različitim aspektima klimatskih promena, uključujući poplave, promene u sezonskim padavinama i uticaj na biodiverzitet. Pridružite nam se kako bismo zajedno otkrili strategije prilagođavanja i inovativna rešenja koja mogu pomoći u očuvanju naše poljoprivrede i životne sredine. Kliknite i poslušajte!

(00:00) Uvod

(02:24) Šta je zapravo klima?

(03:53) Kako definišemo kilimatske promene na nekoj lokaciji?

(08:08) Koje biljke su najosetljivije na klimatske promene?

(10:16) Da li je suncokret otpornija biljka u odnosu na kukuruz i druge kulture u ratarskoj proizvodnji?

(12:49) Pozitivan primer uticaja klimatskih promena

(13:37) Šta znači nagla smena vremenskih uslova?

(15:14) Kakve se klimatske promene dešavaju zimi?

(16:47) Podzemne vode i ozbiljni izazovi u snabdevanju vodom

(19:01) Preti li nam veća opasnost od poplava ili isušivanja reka?

(20:37) Da li je voćarska proizvodnja više imuna na klimatske promene od ratarske?

(21:49) Imamo sve više padavina, a patimo od suše - zašto?!

(22:29) Kako planirati poljoprivrednu proizvodnju i prilagoditi je promenama klime?

(24:15) Da li ćemo loviti ribu po oranicama?

(25:43) Degradacija zemljišta je globalni problem, podrška UN

(27:40) Regenerativna poljoprivreda kao moguće REŠENJE

(29:29) Za manje od 100 godina, konvencionalna poljoprivredna proizvodnja je dovela do značajnog ugrožavanja zemljišta

(30:21) Za stvarne promene potrebno je spojiti nauku sa praksom što pre!

(32:12) Nedostatak novca i stručnog kadra povećava rizik od klimatskih promena!

(33:43) Vinogradarstvo je prepoznalo brzu dinamiku klimatskih promena

(36:24) Obnova rejonizacija vinogradarske proizvodnje zbog klimatskih promena

(37:15) Voćarska rejonizacija je urađena - šta se dešava u praksi?

(38:19) U adaptaciji na klimatkse promene svaka biljna vrsta i svaki proizvođač je bitan!

(40:19) Može li tropsko voće da uspeva u našem klimatu?

(46:32) Koliko treba da nas plaše vremeski ekstremi u budućnosti?

(49:17) Suša kao elementarna nepogoda - šta je potrebno da se proglasi vanredna situacija

(50:53) Proizvođači i nauka su na istoj strani

U ovoj epizodi razgovaramo sa Goranom Živkovim, agroekonomistom i bivšim ministrom poljoprivrede Srbije, koji danas kao konsultant za poljoprivredu, sarađuje se mnogim bivšim zemljama SSSR-a, zemljama Centralne Azije, u Indiji, a sarađivao je sa ministarstvima i u Centralnoj Americi i Severnoj Africi. Tema našeg razgovora je organizacija poljoprivredne proizvodnje, tržišta i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Tokom podkasta, istražujemo kako su se zemlje bivšeg SSSR-a nosile sa raspadom kolhoza i sovhoza, privatizacijom i vraćanjem zemljišta, kao i trenutnom situacijom u okruženju. Osvrćemo se na vlasničku strukturu zemlje u okruženju, odnosu prema investitorima, pričamo o korupciji, mnogoljudnim zemljama Azije i usmerenosti njihove poljoprivredne proizvodnje na obezbeđivanju prehrambene sigurnosti. Posebnu pažnju posvećujemo organizaciji poljoprivrede u Indiji. Osvrćemo se na male poljoprivredne proizvođače EU zakonodavstvo. Analiziramo razlike između urbanog i ruralnog stanovništva u EU i Srbiji, kao i primenjivost EU modela subvencija u domaćoj poljoprivredi. Ističemo uspešne modele moderne poljoprivrede, zemlje sa najbržim rastom izvoza poljoprivrednih proizvoda, i specijalizaciju regiona za određene kulture. Na kraju, razgovaramo o inovacijama u poljoprivredi, kako je inovacija podigla proizvodnju maline u Srbiji. Ova epizoda pruža dublji uvid u globalne poljoprivredne trendove i daje praktične primere kako Srbija može unaprediti svoju poljoprivredu. Uključite se i saznajte šta možemo naučiti od drugih zemalja.

(00:00) Uvod (04:13) Raspad Kolhoza i Sovhoza, privatizacija i vraćanje zemljišta u zemljama bivšeg SSSR-a, situacija u okruženju (08:53) Ko je vlasnik zemlje u Rumuniji? (09:37) Investitori i korupcija (10:57) Prehrambena sigurnost kao glavni prioritet u mnogoljudnim azijskim državama. (12:23) Organizacija poljoprivrede u Indiji (1,5 milijardi stanovnika) (17:24) Prerada na kućnom pragu i EU zakonodavstvo (17:53) Dobar primer Crne Gore - Kako je regulisana prerada na malom gazdinstvu u drugim zemljama? (20:10) EU vs Srbija - odnos urbanorg i ruralnog stanovništva (21:16) Zašto EU model subvencija nije primenjiv u domaćoj poljoprivrdi? (22:36) Dva modela uspešne moderne poljoprivrede (24:19v Imamo ljude koji znaju da drže zemljište stalno plodnim i postižu vrhunske prinose - Mile Ostojić (25:56) Koja zemlja ima najveći rast u izvozu poljoprivrednih proizvoda? (26:19) 10 godina velikog konstantnog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (28:05) Kako su se pojedine zemlje specijalizovale za proizvodnju određenih poljoprivrednih proizvoda i postale po tome prepoznatljive? (29:37) Da li raste potražnja za borovnicom u svetu? (30:29) Zašto se u Lankaranu proizvodi najjeftiniji krompir? (31:20) Inovacija, književnik Dobrilo Nenadić i malina srpski brend (32:22) Kako je Begeč postao prepoznatljiv po proizvodnji šargarepe? (32:46) Kako su Španci postali proizvođači MALINE? (33:03) Zašto se u Južnom Tirolu svi bave proizvodnjom voća? (34:42) Kad nema smisla subvencionisati poljoprivrednu proizvodnju? (38:52) Proizvodnja konjaka u zemljama bivšeg SSSR-a (39:59) Gorane, koji je tvoj omiljeni konjak? (41:08) Kako je Maroko uspeo da postane lider u izvozu svežeg voća i povrća ? (41:55) kako da se udenemo u svetsku igru proizvodnje hrane? (42:32) Zasto EU okreće ka poljoprivredi Maroka? (42:56) Proizvodnja banana na100 u plasteniku (43:43) Na koji način u Maroku funkcioniše model bivšeg domaćeg Centrocoop-a? (44:46) Dolina Nila, poljoprivredna proizvodnja i izvozna orijentacija Egipta (46:47) Anegdota - obrađuje sam 2.000 ha (48:21) Nema vode za navodnjavanje useva u Koloradu - sve ide za Kaliforniju (48:49) Šta bismo mi mogli da uradimo sa zemljištem u Centralnoj Srbiji i agro ekologija (49:47) Projekat Talibana i manje vode za Uzbeksitan (50:46) Odnos zemalja Zapadno Balkana prema ekologiji (52:45) Održiva poljoprivreda nova normalnost u EU (55:28) Prehrambena stabilnost na svetskom nivou - da li ćemo uspeti da proizvedemo dovoljno hrane?

Šljivovica: novi viski? Rakija kao brend i srebro srpskih domaćina | Ilija Malović | Agro Priče EP 2U drugoj epizodi podkasta Agro Priče, razgovaramo sa sociologom Ilijom Malovićem, koautorom bloga "Rakija, uglavnom," i jednim od vodećih stručnjaka na temu rakije. U ovom izuzetno zanimljivom razgovoru, istražujemo kako prepoznati pravu, kvalitetnu rakiju, zašto rakija nije piće za opijanje i kako je postala deo srpskog kulturnog identiteta. Pitali smo može li rakija, posebno šljivovica, postati svetski brend poput viskija ili konjaka, i šta Srbija može naučiti od zemalja koje su svoja nacionalna pića uspešno plasirale na globalno tržište.Kroz diskusiju o istoriji i tradiciji rakije u Srbiji, saznajemo kako je šljivovica osvojila ne samo srpska domaćinstva, već i srce jednog svetski poznatog muzičara, koji je odlučio da proizvodi rakiju u Srbiji i plasira je na američko tržište. Pričamo o tome zašto se rakija smatra "srebrom srpskih domaćina" i kakav potencijal ima da postane prepoznatljiv srpski simbol na globalnoj sceni.Ako ste ljubitelj rakije ili vas zanima kako jedno tradicionalno piće može postati svetski fenomen, ova epizoda donosi sve što treba da znate. Pridružite nam se u otkrivanju priče o rakiji, njenim tajnama, mirisima, ukusima i mestu koje zaslužuje u svetu.

(00:00) Uvod (04:20) Srpska šljivovica i vrhunska svetska pića?(06:30) Razlka između nemačke škola "belih" i francuske "obojenih" rakija(08:03) Najtraženija rakija na tržištu(09:07) Koje sorte šljiva daju vrhunsku rakiju?(11:41) Iako ima potencijal da postane svetski poznata, evo zašto rakija to nije(15:58) Zašto se kaže da je rakija srebro srpskih domaćina(17:00) Nekad se samo ova rakija prodavala(17:58) Šljiva kroz istoriju i tradiciju(20:47) Koliko Irska zarađuje od izvoza viskija?(21:58) Šta je ARARAT i šta možemo da naučimo od Jermenije?(22:52) Da li se rakija pije rashlađena ili na sobnoj temperaturi?(24:21) Iz kakvih čaša se pije rakija?(26:02) Šta nam miris govori o rakiji?(27:52) Kako prepoznati dobru ili lošu rakiju?(29:10) Da li se rakija od dunje falsifikuje?(31:09) Preporuka za dobru rakiju(35:28) Da li su rakije lekovite?(36:19) Rakija klekovača - srpski odgovor džinu(38:24) Da li se rakija u svetu prepoznaje kao srpski nacionalni brend?(39:50) Rock bend Faith No More i srpska rakija u Americi(41:07) Da li smo spremni za Kinu i velika tržišta(42:05) Zašto rakija nije piće za opijanje?(46:47) Rakija prepečenica(48:20) Rakije koje rado pijem(50:01) Klekovača iz Bajine Bašte, najbolja na svetu(51:16) Knjiga o rakiji koja "nije dosadna"(54:12) Anegdota(54:50) Miksologija - kokteli sa rakijom

U prvoj epozodi ugostili smo Dragoljuba Milovanovića, našeg dragog  prijatelja i istinskog domaćina, koji će sa vama podeliti svoju priču o tome kako biti uspešan voćar u Srbiji.)

(00:00) Uvod (01:05) Kako je počelo, podizanje voćnjaka, izbor sortimenta. (04:36) Postoje li zaista sigurni kupci i pouzdana tržišta? (14:45) Da li treba raditi više ili pametnije i šta to tačno znači? (15:51) Samo proizvođači koji su spremni da se izbore na tržištu, mogu imati zadovoljavajuće cene svojih proizvoda (17:00) Poštovanje standarda u proizvodnji voća i specifični zahtevi tržišta (20:31) O čemu treba da misle početnici? (23:00) Da li je moguće baviti se savremenim voćarstvom bez obezbeđenih skladišnih kapaciteta (25:04) Najbolji savet iskusnog voćara (26:25) Koliko voćari zaista imaju posla? (30:54) Može li se doći do kvalitetne radne snage? (34:19) Kolika su zapravo ulaganja u voćnjak danas i u šta se sve mora investirati da bi se postigli dobri rezultati? (36:18) Koliko država podržava voćare i da li je to dovoljno za savladavanje izazova? (39:04) Da li se još uvek podižu novi voćnjaci, ili je interesovanje opalo? (43:41) Kako je rešeno pitanje navodnjavanja i koliki su troškovi bušenja bunara? (45:37) Restoran domaće hrane sa pogledom na ušće Tise u Dunav (48:51) Oporavak posle ozbiljne operacije: Kako je stalna aktivnost doprinela izlečenju? (52:05) U kom pravcu ide domaće voćarstvo? Kako razmišljati u kriznim vremenima?