Podcasts by Category
Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.
- 391 - „Ova vlast je užasnusta svime što ne moze da stavi pod svoju kontrolu" | Agelast 362
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
Septembar je tu i naša tradicionalna septembarska epizoda o obrazovanju vam stiže u nedelju u 20č.
Nakon punih pet godina u kojoj je celokupan naš obrazovni sistem u vanrednom stanju u kojem, nažalost, trpe najviše deca, ali i prosvetni radnici i njihove porodice, okolnosti ne jenjavaju. Nakon dve pune godine kovida koji je umalo srušio ceo sistem, desile su nam se majske tragedije na koje je ministarstvo loše reagovalo i prepustilo decu, roditelje i nastavno osoblje samima sebi, a nakon početka štrajka prosvetnih radnika krajem 2024. godine, u novembru nas je dočekao i pad nadstrešnice u Novom Sadu, a potom i pune dve godine protesta. I sada, sa novom školskom godinom, u avgustu mesecu stigao je nacrt izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz kojeg možemo samo da zaključimo da je sistem shvatio moć štrajka prosvetnih radnika i škole kao zajednice tokom 2025. godine i rešili su ovim izmenama tome da stanu na put. Ovaj predlog je izazvao oštre reakcije prosvetnih sindikata. Predlog donosi jačanje administrativne kontrole i veća ovlašćenja direktorima, dok istovremeno sužava uticaj zbornica, nastavnika i roditelja.
O ovome će govoriti naši gosti, Dejan Ilić i Ana Dimitrijević.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 13 Sep 2026 - 390 - „Novinari su slobodni onoliko koliko je društvo slobodno” | prof dr. Aleksandra Krstić | Agelast 361
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevZašto su mediji pod pritiskom i šta to govori o prirodi vlasti?
Šta je politika uradila našim medijima?
Zašto vlast ne voli političku karikaturu?
Zbog čega je rat protiv novinara iskustvo velikog broja novinara?U sredu u 20č vam stiže i poslednja od šest epizoda našeg specijala o medijskoj pismenosti i poverenju u medije.
S obzirom na to u kakvoj medijskoj klimi živimo danas i svime onome što se događa u poslednje vreme, poslednja epizoda je tim pre važna i aktuelna.
Gošća je prof. dr Aleksandra Krstić, redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka u oblastima medijskih studija, novinarstva i medijskog prava. Autorka je knjige "Rat protiv novinara". U njoj se bavi mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima i preispituje sukob politike i medija, kao i mržnju prema medijima kao globalni fenomen.
Razmatrajući kako nadzor nad medijima i kažnjavanje medija i novinara vode u političku instrumentalizaciju medija, a potom u autoritarnu javnu sferu, knjiga Rat protiv novinara razmatra se političku stvarnost u kojoj se novinarstvo doživljava kao pretnja.Epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Kupite knjigu „Rat protiv novinara": https://www.beopolis.rs/shop/rat-protiv-novinara-mehanizmi-nasilja-i-politicke-kontrole-nad-medijima/
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 09 Sep 2026 - 389 - „Ovaj slučaj ne sme ostati nerešen”, slučaj Danke Ilić | Stefan Marković, CINS | Agelast 360
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U novoj epizodi gost nam je Stefan Marković, novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (cins.rs) i autor prvog narativnog podkasta „Tragovi". U pitanju je kombinacija narativnog podkasta, istraživačkog rada i dokumentarnog zvuka koji vam je u prve dve sezone doneo priče o majskim tragedijama i priču o tragediji u rudniku „Soko" u drugoj sezoni. Treća sezona rađena je u koprodukciji sa nama, Agelast produkcijom i donosi vam prvu pravu true crime istraživačku priču u regionu — slučaj nestale devojčice iz Bora, Danke Ilić. U pitanju je otvoren slučaj koji nakon više od dve godine još uvek nema nikakav epilog. Ne znamo gde je nestala devojčica, suđenje još uvek nije počelo, a sama optužnica, procedure institucija i rad policije Srbije su problematični na više nivoa. O tome kako izgleda rad na ovakvom sadržaju, od istraživačkog rada, preko pisanja scenarija, kreiranja zučne slike i dokumentarnog zvuka, pa sve do pronalazaka izvora za dokumentaciju i dokaze, prolaženje kroz sve sa pravnim timom, probijanjem kroz stotine i hiljade stranica dokumentacije, a potom i proveravanje istinitosti svih iskaza, a istovremeno praviti balans između hladnog i objektivnog istraživačkog novinarstva sa dinamikom koju moraju da imaju igrane serije u razgovoru u ovoj epizodi podkasta.
Ne zaboravite, na kanalima CINS Srbija i Agelasta, kao i na svim audio platformama gde god da slušate podkaste — prva epizoda je tu!
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 06 Sep 2026 - 388 - „Nečiji biološki materijal ne mora nužno da ukazuje na izvršeno ikrivično delo" | Oliver Stojković | Agelast 359
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
Šta je forenzička genetika i na koji način funkcioniše DNK metoda? Koji su sve zadaci jednog forenzičkog genetičara i koji su mitovi i zablude ove nauke kreirani zahvaljujući CSI serijama? Kako se metod DNK profila razvijao kroz istoriju nauke, na kojim principima počiva Institut za sudsku medicinu i kako forenzičari komuniciraju svoju nauku i rezultate sa pravnicima, kako sa sudijama, kako sa optuženima za krivična dela, a kako sa javnošću? Na koji način funkcioniše razrešenje pitanja srodničkih odnosa, identifikovanje lica koja na drugi način ne mogu biti identifikovana i kakvu ulogu je forenzička genetika igrala u Međunarodnom komitetu za nestala lica (ICMP — International Commission on Missing Persons), nakon ratova na ovim prostorima? Ko je bila prva osoba na svetu Od razvoja i istorije nauke, preko pravnih postupaka, pa sve do popularne kulture od javnog suđenja O.J. Simpsonu do najezde detektivskih i CSI serija.
Gost u ovonedeljnoj epizodi je prof. dr Oliver Stojković, molekularni biolog, doktor bioloških nauka, redovni profesor humane genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, forenzički genetičar, sudski veštak i rukovodilac Laboratorije za sudsku medicinu „Milovan Milovanović".
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 30 Aug 2026 - 387 - „Već znam šta će mi pisati na grobu: Liam Game of Thrones Cunningham." | Liam Cunningham | SFF
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U poslednjoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo irskog glumca Liama Cunninghama, jednog od najcenjenijih karakternih glumaca svoje generacije, kojeg najšira publika pamti po ulozi Ser Davosa Seawortha u seriji „Game of Thrones".
Cunningham je na festival stigao pravo iz Budimpešte, gde trenutno snima finalnu sezonu serije „Three Body Problem". U Sarajevu je proveo gotovo čitavu nedelju, a sa njim smo razgovarali o ulozi koja ga je učinila svetski prepoznatljivim: Ser Davosu, moralnom kompasu jedne od najpopularnijih serija ikada snimljenih. Priča nam kako je Davos bio glas publike u seriji prepunoj haosa, korupcije i nasilja, lik koji je postavljao pitanja koja je i gledalac hteo da postavi.
Razgovaramo i o dva filma koja su oblikovala njegovu karijeru pre serije „Game of Thrones". O filmu „Hunger" Stevea McQueena, u kojem sa Michaelom Fassbenderom igra scenu dugu dvadeset dva minuta, od kojih je prvih sedamnaest i po snimljeno u jednom neprekidnom kadru.
Zatim pričamo o radu sa Kenom Loachom na „The Wind That Shakes the Barley", filmu koji je osvojio Zlatnu palmu u Cannesu, a čiji scenario je Cunningham dobio mesec dana nakon što je završio snimanje.
Poslednji deo razgovora posvećen je Cunninghamovom aktivizmu. Jedan je od potpisnika inicijative „Artists for Palestine“, učestvovao je u organizaciji Global Summud Flotile, te iz principa odbija privatno zdravstveno osiguranje jer, kako kaže, za osiguranje već plaća kroz porez, i smatra da svako ko pristane na privatno osiguranje učestvuje u urušavanju javnog zdravstva.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Mon, 24 Aug 2026 - 386 - Тeorija igara nije o igrama, već kako ljudi donose odluke | prof. dr Marija Kuzmanović | Agelast 357
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
Zašto gotovo nijednu važnu odluku ne donosimo sami?
Kada imamo nekakav cilj koji zahteva donošenje odluka, ponašaćemo se na jedan način. Ako u taj postupak donošenja odluka uključimo još nekoga ko takođe treba da donese odluku u vezi sa tom istom stvari, ponašaćemo se sasvim dugačije. Sada u proces odlučivanja uključujemo i šta će neko drugi da misli. Sada se stvar značajno usložnjava. Upravo to je osnovna tema ovonedeljne epizode — teorija igara. Kako pojedinci, kompanije, institucije i političari biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesnost.
Ova naučna disciplina je fundamentalno interdiciplinarna. Ona uključuje psihologiju donošenja odluka (JDM, Judgment and Decision Making in psychology), ekonomiju, strateško odlučivanje u raznim oblastima menadžemnta, primenjenu matematiku, međunarodne odnose u politici, kao i aspekte antropologije, teorije kulture... To su samo neke od oblasti koje morate imati u vidu kada želite da razumete, na naučnim temeljima postavite i eksperimentalno pokažete i dokažete određene rezultate prirode ljudskog ponašanja i donošenja odluka.
U vezi sa time, ovonedeljna gošća je prof. dr Marija Kuzmanović, redovna profesorka Fakulteta organizacionih nauka na Katedri za operaciona istraživanja i statistiku. Ona je napravila i uveka predmet Teorija igrada na fakultetu, a njena glavna oblast nije samo teorija igara, već šire — matematičko analiziranje odlučivanja: kako pojedinci, kompanije i institucije biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesnost.Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 23 Aug 2026 - 385 - „Tri nedelje posle": Film inspirisan pričama Alekse Jankovića i Mahira Rakovca | SFF Specijal
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U šestoj epizodi sa Sarajevo film festivala razgovaramo o filmu „Tri nedelje posle" reditelja Miroslava Terzića, prema scenariju Vladimira Arsenijevića.
Film prati razred srednjoškolaca koji tri nedelje nakon samoubistva školskog druga kreće na ranije planiranu ekskurziju. Putovanje koje bi trebalo da bude bekstvo od svakodnevice postepeno otkriva ono što su svi pokušavali da zataškaju: pitanja krivice, ćutanja i kolektivne odgovornosti. Nasilnici pronalaze nove žrtve, a pitanje šta se zapravo dogodilo sa njihovim drugom ne prestaje da ih prati. Film kombinuje psihološku dramu sa elementima trilera, a svetsku premijeru je imao na 60. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio Europa Cinemas Label nagradu.
Za nastanak filma bilo je potrebno deset godina. Sve je krenulo kada je Branislav Trifunović, glumac i producent filma, upoznao majku Alekse Jankovića, četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša koji je 2011. izvršio samoubistvo nakon višemesečnog vršnjačkog nasilja na koje niko nije reagovao. Film je posvećen Aleksi i Mahiru Rakovcu iz Sarajeva, dečacima čije su sudbine ostavile dubok trag na čitavu autorsku ekipu.
Sa Branislavom Trifunovićem, Vladimirom Arsenijevićem i Miroslavom Terzićem razgovaramo o nastanku filma i o tome šta ih je držalo na ovom projektu čitavu deceniju. Razgovaramo o spirali vršnjačkog nasilja i šablonima koji se ponavljaju, o kastinzima sa decom tokom kojih su shvatili da mladi nemaju sa kim da razgovaraju o stvarima koje ih zaista muče, o sveprisutnosti nasilja u javnom diskursu i naviknutosti na njega, i o društvenoj pasivnosti koja nastaje kada se na nasilje toliko navikneš da ga prestaneš prepoznavati kao problem.
Miroslav Terzić je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih filmskih autora. Njegovi raniji filmovi „Ustanička ulica" i „Šavovi" prikazivani su na uglednim međunarodnim festivalima i osvojili brojne domaće i međunarodne nagrade. Vladimir Arsenijević je književnik, prevodilac, osnivač udruženja Krokodil i najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade u istoriji, za debitantski roman „U potpalublju". Branislav Trifunović je jedan od najpoznatijih glumaca u regionu i producent filma.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 23 Aug 2026 - 384 - „Sarajevo 2045: Smrt je gotovo pobijeđena, ali parking i dalje nije riješen" | Helem Nejse | SFF
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U petoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo članove umetničkog kolektiva Helem Nejse, povodom svetske premijere njihovog prvog dugometražnog animiranog filma „Bruca Braca Bruda Brada: Zombi Apokalipsa".
Radnja filma je smeštena u Sarajevo 2045. godine: čovečanstvo je na korak od pobede nad smrću, ali u nekim delovima sveta pitanje parkinga i dalje nije rešeno. Najmoćniji političar jedne sarajevske opštine odlučuje da od starog lokalnog groblja napravi parkiralište, i tu počinje haos koji se pretvara u zombi apokalipsu.
„Bruca Braca Bruda Brada" je animirana serija koja je na YouTubeu i društvenim mrežama okupila ogromnu publiku u BiH i regionu. Bruca, Braca, Bruda i Brada su četvorica prijatelja iz Švrakinog Sela koji uvek stoje na istim mestima, rade iste stvari, a kroz svoj mikrosvet progovaraju o svemu što ne funkcioniše u društvu koje ih okružuje, od korupcije i nepotizma do etničkih tenzija i života na margini.
Sa ekipom Helem Nejse razgovaramo o filmu, o likovima i društvenom kontekstu koji ih je oblikovao, o generaciji koja je, kako kažu, preskočena, o životu mladih u regionu danas, o Švrakinom Selu kao pozornici i simbolu, i o ulozi humora u suočavanju sa kolektivnim frustracijama i traumama jednog društva.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 23 Aug 2026 - 383 - Nikola Đuričko o putovanju kroz vreme, Jugoslaviji i filmu kakav region do sada nije imao | SFF
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U četvrtoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo Nikolu Đurička, jednog od najpopularnijih i najsvestranijih glumaca u regionu, povodom svetske premijere filma „Virus patološke dobrote" reditelja Predraga Ličine.
Film je premijerno prikazan sinoć, u okviru 32. Sarajevo Film Festivala. Radnja se odvija u Zagrebu 1983. godine: usred snežne noći, u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz 2031. godine sa zadatkom da spreči pandemiju virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu.
Zorka je ubeđena da je u pitanju prevarant, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju. Ličina je scenario napisao prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke „Bljuzga u sumrak", a pored Đurička i Hristine Popović u glavnim ulogama, u filmu igraju i Gordan Kičić, Tihana Lazović Trifunović, Goran Bogdan i Rade Šerbedžija.
Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, žanrovskoj kombinaciji koja u ovom delu sveta praktično nije postojala. Ličina, poznat po filmu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj", napravio je film koji istovremeno parodira našu sadašnjost, jugoslovensku prošlost i zamišljenu budućnost u kojoj bi dobrota mogla biti najopasniji virus.
Sa Đuričkom razgovaramo o iskustvu snimanja ovog filma, o specifičnom humoru koji ga čini tako neobičnim u kontekstu regionalne kinematografije, o igri prošlosti i budućnosti koja prožima čitav film, i o široj ulozi humora u današnjim društvima.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Sun, 23 Aug 2026 - 382 - Zašto se regionalna književna dela tako retko adaptiraju za filmove i serije? | SFF Specijal
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U trećoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala razgovaramo o temi koja se retko pominje, a tiče se čitave regije: zašto se književna dela sa Zapadnog Balkana tako retko adaptiraju za film i serije i šta je potrebno da se to promeni?
Region koji je iznedrio neke od najznačajnijih autora i autorki u evropskoj književnosti istovremeno je prostor u kojem je mogućnost adaptacije domaće literature za veliko platno i ekran ostala gotovo potpuno neiskorišćena. Dok na globalnom tržištu raste potražnja za originalnim pričama i intelektualnom svojinom, u našoj regiji su književnost i kinematografija još uvek odvojene discipline koje se sreću tek slučajno, a ne sistemski.
Upravo na tom preseku književnosti i audiovizuelne industrije nastao je CineLink Books, program pokrenut u okviru industrijskog dela Sarajevo Film Festivala sa ciljem da poveže izdavače, pisce i producente, te stvori konkretnu platformu na kojoj izdavači predstavljaju knjige producentima zainteresovanim za adaptacije.
Naši gosti koji govore o ovoj temi su:
- Goran Bogdan, glumac i suosnivač izdavačke kuće „Buna“
- Maša Marković, voditeljka Industry odjela Sarajevo Film Festivala
- Jasna Novakov Sibinović, direktorka i urednica u izdavačkoj kući „Geopoetika“Razgovaramo i o mikrodrami kao novom formatu koji je sve prisutniji na globalnom tržištu, o tome kako se on uklapa u postojeće narativne oblike i filmsku produkciju, kao i o kompatibilnosti knjiga, filmova i serija sa svetom video igara.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Wed, 19 Aug 2026 - 381 - „Pretio mi je zatvor zbog filma koji je zabranjen u Makedoniji" | Teona Strugar Mitevska | SFF
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U drugoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo jednu od najvažnijih filmskih autorki u regionu, makedonsku rediteljku Teonu Strugar Mitevsku.
Na ovogodišnjem SFF-u prikazan je njen novi igrani film „Mother", prvi na engleskom jeziku, u kojem Noomi Rapace tumači lik Majke Tereze.Film prati pet dana u životu ambiciozne kaluđerice neposredno pre osnivanja sopstvenog crkvenog reda u Kalkuti. Mitevska ne prikazuje sveticu kakvu svet poznaje, već ženu kakva je bila pre nego što je to postala: odlučnu, autoritativnu, spremnu da se suprotstavi autoritetu crkve, ali i punu unutrašnjih protivurečnosti. Veza između Mitevske i Majke Tereze nije slučajna, obje su iz Skoplja, grada u kojem je Majka Tereza rođena kao Anjezë Gonxhe Bojaxhiu 1910. godine, što ovom filmu daje dodatnu ličnu dimenziju.
Teonin film „Kada dan nije imao ime" (2017), inspirisan ubistvima kod Smilkovskog jezera iz 2012. godine, dočekan je burno u Makedoniji. Tadašnja vlada Nikole Gruevskog nastojala je da film skloni iz javnosti, Teona je dobijala pretnje, u medijima je targetirana, a prijetila joj je čak i kazna zatvora. Film je u Makedoniji prikazan samo jednom, dok je druga projekcija najavljena tek ove godine.
Razgovarali smo i o njenom filmu „Bog postoji, zove se Petrunija" (2019) u kojem žena na Bogojavljenje hvata krst bačen u reku i time izaziva gnev čitave zajednice, o „Najsrećnijem čoveku na svetu" (2022), i o temama koje se provlače kroz njenu filmografiju: položaju žena u patrijarhalnim društvima, toksičnoj muškosti i međuetničkim tenzijama koje oblikuju život ljudi na Balkanu.
Teona Strugar Mitevska je počela kao dečja glumica na makedonskoj televiziji, školovala se za grafičku dizajnerku, a zatim upisala studije filma na njujorškom Tisch School of Arts. Njen debitantski kratki film „Veta" (2001) osvojio je Specijalnu nagradu žirija na Berlinaleu. Od tada je režirala sedam igranih filmova, prikazivanih u Berlinu, Veneciji i na festivalima širom sveta. Film „Bog postoji, zove se Petrunija" osvojio je LUX nagradu Evropskog parlamenta. Zajedno sa sestrom Labinom i bratom Vukom vodi produkcijsku kuću „Sisters and Brother Mitevski“.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Wed, 19 Aug 2026 - 380 - „Da sam Nemac, verovatno se ne bih usudio da napravim ovaj film." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal
„Poslednji kadar svakog filma znam pre nego što počnem da radim." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije:
BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167WEB: https://agelastpodcast.com/
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic
TikTok: http://tiktok.com/@agelast_⚡⚡⚡
U prvoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa @SarajevoFilmFestival ugostili smo jednog od najznačajnijih evropskih i svetskih filmskih autora današnjice, oskarovca Pavela Pavlikovskog.
Njegov novi film „Fatherland“ otvorio je 32. izdanje SFF-a, nakon što je Pavlikovski za ovo ostvaranje na Kanskom festivalu osvojio nagradu za najboljeg reditelja.
Film prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku kako 1949. putuju kroz razorenu i podeljenu Nemačku, od „američkog“ Frankfurta do „sovjetskog“ Vajmara. Snimljen u crno-beloj tehnici, kao i Pavelovi filmovi „Ida“ i „Hladni rat“, „Fatherland“ zatvara svojevrsnu trilogiju o posleratnoj Evropi, baveći se identitetom, porodicom, krivicom i pitanjem šta znači otadžbina kada se u nju vraćate posle godina egzila.
U karijeri dugoj tri decenije, Pavlikovski je snimio šest igranih filmova i četiri dokumentarna. „Ida“ je 2015. postala prvi poljski film koji je nagrađen Oskarom za najbolji međunarodni film. „Hladni rat“ je 2018. osvojio nagradu za režiju u Kanu i dobio tri oskarovske nominacije.
Pavlikovskog sa Sarajevom povezuje duga istorija.Njegov dokumentarac „Serbian Epics“, snimljen 1992. za vreme rata u Bosni i Hercegovini, prikazan je na prvom izdanju Sarajevo Film Festivala 1995, dok je grad još uvek bio pod opsadom. „Hladni rat“ je otvorio 24. izdanje festivala 2018. godine, a Pavlikovskom je godinu dana kasnije uručena nagrada Počasno srce Sarajeva.
Audio:
Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ
Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt
Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ🌱
Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Kamera & audio: Marko Ignjatović
Montaža: Miloš Korać
Dizajn: Đurđa Stanković
Animacija:
Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/
Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA.
#agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Wed, 19 Aug 2026 - 379 - „Mi svesno pevamo na tarzan engleskom" | Dubioza kolektiv | Brano Jakubović | Agelast 350
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKada je pre nekoliko godina, zbog ozbiljnog zdravstvenog problema život povukao ručnu kočnicu, Brano se prvi put našao u okolnostima koje su mu naglo oduzele svaku kontrolu nad onime što će se dešavati dalje. Vezan za krevet u borbi koja je intenzivno trajala nekoliko godina, vodio je dijalog sa sobom. Taj dijalog je pretvoren u knjigu koja nosi naziv „Moje dubioze" i koja je objavljena 2025. godine. Danas, godinu dana kasnije, ova knjiga dobija i svoju audio verziju u kojoj će, pored samih priča biti i dokumentarnog zvuka, autentičnih trenutaka iz njegovog života, života benda, ali i trenutaka kada su nastajale neke veoma važne pesme.
I tako dolazimo do ključne tačke povoda za razgovor. Pre godinu dana, nakon susreta na jednom od regionalnih festivala, Brano i Galeb su počeli intenzivnije da komuniciraju, a iz toga je nastala ideja da Agelast podkast i Dubioza kolektiv krenu na zajedničku turneju. Da, dobro ste pročitali, Agelast i Dubioza kolektiv na zajedničkoj turneji! Ideja je da turneja bude posvećena promociji audio knjige i promovisanju njenog nedovoljno razvijenog tržišta, ali i želja za eksperimentom. Događaj je zamišljen kao niz neposrednih razgovora uživo gde je publika aktivni učesnik. Segmenti razgovora će biti isprepletani muzičkim nastupom Dubioze. Repertoar će biti drugačiji od onoga što obično sviraju, jer se oslanja na samu knjigu, a među njima će biti i nekih novih pesama. Sva izvođenja će biti akustična. Za početak organizujemo četiri događaja u četiri grada:
16. septembar, Beograd, „KC Grad"
17. septembar, Ljubljana, „Kino Šiška"
20. septembar, Zagreb, „Vintage bar"
23. septembar, Sarajevo, unutrašnje dvorište u blizini kafe bara „Opera".
Svi događaji će biti besplatni i na otvorenom. Nema karata, dovoljno je samo da se pojavite. Audio knjiga će takođe biti dostupna besplatno i to 23. septembra tokom poslednjeg nastupa u Sarajevu koji će biti live streamovan na kanalima Agelast podkasta i Dubioze kolektiva.
Za sve dalje informacije, pratite nas na svim našim zvaničnim kanalima!
Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf
https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn
https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7
Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHI
Strategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3
URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 16 Aug 2026 - 378 - Beograd ima više od 60 tropskih noći godišnje | dr Ivan Simić, dr Ana Šabanović | Agelast 349
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevŠta je tropska noć? Tropska noć je meteorološki termin koji znači da minimalna temperatura tokom noći ne padne ispod 20 °C. Drugim rečima, čak ni pred zoru vazduh se ne ohladi ispod 20 stepeni. Što se Beograda tiče, klimatski prosek iz perioda 1961–1990. bio je otprilike 10–15 tropskih noći godišnje. U 2017. godini izmereno je preko 50 tropskih noći godišnje, a tokom 2024. i 2025. godine preko 60 tropskih noći u toku godine. Verovatno ste se već navikli na sms poruke upozorenja koje nam stižu od MUP Srbije i Hidrometeorološkog zavoda Srbije na jake i dugotrajne toplotne talase. Brojni urbanisti danas, između ostalog, razmatraju da bi trebalo strateški da se razmišlja i da se gradsko zelenilo zameni vrstama koje će moći da podnesu temperature i klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti. Drugim rečima, strukture gradova, planiranje i infrastrukture moraju da se menjaju, ne samo da bi se prilagodili i ublažili efekte klimatskih promena, već da bi mogli da prežive. Gradovi više ne mogu i ne smeju da budu antropocentrični, to jest, da se odnose isključivo prema čoveku i njegovim potrebama, već kao prioritet moraju da postave celokupnu prirodu, floru i faunu, kruženje materije i protok energije. Unutar tog biodiverziteta humani ekosistem je samo jedan njegov deo. Upravljanje vodama, smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva ili topografija izgradnje i izbor materijala samo su neki od elemenata tih rešenja.
Naši gosti ove nedelje su dr Ivan Simić i dr Ana Šabanović koji se bave upravo urbanizmom i prostornim planiranjem sa akcentom na uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje, kao i na unapređenje rezilijentnosti gradova na klimatske promene, sa departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf
https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn
https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7
Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHI
Strategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3
URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 09 Aug 2026 - 377 - Kojim vrstama preti nestanak? Prva crvena knjiga sisara Srbije | Milan Paunović | Agelast 348
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKoje životinjske vrste smo izgubili, koje su ugrožene, a koje su kritično ugrožene u Srbiji i zašto? Deluje neverovatno, ali dokument koji se bavi ovim problemom — crvena knjiga sisara — do sada nikada nije objavljena u Srbiji.
Opšte je poznata činjenica da više od punog veka industrijalizacije, nezajažljiv apetit kapitalizma, kao i brojni drugi faktori za posledicu imaju ne samo klimatske promene, već i dramatičan nestanak velikog broja životinjskih i biljnih vrsta. Pored samog problema izlovljavanja tu je i svesno, nesvesno, ali svakako nesavesno uništavanje velikog broja staništa. Ekosistemi su vrlo složeni, pa time i najmanje promene u njima izazivaju domino efekat sa posledicama čiju dalekosežnost veoma teško možemo da predvidimo. Ali kako stoje stvari u Srbiji, to jest, u regionu? Šta je sa lokalnom faunom, preciznije — sisarima?
Tek je nedavno završena prva crvena knjiga sisara Srbije u kojoj su klasifikovane 102 vrste, a koje su potom, prema međunarodnom standardu IUCN-a (International Union for Conservation of Nature), klasifikovane u šest različitih kategorija ugroženosti, od ranjivih, preko kritično ugroženih do, nažalost, iščezlih vrsta.
Naš gost ove nedelje je dr Milan Paunović, biolog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Njegova uža specijalnost je mamalogija (proučavanje sisara) sa posebnim akcentom na istraživanje, rad na terenu, zaštitu i biologiju sisara u Srbiji i regionu. Učestvovao je u značajnim otkrićima i praćenju faune i zaslužan je za registraciju nekih novih vrsta.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 02 Aug 2026 - 376 - Kako su evolucija mozga i društveni život doveli do pojave morala? | Biljana Stojković | Agelast 347
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevOd prvih hominina koji su hodali uspravno do čoveka kakav danas postoji, ljudski mozak se utrostručio.
Ovo uvećanje je rezultat složenog spleta faktora: od prelaska na mesnu ishranu i termičke obrade hrane koja je oslobodila ogromne količine energije, pa do života u sve složenijim zajednicama u kojima je preživljavanje zahtevalo sve veću kogniciju.
Jedan od ključnih mehanizama bila je neotenija, usporavanje razvića mozga koje je rezultat svega nekoliko genetičkih promena, među kojima i jedna duplikacija gena pre oko 2,5 miliona godina koja je usporila migraciju i time omogućila nakupljanje većeg broja neurona, što je dovelo do formiranja složenijeg neokorteksa.
Mozak nije evoluirao sam, već se menjao zajedno sa fizionomijom, ishranom i načinom života ljudi. Uspravni hod je suzio karlicu, a rast mozga uslovio je povećanje lobanje, što je porođaj pomerilo u raniju fazu sa nedovršenim razvojem mozga da bi uopšte prošla kroz porođajni kanal. Ovo je ljudsku novorođenčad učinilo bespomoćnijom od bilo kojeg drugog primata. Vatra i kuvanje su nam omogućili da preživimo sa crevima predugačkim za mesojeda, a apstraktno mišljenje da izgradimo moral i velika, složena društva.
O evoluciji čoveka, istoriji evolucione ideje od starih Grka do moderne genetike, o esencijalizmu i njegovoj povezanosti sa naučnim rasizmom i diskriminacijom, o ukrštanju ljudi sa neandertalcima i Denisovcima, nastanku morala i pitanju da li smo zarobljeni sopstvenim genima ili slobodni da osmislimo društvo kakvo poželimo — u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa prof. dr Biljanom Stojković.
Biljana Stojković je redovna profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu, a od 1996. godine učestvuje u naučnim projektima iz oblasti evolucione biologije. Na Institutu za biološka istraživanja vodi Laboratoriju za eksperimentalnu evoluciju, koju je nasledila od svog profesora i u kojoj se već četrdeset godina prati evolucija populacije pasuljevog žiška. Autorka je knjiga „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju" i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija".
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 26 Jul 2026 - 375 - Život i delo Mike Alasa | Matematičar, ribar, izumitelj, putopisac | Saša Šepec | Agelast 346
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, bio je ono što bismo danas nazvali renesansnom ličnošću: matematičar, izumitelj, kriptograf, istraživač, putopisac i ribar koji je živeo i delovao na prelazu iz 19. u 20. vek.
Konstruisao je hidrointegrator, analogni računar koji je diferencijalne jednačine rešavao potapanjem tela specifičnog oblika u tečnost, a za ovaj izum je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. osvojio bronzanu medalju.
Osmislio je šifarnik koji je u srpskoj diplomatiji i vojsci korišćen do Drugog svetskog rata, daljinar za artiljeriju čiji je patent navodno otkupila ruska vojska, i uređaj za otkrivanje santi leda na principu odbijanja zvuka, mnogo pre pojave sonara.
Rođen je u Beogradu, studirao je u Parizu, gde je i doktorirao, a po povratku u Srbiju osnovao je katedru za matematiku i uspostavio moderan studij matematike na Visokoj školi u Beogradu. Bio je jedan od prvih srpskih doktora nauka u ovoj oblasti i čovek koji je postavio temelje matematičke kulture u Srbiji.
Profesuru na Visokoj školi dobio je za jedan glas. Sam je kasnije govorio da bi, u slučaju da nije primljen, odustao od matematike i bavio se ribolovom do kraja života. Ribar je, ipak, ostao i tokom profesorske karijere, ali i nakon nje. Čitav život je proveo vezan za Dunav, čamce i ribarske mreže.
Istraživao je i opisivao vrste riba u srpskim rekama, beležio ribolovne tehnike i običaje starih ribara svestan da čitava ta tradicija nestaje, a organizovao je i međunarodne izložbe posvećene srpskom ribarstvu na kojima je izlagao alate, mreže i čamce koje je sam prikupljao.
Tridesetih godina prošlog veka odlazi na ekspedicije širom sveta: na Severni i Južni pol, zatim na Karibe, a stigao je i do Indijskog okeana, gde se ukrcao na brod koji lovi kitove, što mu je bio dečački san. S ekspedicija je pisao putopise u kojima je beležio i naučna zapažanja i lične doživljaje.
O liku i delu Mihaila Petrovića Alasa, o kontekstu vremena u kojem je Srbija sistematski slala mlade ljude u inostranstvo da se školuju i vrate sa znanjem, o njegovim izumima, ekspedicijama i protivrečnostima, muzejskoj delatnosti u Srbiji, i o tome zašto je matematika jedna od najkorisijih stvari na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Sašom Šepecom, muzejskim savetnikom u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 19 Jul 2026 - 374 - „Pamćenje gusenice se prenosi na leptira, čak i u sledeću generaciju" | Miloš Popović | Agelast 345
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMetamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti.
Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju.
Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad.
Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje.
O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara.
Zaposlen je kao viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a doktorirao je na temu populacione ekologije močvarnog mravnika, vrste leptira koju je sa kolegama prvi put pronašao u Srbiji kod Subotice 2012. godine.
Jedan je od pokretača aplikacije „Biologer“, najveće otvorene baze podataka o biodiverzitetu u jugoistočnoj Evropi, i koautor predstojeće Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Član je udruženja „Eko Istok“, koje se trenutno bori za zaštitu klisure reke Timok i sprečavanje otvaranja rudnika bakra u neposrednoj blizini UNESCO-vog nalazišta Felix Romuliana kod Zaječara.
O Biologer inicijativi:
https://info.biologer.org
https://biologer.rsBiologer Android aplikacija:
https://play.google.com/store/apps/details?id=org.biologer.biologerIzvorni kod Biologer aplikacije:
https://github.com/Biologer
FB stranica o leptirima:
https://www.facebook.com/groups/butterflyserbiaInfo za ljude koji žele da se pridruže brojanju leptira:
https://info.biologer.org/sr_latin/posts/butterflies-15-minutes/Metamorfoza zajednica za monitoring leptira u Srbiji:
https://metamorfoza.substack.comWhatsUp grupa projekta monitoringa leptira u Beogradu:
https://chat.whatsapp.com/LSRrYlTIeED8d3Blv65A3jSajt ekološke inicijative "Timočka buna":
https://timockabuna.orgPronađite našeg gosta na društvenim mrežama:
https://www.facebook.com/gpopac/
https://www.facebook.com/biologer.team/
https://www.instagram.co...Sun, 12 Jul 2026 - 373 - „Dobar fotograf je onaj koji čini vidljivim ono što je nevidljivo“ | Muhammed Muheisen | Agelast 344
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMuhammed Muheisen je dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, najprestižnijeg novinarskog priznanja na svetu.
Petnaest godina je radio za Associated Press kao jedan od njihovih glavnih fotoreportera, pokrivajući izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku, Jemensku revoluciju, Arapsko proleće, građanski rat u Siriji, izbegličku krizu širom Evrope, sahranu Nelsona Mandele i desetine drugih velikih događaja širom sveta. Časopis Time ga je 2013. proglasio najboljim agencijskim fotografom na svetu.
U Srbiju je prvi put došao 2017. godine, kada je u napuštenim skladištima iza Glavne železničke stanice u Beogradu fotografisao stotine maloletnih izbeglica bez pratnje, dece starosti od osam do šesnaest godina, koja su sama pešačila iz Avganistana i Pakistana do Evrope. Drugi put je došao nedavno, na otvaranje svoje izložbe fotografija „Trenuci u vremenu", kojom predstavlja život izbeglica širom sveta.
Ključna prekretnica u njegovoj karijeri desila se kada je odlučio da objektiv „okrene na drugu stranu“. Umesto eksplozija i tenkova, fokus je pomerio na fotografisanje ljudi koji nastavljaju da žive usred ratnih sukoba: njihovu otpornost, hrabrost, trenutke radosti koji opstaju i u najtežim okolnostima.
Nakon petnaest godina dokumentovanja sukoba, izbegličkih kriza i života u ratnim zonama, Muheisen je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu, zbog toga što, kako kaže, više nije mogao samo da posmatra. Zajedno sa suprugom je osnovao fondaciju Everyday Refugees, kroz čiji rad se danas vraća u zajednice koje je fotografisao, i pomaže im na različite načine. Profesionalni put je nastavio kao fotograf National Geographic-a, gde radi i danas.
O odrastanju u Jerusalimu usred sukoba, fotografiji kao terapiji i misiji, ceni koju fotoreporter plaća za izveštavanje iz ratnih zona, iskustvima sa terena, moralnim dilemama, i o tome zašto je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu da bi pomagao ljudima koje fotografiše, sa Muhammedom razgovaramo u novoj epizodi podkasta.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 05 Jul 2026 - 372 - „Mi volimo da kažemo, ne da smo lokalni mediji nego mediji zajednice”, Južne vesti/021/Glas Šumadije
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevOvoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena.
Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima.
Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su:
1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada
2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti
3. Jovanka Nikolić, Glas ŠumadijeOva epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 01 Jul 2026 - 371 - Kako pauci lete kilometrima bez krila i prave mrežu jaču od čelika? | dr Gordana Grbić | Agelast 343
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsSvi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije.
Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara.
Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi.
Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende.
O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada.
Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukova Subotičke peščare, gde je sa timom sakupila više 23.000 primeraka pauka i popisala 225 vrsta, od kojih je 30 prvi put pronađeno u Srbiji.
Vodila je istraživanja i na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari, koristeći paukove kao bioindikatore stanja ekosistema i kao dodatne argumente za zaštitu staništa.Jedna je od osnivačica udruženja „Paukovi Srbije“ i trenutno je jedina arahnološkinja u Srbiji, nakon što su svi ostali stručnjaci za paukove napustili zemlju.
Saznajte više na sajtu: http://www.paukovisrbije.com/
https://www.facebook.com/paukovisrbije/Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https:...
Sun, 28 Jun 2026 - 370 - „Tranzistor je najznačajniji izum modernog doba" | dr Vladimir M. Milovanović | Agelast 342
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsMobilni telefoni, internet, automobili, medicinski uređaji, sateliti, veštačka inteligencija: ništa od toga ne bi postojalo bez tranzistora, komponente koju ne možemo da vidimo golim okom, a koja se nalazi u svemu što koristimo.
Ako bi neko u budućnosti proučavao naše doba i pokušao da ga imenuje po materijalu koji ga je oblikovao, onako kako mi govorimo o kamenom, bakarnom ili bronzanom dobu, verovatno bi ga nazvao dobom poluprovodnika. Poluprovodnici su materijali poput silicijuma i germanijuma od kojih se prave tranzistori, a koji su osnova svakog mikročipa.
Današnji mikročip, veličine otprilike jednog kvadratnog centimetra, sadrži oko 100 milijardi tranzistora. Svaki od njih je elektronski prekidač koji može da bude uključen ili isključen, a ta dva stanja, kodirana kao jedinica i nula, čine osnovu celokupnog digitalnog sveta.
Tranzistori se na silicijumsku pločicu graviraju postupkom fotolitografije, korišćenjem svetlosti iz ekstremnog ultraljubičastog spektra. Uređaj koji to radi zove se steper, a proizvodi ga samo jedna firma na svetu, holandski ASML. Ovaj uređaj košta pola milijarde dolara, a proizvođaču je zabranjeno da ga prodaje kompanijama iz Kine.
O tome kako funkcionišu poluprovodnici i tranzistori, kako se proizvode mikročipovi, zašto su došli do fizičke granice razvoja, te šta to znači za veštačku inteligenciju i budućnost tehnologije, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Vladimirom M. Milovanovićem.
Redovni je profesor na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Delftu u Holandiji, gde se bavio fizikom i modelovanjem poluprovodničkih naprava.
Radio je kao postdoktorski istraživač na Tehničkom univerzitetu u Beču, a potom je dve godine proveo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, jednom od vodećih centara za istraživanje poluprovodnika u svetu. Bavi se projektovanjem integrisanih kola, poluprovodničkim procesima i efikasnim implementacijama algoritama veštačke inteligencije.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 21 Jun 2026 - 369 - „U rimskoj areni u Viminacijumu smo pronašli afričkog leoparda" | dr Sonja Vuković | Agelast 341
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNa mezolitskim nalazištima na Đerdapu, pronađene su vilice i zubi životinja koje nisu ni sasvim vukovi ni sasvim psi. Reč je o tzv. tranzicionim jedinkama koje ukazuju na proces koji je trajao vekovima i koji govori u prilog mogućnosti da su vukovi na Đerdapu pripitomljeni lokalno, nezavisno od ostatka sveta.
U Viminacijumu, rimskom vojnom logoru i gradu na Dunavu kod današnjeg Kostolca, iz prostora amfiteatra su iskopane kosti afričkog leoparda stare oko dva milenijuma. Radi se o jednom od svega nekoliko nalaza te vrste na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, pronađenih van Koloseuma.
Na istom lokalitetu su pronađene i kosti kamila koje nisu bile ni jednogrbe ni dvogrbe, već hibridne, sa karakteristikama obe vrste.
Životinjske kosti čine većinu svih pronađenih predmeta na nekim arheološkim nalazištima. Na osnovu njihove veličine, oblika, tragova sečenja, hemijskog sastava i drevne DNK, arheozoolozi rekonstruišu način na koji su ljudi živeli pre više hiljada godina: šta su jeli, koje životinje su pripitomili, kojima su trgovali, a koje su koristili u ritualne svrhe.
Između mezolitskog Đerdapa i rimskog Viminacijuma, smešteno je deset hiljada godina odnosa ljudi i životinja na ovim prostorima. O tom odnosu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Sonjom Vuković, arheozoološkinjom i profesorkom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Doktorirala je na analizi životinjskih kostiju iz amfiteatra u Viminacijumu, a vodila je i trogodišnji projekat „ARCHAEOWILD“ u okviru kojeg je sa timom istraživala promenu odnosa ljudi i divljih životinja tokom holocena. Studije i doktorat završila je pod mentorstvom profesorke Vesne Dimitrijević, utemeljiteljke arheozoologije kao naučne discipline u Srbiji.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 14 Jun 2026 - 368 - "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevKako ljudi uče? Kako grupe uče? Zašto je grupa uvek pametnija od svakog pojedinca u njoj i zašto je važno da to razumemo? Koji je potencijal raznovrsne grupe ljudi u kojoj svako ima različita znanja i veštine i koje su potencijalne opasnosti ukoliko je grupa homogena, bez raznovrsnosti u znanjima i veštinama? I kako na taj način kreiramo "svoju" stvarnost ili padamo pod uticaj "tuđe" stvarnosti. I kakve to veze ima sa medijskim ekosistemom danas?
Danas, ako se ne razume tehnologija, ako se nema svesti o tome kako funkcioniše algoritam iza ekrana i na kom principu radi veštačka inteligencija, zapravo se više uopšte ne razume ni uticaj modernih medija. Taj uticaj direktno oblikuje našu svakodnevicu, društvene odnose, a najviše obrazovanje i razvoj novih generacija. Medijska pismenost je suštinski prestala da bude lekcija iz jezika i postala je lekcija iz tehnologije.
Upravo to je povod za novu epizodu Agelast specijala o medijskoj pismenosti, a gošća je dr Vlasta Sikimić, vanredna profesorka filozofije etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu. Njen rad u oblastima socijalne epistemologije i filozofije veštačke inteligencije otvara ključna pitanja o tome kako algoritmi menjaju način na koji društvo uopšte definiše istinu. Posebno je zanimljiv njen fokus na obrazovni sistem i projekte koji istražuju kako tehnologija, umesto da umrtvi kritičko mišljenje, može da se koristi za razvijanje intelektualnih vrlina kod mladih.
Ovaj razgovor donosi preko potrebnu analizu mehanike iza alata koje svakodnevno koristimo i nudi drugačiji pogled na digitalno okruženje.
Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 10 Jun 2026 - 367 - „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost 340. epizode našeg podkasta je Damir Urban, hrvatski pevač i kantautor čije se pesme već tri decenije slušaju i izvode širom regiona.
Važi za izrazito autentičnog umetnika koji dosledno gradi sopstveni muzički i estetski izraz, bez podilaženja trendovima i standardima industrije.
Kao autora i izvođača, karakterišu ga snažna emotivnost i ekspresivnost, a kroz introspektivne tekstove često istražuje lične i egzistencijalne teme. Upravo ta kombinacija ličnog i univerzalnog, njegove pesme čini vanvremenskim i jednako relevantnim različitim generacijama slušalaca.
Dolazi iz Rijeke, grada čija je rok scena osamdesetih bila jedna od najživljih u bivšoj Jugoslaviji. Sa šesnaest godina je osnovao prvi bend „La Bellona“, a onda je 1986. bio među osnivačima grupe Laufer, jednog od najznačajnijih hrvatskih rok bendova devedesetih. Kao pevač, tekstopisac i koautor muzike, sa bendom je objavio dva albuma sa hitovima „Budi moja voda" i „Svijet za nas".
Nakon raspada Laufera, Damir kreće u solo karijeru. Uz pratnju benda „Urban & 4“, objavio je sedam studijskih i tri lajv albuma, izgradivši slojevit i prepoznatljiv solo opus. Debitantski album „Žena dijete" iz 1998. kritika je proglasila albumom godine u Hrvatskoj, a pesme „Black Tattoo", „Odlučio sam da te volim" i „Mala truba" brzo su postale omiljene među publikom.
Višestruki je dobitnik nagrade Porin, najznačajnijeg hrvatskog muzičkog priznanja, u više od šest kategorija, uključujući pesmu godine, najbolji rok album i najbolju mušku vokalnu izvedbu. U dva navrata, 1999. i 2015. godine, odbio je da primi Porin za najbolji alternativni rok album, smatrajući da ne pripada toj kategoriji i da nominacijom u njoj oduzima prostor muzičarima koji zaista jesu alternativa.
Povod za ovaj razgovor je i veliki koncert na otvorenom zakazan za 14. jun u Luci Beograd, na kojem Urban sa bendom i gudačkim kvartetom obeležava 30 godina solo karijere.
Karte za koncert možete da kupite ovde:
1. https://new.gigstix.com/event/urban-4-i-gudacki-kvartet-beograd-14-jun-2026/
2. https://cooltix.rs/event/69e891796886813a5c72cdafInstagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.i...
Sun, 07 Jun 2026 - 366 - „Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsZapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode.
Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno.
O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem.
Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.
Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije.
Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 31 May 2026 - 365 - „Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevU okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda!
Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti.
Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću?Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 27 May 2026 - 364 - „Svi su mislili da idem u Berlin kao DJ, a ja išao da tučem beton." | Luton i Šćepa | Agelast 338
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsLuton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći.
Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu.
Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju.
Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru.
Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar.
Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdesetih i crvenom scenografijom, zatim Barutana i Muzej Jugoslavije.
Paralelno su nastupali na festivalima širom regiona, kao što su Exit, No Sleep, LoveFest i Mountain Music Fest na Divčibarama, gde već dve godine kuriraju Breza stage.
Šira javnost je Šćepu upoznala kroz njegov Instagram profil „Šćepine vragolije“, putopisni dnevnik sa biciklističkih avantura na raznim krajevima sveta, sniman telefonom i bez scenarija. Taj neposredni dokumentarni format kasnije je preneo i na promociju DJ žurki, zajedno sa Lutonom.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 24 May 2026 - 363 - Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? | Rumena Bužarovska | Agelast 337
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNa Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti.
Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi.
Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji.
Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju.
Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“.
Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 17 May 2026 - 362 - Moć i uticaj medija: od istorije štampe i radija do veštačke inteligencije, dr Mirjana Nikolić
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevFeneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju.
Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji, između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti.
Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.
Autori su odgovorni za izbor i prezentovanje činjenica sadržanih u ovom podkastu kao i za mišljenja izneta u njemu, a koja ne moraju nužno biti mišljenja UNESCO-a ili Evropske unije i ne obavezuju Organizaciju.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 13 May 2026 - 361 - Kako su droge promenile tok Drugog svetskog rata? | Norman Ohler | Agelast 336
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsDroge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa do eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima.
Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga.
Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja.
Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski.
Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 10 May 2026 - 360 - "12 godina u SAD mi je otvorilo oči za ono što se dešava u Srbiji" | Jelena Stupljanin | Agelast 335
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsJelena Stupljanin je jedna od najvidljivijih glumica u Srbiji danas, ali ne zbog uloga. Društveno-politički kontekst u zemlji je poslednjih godina takav da je javnost pre svega prepoznaje po aktivizmu: ekološkim protestima, borbi protiv iskopavanja litijuma, podršci studentskim protestima, tužbama protiv režimskih tabloida. Zbog svega toga, njena bogata glumačka karijera neretko ostaje zapostavljena u medijima.
Glumu je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Gordane Marić, a zatim i specijalističke studije mjuzikla pri Univerzitetu umetnosti. U Njujorku se usavršavala kroz osamnaestomesečni program na Li Strazberg pozorišnom i filmskom institutu, školi koja je iznedrila tzv. method acting i čija su predavanja prošle velike glumačke zvezde, poput Al Paćina, Roberta De Nira ili Meril Strip.
U SAD-u je provela 12 godina, tokom kojih je usavršavala glumačke veštine, bila članica pozorište trupe „Rising Phoenix Repertory“, igrala Šekspira u Central Parku, predavala glumu, snimala nezavisne filmove.
Za ulogu u filmu „Cirkus Kolumbija“ Danisa Tanovića iz 2010. osvojila je nagradu za najbolju glumicu na Alexandria Film Festivalu, a za ostvaranje u filmu „Sve kako treba“ Nikole Stojanovića, nagrađena je za najbolju žensku ulogu na Bašta Festu 2021. godine.
O Jeleninom putu od slučajnog otkrivanja talenta za glumu do njujorške scene, devedesetim godinama koje su je formirale, životu u emigraciji, povratku u Srbiju, ali i ceni koju plaća za aktivizam, razgovaramo u novoj epizodi podkasta.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 03 May 2026 - 359 - „Znamo šta donosi milion subskrajbera, ali nećemo to da radimo“ | Milan Inić @Yasserstain | Agelast
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsYoutube je danas drugi najposećeniji sajt na svetu i platforma na kojoj je odraslo nekoliko generacija. Za veliki broj mladih, Youtuberi su ono što su nekada bile televizijske, muzičke i sportske zvezde.
Sa trenutnih 860.000 pretplatnika na kanalu, Milan Inić Yasserstain je jedan od najgledanijih i najuticajnijih Youtubera u regionu. Njegov kanal je namenjem deci i mladima, a posvećen skeč komediji, muzici i temama odrastanja. Smatra se pionirom domaće Youtube scene, a kao kreator je odrastao zajedno sa generacijama koje su ga gledale. Počeo je prije sedamnaest godina, kao učenik osmog razreda, snimajući skečeve sa prijateljima u podrumu i objavljujući ih na tada novu i gotovo nepoznatu platformu, Youtube.
Stvari su se menjale brže nego što je bilo ko mogao da predvidi, popularnost Youtube-a je ubrzano rasla, a za mnoge kreatore se ono što je počelo kao hobi kod kuće, pretvorilo se u posao sa punim radnim vremenom. Rodilo novo zanimanje, Youtuber.
Za razliku od tradicionalnih medija, YouTube ima vrlo fleksibilnu regulativu sadržaja. Algoritam nagrađuje ono što drži pažnju i zadržava ljude na platformi, ne vodeći previše računa o etičkom pristupu sadržaju. U tom kontekstu, kreatori poput Yasserstaina koji svesno biraju da ostanu na strani odgovornog sadržaja za mlade, predstavljaju izuzetak vredan pažnje i razgovora, o tome kako se gradi i čuva taj unutrašnji kompas u sistemu koji ga ne zahteva.Inić je studirao montažu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor je knjige „Nemoj biti taj lik“, te dva igrano-dokumentarna filma o empatiji i samopouzdanju nastala u saradnji s mladima.
U novoj epizodi podkasta, sa Yasserstainom razgovaramo o evoluciji Youtube-a, načinima zarade kreatora, algoritmima, uticaju Youtubera i influensera, radu s decom i mladima te odgovornosti kreatora prema maloletnoj publici.Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru", koji finansira EU.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Wed, 29 Apr 2026 - 358 - Zašto Izrael smatra Hezbolah većom pretnjom od Hamasa? | Rat u Libanu | Momir Turudić | Agelast 334
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsKao direktna posledica američko-izraelskog napada na Iran, u martu ove godine je ponovo počeo rat u Libanu. Hezbolah, kao deo iranske osovina otpora, reaguje ispaljivanjem raketa na Izrael, koji odgovara intenzivnim udarima na južni Liban. Prvi put od 1982. godine, Izrael bombarduje centralni i severni Bejrut. Više od 1.2 miliona ljudi je raseljeno za samo nekoliko dana.
Liban nije imao trajni mir još od 1975. godine. Petnaest godina građanskog rata, izraelska ukupacija juga zemlje do 2000. godine, rat 2006, zatim prelivanje sirijskog sukoba, a onda su na sve to došli i ekonomski kolaps zemlje 2019. godine i velika eksplozija u Bejrutu 2020.
O aktuelnom ratu i kontekstu u kojem se dešava, o tome kako je Hezbolah postao „država u državi“, o uticajima Irana i Izraela na libansko društvo, te izrazito kompleksnoj etničkoj i političkoj situaciji u Libanu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Momirom Turudićem, novinarom, prevodiocem i jednim od najvećih poznavalaca Bliskog istoka u regionu. Pre početka i na samom početku novog rata, naš gost je boravio u Libanu, a iskustva sa ulica Bejruta prepričava nam objašnjavajući izuzetno slojevitu društveno-političku situaciju ove zemlje.
Urednik je portala „Oko“ na RTS-u, a pre toga je 18 godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“. Više od dve decenje prati društveno-politička dešavanja na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Avganistan, Pakistan i Iran. Govori farsi i prevodi sa tog jezika. Koautor je scenarija za film „Među bogovima“ koji je nastao na osnovu stvarnih događaja sa balkanske migrantske rute 2015. godine, na kojoj je Turudić kao prevodilac radio sa izbeglicama.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 26 Apr 2026 - 357 - Kako i zašto su izumrli neandertalci? | Nova otkića u Srbiji | Dr Dušan Mihailović | Agelast 333
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNa Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali.
Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste.
O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri.
U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 19 Apr 2026 - 356 - Šta se zaista dogodilo u Černobilju? | 40 godina od katastrofe | Slobodan Bubnjević | Agelast 332
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsPre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu.
Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete.
Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju.
U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj energiji, a naš sagovornik je Slobodan Bubnjević, diplomirani fizičar i naučni novinar. Slobodan je šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji. Urednik je suosnivač inicijative Nauka kroz priče, a piše za National Geographic, Politiku, Nedeljnik i Vreme.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 12 Apr 2026 - 355 - „Deca koja su krenula u školu 1953. su se pobunila 1968." | Sanja Petrović Todosijević | Agelast 331
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena.
Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću.
Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta.
Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji.Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959".
Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas“. Koautorka je dva udžbenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne škole, u izdanju izdavačke kuće Klett.
Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desničarskih intervencija u formalnom obrazovanju. Jedna je od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i članica neformalne inicijative Sačuvajmo Memorijalni dom „Boško Buha“ na Jabuci.
Ukoliko vas zanima više o memorijalnom centru „Boško Buha", možete saznati na ovim linkovima: https://www.peticije.online/spreimo_prodaju_memorijalnog_kompleksa_boko_buha
https://remarker.media/drustvo/memorijalni-kompleks-bosko-buha/Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra P...
Sun, 05 Apr 2026 - 354 - „Našao sam balkanskog Dejvida Bouvija“ | Džipsii i Ahmed Hajdarović | Agelast 330
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsJovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine.
Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“.
U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta.
Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana.
Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat?
Spotify: https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVgg
Youtube: https://youtube.com/playlist?list=PLODm0ETt3h0qloSfGS_NTX6lYL1pRo0JG&si=u6pTzzd0zZwZBfpW
Instagram: https://www.instagram.com/dzipsii?igsh=MTluNGV4bDdybW55ag==
https://www.instagram.com/redpill_production?igsh=MW83YmI5dXhwaTlkMA==
https://www.instagram.com/rapgorilla011?igsh=Yzk4aGt1emF6aGFj
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instag...
Sun, 29 Mar 2026 - 353 - „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida" | Genocid u Gazi | Francesca Albanese | Agelast 329
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsFrancesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima.
Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom.
Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava.
Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet spava“ prevedena je na 18 jezika, uključujući i srpski.
Francesca Albanese je ekskluzivna gošća u novoj epizodi podkasta, a sa njome smo razgovarali o genocidu u Gazi, zločinima izraelske vojske nad Palestincima, o tome na koji način velike korporacije profitiraju od genocida, šta znači „izraelizacija zapadnih demokratija“, ali i zašto Srbija krši međunarodno pravo prodajom oružja Izraelu.
Ukoliko vas zanimaju izveštaji, uključujući novi izveštaj objavljenj na dan snimanja epizode, kao i njena knjiga upravo prevedena i objavljenja na srpskom jeziku, možete sve naći na ovim linkovima:
Knjiga „Kada svet spava: priče, reči i rane Palestine": https://www.beopolis.rs/shop/kad-svet-spava-price-reci-i-rane-palestine/
„Anatomy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/anatomy-of-a-genocide-report-of-the-special-rapporteur-on-the-situation-of-human-rights-in-the-palestinian-territory-occupied-since-1967-to-human-rights-council-advance-unedited-version-a-hrc-55/
„From Economy od Occupation to Economy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-f...
Sun, 22 Mar 2026 - 352 - „AI nije ni inteligencija niti je pametnija od čoveka.“ | Dr Vanja Subotić | Agelast 328
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsDa li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti.
Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića.
1. Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/
2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univerzitet-preziveti-vestacku-inteligenciju-cetbot-protiv-humanistickih-nauka.html
3. Studija MIT-ija o kognitivnom delegiranju zadataka ChatGPT-iju:https://www.media.mit.edu/publications/your-brain-on-chatgpt/
4. Video o tome zašto treba više da brinemo o etici veštačke inteligencije nego medijskim navodima o „svesnoj" AI: https://aeon.co/videos/why-we-should-worry-less-about-sentient-ais-and-more-about-what-were-teaching-them
5. O (ne)mogućnosti eco-friendly AI: https://www.techpolicy.press/the-great-green-ai-hoax-machine/
6. Lične ispovesti niskokvalifikovanih radnika koji obavljaju emocionalni rad bez nadoknade za obučavanje AI: https://data-workers.org/wp-content/uploads/2025/12/The-Emotional-Labor-Behi...Sun, 15 Mar 2026 - 351 - „Redovno sam putovao 10 sati autobusom da bih nastupio 10 minuta“ | Tomislav Primorac | Agelast 327
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsStand up komedija korjene vuče iz američke vodvilj tradicije s kraja 19. vijeka, a samostalno se kao performativna umjetnost etablirala pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka. Od tada je format stand up-a neprestano evoluirao, od čikaških i njujorških klubova, preko nastupa na televiziji sedamdesetih i osamdesetih pa do modernih specijala na Netflix-u i You Tube-u, postavši jedan od dominantih formata zabave širom svijeta. Danas komičari poput Dejva Šapela ili Rikija Žervea uživaju količinu popularnosti koja je nekada bila rezervisana za rok zvijezde.
Ono što stand up komediju čini posebnom jeste njena sirova neposrednost. Bez scenografije i kostima, na bini su samo mikofon i komičar koji se publici obraća iz prvog lica.
Stand up scena u regionu stara je svega dvadesetak godina, stasavala je kroz vrijeme, a tek posljednjih nekoliko godina možemo reći da postoje profesionalni stand up komičari koji žive od toga. Veliku zaslugu za to imaju pioniri stand upa na ovim prostorima, a jedan od njih je naš naredni gost u podkastu, Tomislav Primorac.
Dolazi iz Splita u kojem se smatra pokretačem stand up scene. Diplomirao je računarsku fiziku na splitskom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu, na istom fakultetu neko vrijeme je radio kao asistent, a onda je od akademske karijere odustao da bi bio stand up komičar.
Prve stand up nastupe imao je na zagrebačkom otvorenom mikrofonu 2013. godine, a 2016. osniva kolektiv splitskih stand-up komičara „SplickaScena“. Primorac humor gradi na pažljivom posmatranju svakodnevnice i seciranju sitnica koju većina ljudi previđa. Kroz svoje materijale propituje kolektivne obrasce ponašanja, tabue i predrasude.
Iza sebe ima više od 1.000 nastupa širom Hrvatske i bivše Jugoslavije. Nedavno je, zajedno sa kolegama iz kolektiva „SplickaScena“ i gostima iz regiona, učestvovao u obaranju rekorda za najposjećeniji stand up nastup na ovim prostorima. Čak 4.200 ljudi prisustvovalo je njihovom nastupu u splitskoj dvorani „Gripe“, čime su proslavili deseti rođendan kolektiva.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 08 Mar 2026 - 350 - Kako na pravi način koristiti lekovite biljke? | Momčilo Antonijević, narodni travar | Agelast 326
Da li znate da sada imama i website? Posetite nas na agelast.io.
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsLekovite biljke tema su stara koliko i ljudska društva. Narodne metode lečenja uz korištenje biljaka sa posebnim karakteristikama i svojstvima su tu hiljadama godina. U modernom kontekstu, posebno u zapadnim društvima među kojima je i naše, neretko se percipiraju kao nešto neprovereno, prevaziđeno i suprotstavljeno savremenoj medicini.
S druge strane, postoje zemlje poput Kine, Indije i Japana, u kojima su narodne metode lečenja biljkama sastavni deo medicinske prakse i sistema javnog zdravstva.
U novoj epizodi podcasta gost nam je Momčilo Antonijević, narodni travar, kulturolog i novinar. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na istom fakultetu je i magistrirao, na katedri za Teoriju kulture.
Lekovitim biljkama se bavi već tri decenije, istražujući i prenoseći znanje o biljkama, njihovim lekovitim svojstvima i upotrebi u svakodnevnom životu. Novinarstvo i travarstvo je spojio kroz blog i YouTube kanal „Snaga bilja“ te autorsku rubriku „Tajna bilja“ u jutarnjem programu RTS-a.
Objavio je i tri knjige: zbirku putopisa „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“, zbirku recepata od divljeg, lekovitog i samoniklog bilja „Divlji kuvar“ i treću koja je izašla ove godine, knjigu o lekovitim biljkama „Narodni travar“.
Nova knjiga je bila povod razgovora, a sa Momčilom smo pričali o tome kako na pravi način koristiti lekovite biljke, kako ih brati, obrađivati i čuvati te šta o svemu tome kažu tradicija, nauka i njegovo bogato iskustvo.
Poručite knjigu Momčila Antonijevića „Narodni Travar": https://harmonijaknjige.rs/proizvod/2170/narodni-travar
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 01 Mar 2026 - 349 - Flotila do Gaze, upadi izraelske vojske, deportacije, genocid | Morana Miljanović | Agelast 325
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gošća nam je pravnica za ljudska prava, kapetanica, ali i istraživačica na preseku digitalnih tehnologija, podataka i društvene pravde, s fokusom na brigu, algoritamsku pristranost, nadzor i politički uticaj.
Ovaj spoj kompetencija, znanja i iskustava vodili su je od rada sa UNHCR-om u strateškoj mitigaciji pomaganju ljudima u traženju azila, preko rada u okviru „Sea-Watch" organizacije koja se bavi potragom i spasavanjem ljudi u centralnom Mediteranu, zoni konflikta država i kriminalizacije humanitarnog rada gde neretko završava veliki broj izbeglica u potrazi za spasom.
U okviru ove organizacije radila je kao nautička oficirka, a potom i kao kapetanica na dva broda, Imara i Nadir, a zatim i na legendarnom brodu „Louise Michel", gde je bila šefica operacija.
Prošle godine je bila kapetanica broda „The Shireen", koji je dobio ime po Shireen Abu Akleh, istaknutoj palestinskoj novinarki koju su ubili izraelski vojnici u maju 2022. godine, dok je bila na zadatku i nosila plavi PRESS prusluk.
Sa ovim brodom i još četrdesetak drugih brodova i više od 500 aktivista učestvovala je u Global Sumud Flotili oformljenoj nakon početka genocida u Gazi i koja je u periodu od avgusta do oktobra 2025. godine pokušala da dostavi humanitarnu pomoć u Gazu, gde ih je izraelska vojska presrela i kidnapovala, aktivno sprečavajući dostavu humanitarne pomoći.
Sa Moranom Miljanović smo razgovarali o flotili, pokušaju dostavljanja humanitarne pomoći, ali i o planiranju i organizaciji nove flotile u 2026. godini.
Ukoliko želite da pomognete flotili donacijama, evo kako:
1. https://www.instagram.com/p/DTtEmbzDc--/?img_index=1
2. https://www.instagram.com/p/DSlCPedjULs/?img_index=1
3. https://www.instagram.com/p/DUpFnqAEQVe/?img_index=1Izveštaj UN o stanju ljudskih prava na teritoriji Palestine:
1. https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-palestine
2. https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-from-economy-of-occupation-to-economy-of-genocide-report-special-rapporteur-francesca-albanese-palestine-2025/Miljanin govor na protestu u organizaciji Inicijative za slobodnu Palestinu:
1. https://kulturpunkt.hr/blic/nas-pokret-je-svjetlucav-i-nezaustavljiv/
Inicijative za slobodnu Palestinu:
1. Hrvatska: https://www.instagram.com/free.palestine.croatia/Sun, 22 Feb 2026 - 348 - „Ne postoje igre na sreću, samo igre na nesreću“ | Aleksandar Janić Jana | Agelast 324
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gost nam je Aleksandar Janić — Jana, osnivač projekta koji nosi naziv „Krokodili dolaze". On predstavlja kolektiv koji se bori protiv zavisnosti od klađenja i agresivnog i neetičkog promovisanja kladionica. Jana, naime, radi u rehabilitacionom centru „Duga" u Novom Sadu punih 17 godina pomažući u lečenju, uglavnom zavisnika od supstanci.
Pre desetak godina u svojoj praksi počeo je da primećuje da je jedna nova vrsta zavisnosti uzela maha. Podmuklija, neprimetnija, vrlo brzo se širila sa ozbiljnim posledicama po pojedinca, porodice i društvo. U pitanju je kocka, ali pre svega sportsko klađenje, kao i ubrzan rast online klađenja.
Kako izgleda borba protiv ove vrste zavisnosti u praksi? Koliko je veliki problem sa kojim se suočavamo? Sa kakvim posledicama imamo posla? Koliko se i da li se poštuju zakoni o udaljenosti od škola, zabrane kockanja za maloletna lica, ali šta kažu i istraživanja o najmlađim registrovanim zavisnicima u Srbiji i koje su metode borbe protiv ovakvog oblika zavisnosti? Čime se sve kladionice služe, poput mehanizma za podizanje dobitka i šta je „bonus dobrodošlice"?
Pored Srbije, veliki problem sa kladionicama ima BiH, a primećen je ubrzan porast ovakvih objekata na području Crne Gore i Makedonije.- Donatorska akcija, trenutno aktuelna - pomoć namenjena za 10-oro sa bolestima zavisnosti od kladionica https://www.donacije.rs/projekat/krokodili-dolaze/Krokodili dolaze FB: https://www.facebook.com/krokodilidolaze25Krokodili dolaze Instagram: https://www.instagram.com/krokodili_dolaze?igsh=MTZ1cGwzNG9iNXozdA==Epicentar NS (NGO za preventivne projekte): https://epicentarns.com/Centar Duga (NGO za oporavak - bolesti zavisnosti): https://rehabcentarduga.comSpot možete da pogledate na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=gKu_IOkI0QE
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 15 Feb 2026 - 347 - Evolucija ljudskog ponašanja i psihopatija, dr Janko Međedović, Agelast, 323
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsZašto određene osobine ličnosti opstaju u ljudskoj populaciji i kako nauka objašnjava njihovu funkciju kroz evoluciju?
U novoj epizodi nastavljamo razgovore o bihejvioralnoj genetici. Ovoga puta, gost nam je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja gde radi kao viši naučni saradnik, a takođe radi i kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. Vodeće teme kojima se bavi su pitanja individualnih razlika, evoluciona biologija i bihejvioralna ekologija — disciplina koja ljudsko ponašanje posmatra kao adaptaciju na specifične uslove životne sredine, proučavajući četiri glavna mehanizma evolucije: prirodnu selekciju, mutacije, genetički drift i protok gena.
Posebno ga zanimaju emocionalni procesi povezani sa psihopatijom i asocijacije sa kriminalnim ponašanjem i recidivizmom. Objavio je više od 80 naučnih članaka i recenzira radove za nekoliko međunarodnih naučnih časopisa; član je redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.Knjigu Janka Međedovića možete preuzeti na ovom linku: https://www.researchgate.net/publication/372504378_Evolutionary_Behavioral_Ecology_and_Psychopathy
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 08 Feb 2026 - 346 - „Iranu predstoji ozbiljna reforma ako postojeća vlast misli da preživi” | Boško Jakšić | Agelast 322
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost u ovonedeljnoj epizodi je Boško Jakšić, novinar sa višedecenijskim iskustvom izveštavanja i pisanja o međunarodnim odnosima, posebno za teme Bliskog istoka, pre svega Irana. Prvi put je u Iranu boravio 1979. godine gde je svedočio početku revolucije, odlasku Mohameda Reze Pahlavija i dolasku Ajatolaha Homeinija. Razumevanje konteksta u kojem je nastala islamska revolucija u Iranu i vezu tih događaja sa SAD, Rusijom, Velikom Britanijom, i njena veza sa današnjim stanjem ne postoji bez povratka na rođenje dinastije Pahlavi početkom 20. veka, uplitanjem velikih sila i stalnim pokušajima uspostavljanja kontrole nad iranskom naftom.
Čak i ono malo informacija koje dobijamo iz Irana ovih nedelja koji se od početka godine nalazi u medijskom mraku su katastrofalne. Zvanična brojka ubijenih je preko 5.000, a razlozi za početak protesta su ekonomske prirode. Unutrašnja dinamika države u kombinaciji sa sankcijama za posledicu ima ogromnu inflaciju, nestašice najosnovnijih namirnica, uključujući hranu i krajem 2025. godine započet je talas protesta koji traje i dalje, ali su sve infomacije, medijske, kao i sam internet u Iranu blokirani.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 01 Feb 2026 - 345 - Zašto Tramp želi Grenland, koja su ovlašćenja ICE agenata i šta znači američki napad na Venecuelu?
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsJoš uvek nismo izašli ni iz januara, a već smo se suočili sa nizom neverovatnih okolnosti širom sveta. Godina je počela vojnom intervencijom u Venecueli 3. januara, kada su američke snage otele iz Karakasa predsednika Nikolasa Madura. Potom smo svedočili protestima u saveznoj državi Minesota nakon ubistva građanke Mineapolisa Rene Good tokom akcije koju su sprovodili agenti ICE (Immigration and Customs Enforcement), što je izazvalo niz veoma burnih protesta. Nedugo potom predsednik SAD, Donald Tramp, pokrenuo je inicijativu za „preuzimanje" Grenlanda i pripajanja te teritorije SAD, što je opet izazvalno kaskadne reakcije širom celokupne međunarodne zajednice, ali je dovelo u pitanje i odnose unutar NATO-a.
Šta su motivi kojima se vodi Tramp kao i američka administracija? Da li je pitanje Venecuele samo pitanje nafte i kakve su posledice ovakve intervencije? Šta znači za budućnost dinamike unutrašnjih odnosa u Americi aktivnost ICE agenata i koliko imuniteta oni, zapravo, imaju? Šta znači pretnja preuzimanjem Grenlanda i zašto je ta teritorija, uopšte, od tolikog značaja? I, naravno, šta sve to znači za male zemlje, poput naših, na velikom igralištu međunarodnih odnosa i koje lekcije možemo da naučimo iz svega ovoga?
Prema rečima Stevana Nedeljkovića, celokupna priroda međunarodnih odnosa može da se postavi na dva temelja: sila i legitimitet. U ovom slučaju, legitimitet kao da je bačen kroz prozor, a sila zahteva ravnotežu moći i postavlja se pitanje — kako manje zemlje mogu da drže jednu takvu ravnotežu u balansu i koji su nam alati dostupni za igru na međunarodnoj sceni. Stevan je nedavno objavio i knjigu koja nosi naziv „Ravnoteža moći: od Tukidida do Trampa".
Na sve ove teme, ali i mnogo više, govoriće naš gost ovonedeljne epizode, vanredni prof. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković. Stevan se bavi se međunarodnim odnosima, spoljnom politikom SAD, američkim izborima i objavio je više autorskih i koautorskih članaka iz oblasti međunarodnih odnosa, studija strategije, spoljne politike i transatlantskih odnosa. Predavač je u okviru Clemson – Study Abroad programa koji sprovode beogradski FPN i Univerzitet Klemson iz Južne Karoline i usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru prestižnog programa Stejt Departmenta – International Visitor Leadership Programe (IVLP). Aktivan je član Udruženja za međunarodne studije (ISA), kao i Centra za studije SAD iz Beograda, između ostalog.Ako vas zanima Stevanova knjiga, možete je kupiti na ovom linku: https://www.beopolis.rs/shop/ravnoteza-moci-od-tukidida-do-trampa/
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević ...
Sun, 25 Jan 2026 - 344 - Šta studije o blizanacima otkrivaju o uticaju gena i okruženja na ponašanje ljudi? | Agelast 320
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja.
U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti.
Zašto?
Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije.1. Knjiga „Bihejvioralna genetika": https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf
2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju https://www.blizanci.rs/prijava.php
3. STAR...
Sun, 18 Jan 2026 - 343 - Šta životinjski ostaci govore o odnosu ljudi i životinja kroz istoriju? | Doc. dr Ivana Živaljević
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGošća u novoj epizodi je arheološkinja i arheozoološkinja dr Ivana Živaljević, docentkinja na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje arheološke predmete. Bavi se pre svega arheozoologijom, to jest, naukom koja se bavi proučavanjem životinjskih ostataka sa arheoloških lokaliteta radi upoznavanja ekonomije ljudskih zajednica i međusobnih odnosa čoveka i životinja. Kakvu su ulogu životinje imale kada su ljudske zajednice u pitanju? Kada i kako je počelo pripitomljavanje? Kako je to promenilo, ne samo ljudske zajednice, već i same životinje i životinjske zajednice. Šta je taj odnos značio za razvoj alata, veština i znanja, ali i naše ontologije, verovanja, identitete i pogled na sebe i svet oko nas. Kako su izgledale pogrebne prakse, verovanja, kultura i umetnost tog vremena i na koji način je suživot sa životinjama uticao na to. Fokus je u ovom razgovoru bio pre svega na period mezolita, to jest srednjeg kamenog doba kao hronološkoj odrednici života lovaca-sakupljača, ali i prelazu iz mezolita u neolit, kada su pripitomljavanje životinja i zemljoradnja promenili svet.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Sun, 11 Jan 2026 - 342 - „Glumu sam pronalazio u svim ljudima koji su dolazili na doner i pričali sa mnom” | Kerim Čutuna
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš gost u novoj epizodi je sarajevski glumac, Kerim Čutuna. Pažnju je u najvećoj meri privukao početkom 2024. godine svojim profilom, pre svega na instagramu, a potom i na drugim mrežama. U moru drugih koji pokušavaju da se istaknu, Kerim je uspeo za veoma kratko vreme da privuče pažnju na sebe kratkim video zapisima kojima je oslikavao arhetipove, takozvanih, „neprijatnih likova”. Autentičnost, verodostojnost njegovog oslikavanja je ono što je napravilo svu razliku. Pored očiglednog talenta, Kerim nosi i specifično životno iskustvo koje upareno sa društvenim mrežama i jedinstvenim smislom za humor, predstavlja dobitnu kombinaciju u svetu pretrpanom večitom borbom za ljudskom pažnjom. Njegov uticaj je za kratko vreme izašao iz granica BiH i postao regionalni fenomen. To je bio i više nego dovoljan povod da se upoznamo, sednemo i porazgovaramo.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 04 Jan 2026 - 341 - Gospodar prstenova, božićni filmovi, uzgoj puževa, „Točak istorije" Nikola Škorić, Mladen Urdarević
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsStigla je i novogodišnja epizoda!
A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu.Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorije
Podržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorije
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 28 Dec 2025 - 340 - „Patrijarhat u Dalmaciji se često manifestuje u vidu posramljivanja” | Hana Jušić, rediteljka
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge.
Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 21 Dec 2025 - 339 - „Pravim filmove o stvarima koje me muče” | Ivan Ramljak, reditelj | Agelast 315
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama.
Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova:
1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/
2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 14 Dec 2025 - 338 - „Kad se sruši poverenje u institucije, verujemo internetu jer nam to daje neku vrstu sigurnosti.”
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsSvi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.
Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.
Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.
Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima:
1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668
https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.
2. Bullshit Statements and BullshittingSun, 07 Dec 2025 - 337 - „Vakcine konstantno prave rezultate” | Dr Dragoslav Popović, stručnjak za imunizaciju u UNICEF-u
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNa zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uoči 80 godina Ujedinjenih nacija, tokom obraćanja predsednik SAD Donald Tramp je izjavio kako tajlenol, američka verzija onoga što mi znamo pod imenom paracetamol, jedan od najsigurnijih lekova u farmaceutskoj industriji — izaziva autizam. Ova izjava izazvala je burne reakcije širom sveta, kako među opštom populacijom, tako i među stručnom zajednicom. Ova teza došla je od njegovog ministra zdravlja, Roberta Kenedija juniora, što nas dovodi, ponovo, do teme imunizacije, to jest, vakcinacije, pitanja javnog zdravlja, našeg odnosa prema tom istom javnom zdravlju, ali i procesu donošenja informisanih odluka u životu. Kako i zašto su nastale sumnje, ne samo u vakcine, već u ceokupan zdravstveni i naučni sistem, kako rada tako i razmišljanja, tema je nove epizode. A gost u novoj epizodi je Dragoslav Popović, konsultant koji poseduje skoro 30 godina iskustva u međunarodnom javnom zdravstvu. Iz ove oblasti, Dragoslav je realizovao projekte u 33 različite zemlje. Do sada je sarađivao sa brojnim organizacijama kao što su UNICEF, UNDP, WHO, WB, GAVI Alliance ali i sa privatnim sektorom. Karijeru je započeo u UNICEF-u, kao nacionalni savetnik za zdravlje i ishranu, zatim regionalni savetnik za imunizaciju, a trenutno radi na poziciji međunarodnog zdravstvenog konsultanta. Jedan je od osnivača CHANGE pharmaceuticals, koji je fokusiran na promovisanje inovacija u zdravstvu i transparentnosti u javnim nabavkama. Predsednik je Udruženja za javno zdravlje Srbije. Dragoslav je magistrirao na Univerzitetu u Sarajevu, završio Master studije iz javnog zdravlja na Univerzitetu u Beogradu, kao i postdiplomske studije o upravljanju na Univerzitetu iz Mastrihta.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 30 Nov 2025 - 336 - „Smrt nije romantična“ | Stefan Đorđević, reditelj | Agelast 312
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsStefan Đorđević je reditelj i fotograf koji je svojim debitantskim dugometražnim ostvarenjem „Vetre, pričaj sa mnom", na kojem je bio reditelj i scenarista, osvojio kritiku i publiku na brojnim festivalima, od premijere u Roterdamu, pa sve do nagrade „Srce Sarajeva", za najbolji igrani film na Sarajevo film festivalu ove godine. Razgovor smo snimili uoči njegove beogradske premijere na Festivalu autorskog filma i iskoristili smo priliku da govorimo, ne samo o hrabrim i inovativnim odlukama koje u formi, stilu i narativu odlikuju ovo ostvarenje, već i o upuštanju u jednu intimnu ispovest čiji se pripovedački i umetnički ton pretapaju iz dokumentarnog i testimonijalnog u igranu umetničku formu koja lično uzdiže na univerzalni plan priče o ljubavi, smrti i suočavanju sa gubitkom. Stefan je, između ostalog, široj javnosti možda poznat i kao jedan od glavnih glumaca (zajedno sa Markom Todorovićem — Todom), u filmu Nikole Ležaića, „Tilva roš", koji je 2010. godine ugledao svetlost dana i uneo talas svežeg vazduha u domaćoj kinematografiji, kako tematskim celinama, tako i svojim autentičnim izrazom, a koji je, pak, inspirisan amaterskim dokumentarnim materijalom „Crap", koji su Toda i Stefan snimali u tom periodu. Pred ovih ostvarenja, sa Stefanom smo razgovarali i o brojnim drugim temama, od njegovog stvaralaštva (pored već pomenutih filmova), preko odrastanja i života u Boru; jednom od najpoznatijih rudarskih centara na prostoru bivše Jugoslavije, pa sve do skejt kulture, supkulture, kao i brojnih drugih tema.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 23 Nov 2025 - 335 - „Pseudonauka i teorije zavere idu ruku pod ruku” | prof. dr Aleksandar Palavestra | Agelast 311
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost u novoj epizodi je prof. dr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu u Belgradu, gde je držao kurseve arheologije, antropologije i heraldike. Jedan od kurseva koje je uveo je bio i kurs arheologije i pseudoarheologije, što nas i dovodi do tema koje pokrivamo ove nedelje. Naime, arheologija, zajedno sa istorijom spada u kategoriju naučnih disciplina koje su najpodložnije instrumentalizaciji u kreiranju nacionalnih mitova, koji zajedno sa istorijom utiču na istorijski revizionizam, ali služe i kao predložak daleko radikalnijim idejama što nam je istorija pokazala, onoliko puta. Mehanizmi kojima se dešavaju ovi procesi su pseudonaučni, što znači, da bismo razumeli kako promene u društvu funckionišu, moramo da razumemo način na koji funkcionišu pseudonaučni procesi i kako se oni, tačno, razlikuju od naučnih procesa. Koje su njihove opasnosti, zamke i kako da ih prepoznamo, posebno u vreme razvoja tržišta pažnje na društvenim mrežama koje nemaju nijedan mehanizam kontrole kvaliteta onoga što konzumiramo. Jedan od najuvreženijih nacionalnih mitova na ovom podneblju (ali koji nije ekskluzivno naša stvar) u direktnoj je vezi sa idejom o autohotnom narodu ovih prostora koja seže do neolita, tačnije do kulture Vinče, a koji se u dobroj meri oslanja na ideju o takozvanom „vinčanskom pismu", potom prevodima istog tog pisma i svemu onome što proizilazi iz toga. Dakle, u novoj epizodi, šta je nauka, šta je pseudonauka i da li je u kulturi naroda Vinče postojalo pismo ili ne.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 16 Nov 2025 - 334 - Čovek je izmenio 70% kopnenih površina za svoje potrebe – kakve su posledice? | Ana Vuković Vimić
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs7. jul ove godine ni po čemu ne bi bio posebno značajan datum da se nije desila velika oluja koja je napravila značajnu materijalnu štetu, ali više od toga, odnela je Ćacilend. To je, verovatno, prva asocijacija za mnoge. Ono što je neobično u vezi sa ovom olujom je to da je ona bila — prašinska. Ali, šta je prašinska oluja, kako nastaje i zašto je važno razumeti ovaj fenomen? Kakve veze ona ima sa klimatskim promenama, kakve veze ima sa nesavesnim delovanjem čoveka i koliko dalekosežne posledice mogu da budu? I zašto su baš ovakve oluje počele da se pojavljuju na našem podneblju? Istog dana, pored snimaka Ćacilenda koji leti, pojavili su se i snimci sa pogledom na Dunav, ali se Dunav ne vidi — od čestica prašine. Ubrzo potom primetili smo i fenomen takozvanih „prašinskih đavola", to jest „dust devils", a u pitanju su vrtlozi vazduha koji su veoma neobični za naše podneblje. Ovaj fenomen je vrlo jasan i nedvosmislen simptom koji ukazuje na to da je počeo proces takozvane dezertifikacije zemljišta ili kako bismo mi rekli — pustošenje, kao posledica klimatskih promena, ali i nesavesnog tretiranja obradivih površina. Sa sobom nosi i potencijal za zarazu poznatiju kao „valley fever", (groznica doline), a ukoliko ne budemo uradili nešto u vezi sa time, ovaj problem će biti sve veći, opasniji i učestaliji. Naravno, država sredstva za prognozu, mapiranje i rano upozoravanje ne izdvaja, iako kadrova imamo, ali to je samo mali deo problema sa kojim se suočavamo. O fenomenu prašinskih oluja, ali i mnogo više od toga, razgovarali smo sa našom novom gošćom, prof. dr Anom Vuković Vimić, meteorološkinjom i kilmatološkinjom, redovnom profesorkom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, jednom od vodećih svetskih stručnjakinja u oblasti prašinskih oluja i potpredsednicom globalnog naučnog tela koje se bavi unapređivanjem upozorenja na prašinske oluje u okviru Svetske meteorološke organizacije pri Ujedinjenim nacijama.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 09 Nov 2025 - 333 - „Kada se vlast promeni, sudstvo će biti najveći problem” | KRIK | Agelast 309
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevMazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gosti su nam Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović. Oboje su već gostovali, ali pojedinačno, kada su govorili o rezultatima istraživanja u slučajevima veze države, mafije i fudbalskih navijača, pre svega u serijalu tekstova koje danas znamo kao „Narcos Balkan", po uzoru na seriju sličnog imena. Ovonedeljno gostovanje je nešto drugačije, jer je povod lep, ali važnost razgovora time nije nimalo umanjena. KRIK - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije je, naime, nedavno proslavio 10 godina postojanja i to je bio odličan povod da ih pozovemo i podsetimo se svih velikih slučajeva koje smo, možda, ne baš zaboravili, ali svakako smetnuli, stavili po strani, prenebregnuli ili nešto drugo, jer uvek imamo novi, akutni problem sa kojim moramo da se suočavamo. Ali kada ih vidite i čujete, ovako, na jednom mestu i podsetite se šta smo sve kao društvo preživeli samo poslednjih 10 godina, alarmantnost okolnosti postaje neizbežna. Samo jedan podatak biće dovoljan da oslikamo veličinu problema; kada su Bojana i Stevan počeli da se bave ovim poslom, bavili su se tada nepoznatim (široj javnosti), kriminalcem, Darkom Šarićem. Sledeće godine biće punih 18 godina kako se i dalje bave njime. A to je samo jedna od mnogih stavki sa kojima ovo društvo i dalje nije izašlo na kraj
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 02 Nov 2025 - 332 - „Vaspitače najviše boli što njihov rad nije priznat” | Predškolsko obrazovanje | Agelast 308
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsKada smo odlučivali o tradicionalnoj septembarskoj epizodi posvećenoj obrazovanju shvatili smo da naš obrazovni sistem radi u vanrednom stanju već punih pet godina. Pored svojih hroničnih (i aktunih problema), ono se nalazi u ozbiljnoj krizi sve ovo vreme. Prvo su to bile dve godine kovida, potom smo imali majske tragedije, a nakon toga proteste u 2024. i sada u novoj školskoj 2025. godini. Zbog toga smo rešili da napravimo u toj septembarskoj epizodi jedan okrugli sto u kojem ćemo okupiti ljude iz svih sfera obrazovanja, prvi put. A to su visoko obrazovanje, srednjoškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje. Ali bilo nam je savršeno jasno da smo nepravedno ispustili predškolsko obrazovanje i vaspitanje, kao i period vrtića pre toga. U epizodi puštenoj u septembru zagrebali smo samo površinu onoga što je spektar problema u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, pa smo rešili da posvetimo celu epizodu upravo ovoj temi.
Zato su sa nama gošće u novoj epizodi:
1. Maja Baucal, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Vrbasu sa preko 30 godina radnog iskustva i deo kolektiva koji je prvi put u istoriji ušao u potpunu obustavu rada, na mestima gde su nakon nezakonitog rada na određeno vreme koji je trajao i do 13 godina, radnice dobijale otkaze.
2. dr Dragana Purešević, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.
3. dr Marija Malović, asistentkinja sa doktoratom na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Univerziteta u Kragujevcu, sa diplomom doktora nauka stečenom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 26 Oct 2025 - 331 - „Nema pravednog društva koje ima loše obrazovanje“ | Hrvoje Klasić, istoričar | Agelast 307
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost u ovonedeljnoj epizodi je istoričar Hrvoje Klasić, profesor na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Oštar je kritičar pokušaja istorijskog revizionizma na prostoru bivše Jugoslavije, što ga je učinilo čestom metom napada nacionalista. Najviše se bavi pitanjima savremene istorije na ovim prostorima, kao i pitanjima Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata. U vezi sa time snimio je i više dokumentarnih serijala, a na proputovanju tokom snimanja novog projekta, proveo je nekoliko dana u Beogradu, što je bio odličan povod da se sretnemo i snimimo epizodu podkasta. Pored njegovog akademskog i javnog angažovanja, Hrvoje pre svega ima vrlo važna formativna iskustva koja su ga u dobroj meri odredila i važna su za razumevanje njegove pozicije u društvu danas, kao i za određivanje njegovih svetonazora, a o kojima je u javnosti govorio vrlo malo ili nikako. U ovoj epizodi probali smo da napravimo balans upravo između njegove lične priče i javnog angažovanja.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 19 Oct 2025 - 330 - „Prava ekspanzija roka u Jugoslaviji se desila sa Bijelim Dugmetom” Sejo Sekson, Zabranjeno pušenje
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gost nam je legendarni Sejo Sekson! Osnivač benda „Zabranjeno pušenje” i možda još legendarnije radijske i tv emisije „Top lista naderalista”!
Povod za gostovanje je predstojeći koncert u MTS Dvorani, 31. oktobra, pod nazivom „Neuštekani”. Prošle godine su obeležili neverovatnih 40 godina od izlaska kultnog albuma „Das Ist Walter”, a projektom „Neuštekani”, prema rečima Seje Saksona, želi da „ispravi nepravdu i izvede uživo pesme od kojih su mnoge, prvi put, ugledale svetla pozornice”. Nudi Zabranjeno pušenje u unplugged verziji, na akustičnim instrumentima, kao priču i dirljivu emociju.
Razgovor je, naravno, bio mnogo više od toga, jer pored činjenice da je po vokaciji, između ostalog, i istoričar, Sejo duboko promišlja brojne istorijske, lične i životne trenutke koji su bili i više nego dovoljni da vam stigne skoro pa maratonska epizoda od punih četiri sata razgovora.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 12 Oct 2025 - 329 - „U Srbiji se godišnje opere i do dve milijarde evra“ | Ognjen Radonjić i Ivan Ostojić | Agelast 305
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU nedelju je tačno 25 godina od 5. oktobra 2000. godine.
Već godinama slušamo bajke o Srbiji kao balkanskom ekonomskom tigru, pozivajući se na azijske tigrove koji su napravili istorijski ekonomski napredak u 20. veku. Sa druge strane oko sebe posmatramo dramatičan porast siromaštva, pad obrazovanja, urušavanje i zarobljavanje institucija, medijski mrak, cenzuru, represiju, korupciju i opšte bezakonje i temeljno urušavanje kvaliteta života i poraz elementarnog ljudskog dostojanstva. Postavlja se pitanje: koliko je tačno loša situacija, šta sve ne znamo i šta će nas sačekati unutar institucija jednog dana kada se one budu otvorile? Nakon 5. oktobra, pre tačno 25 godina, kada su to i desilo, bili smo zaprepašćeni stanjem koje smo zatekli unutra, bez obzira na sva loša očekivanja i predikcije. Od prazne kase do urušenih institucija. Postavlja se pitanje, a mnogi stručnjaci i pretpostavljaju da će nas nakon ovog režima sačekati gora situacija nego tog čuvenog 6. oktobra — koliko je stanje zaista loše? Ovo je bila dovoljno velika motivacija da potražim goste koji bi mogli da govore na ovu temu.
Šta možemo da učinimo, šta možemo da očekujemo, kakvo je zaista stanje stvari i koliki i kakav posao nas čeka da se vratimo na pravi kolosek kao društvu su samo neke od tema na koje smo probali da damo odgovore u razgovoru sa Ognjenom Radonjićem, redovnim profesorom ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Ivanom Ostojićem, izvršnim direktorom u globalnoj ekonomskoj firmi. Ognjen je, između ostalog, član Instituta za sociološka istraživanja, World Economics Association, redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije i član je Srpske akademije ekonomskih nauka. Ivan je, sa druge strane, neko ko ima ogromno iskustvo i izuzetan uspeh u poslovanju. Bio je partner u konsultanstkoj firmi McKinsey & Company, gde je bio suosnivač i vodio je Globalni tehnološki savet i praksu za inovacije i izgradnju novih biznisa. Oblasti njegove ekspertize uključuju razvoj strategija, inovacije biznis modela i tehnološke inovacije duž celog lanca vrednosti, od istraživanja do komercijalizacije.
Njih dvojica autori su knjige, „Mit o balkanskom tigru" iz 2025. godine.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 05 Oct 2025 - 328 - Petar Strugar: „Konji pamte prvi kontakt sa čovekom” | Agelast | 304
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš novi gost je glumac Petar Strugar i, verovali ili ne, kada smo se dogovarali za ovo gostovanje plan je bio da stavimo akcenat van njegove glumačke karijere. Prvo smo razgovarali telefonom, a ubrzo potom je usledio i poziv da mu se pridružim u konjičkom klubu „Stribor”, u naselju Trešnja, iza Avale, gde se nedavno preselio i živi u montažnom objektu dok ne izgradi sebi nešto trajnije. U potpunosti posvećen konjima i konjičkom sportu, pokazuje se, ovo je samo jedna stvar u nizu koje su ga pratile u životu. Od odbojke, preko ronjenja na dah i spearfishinga, pa sve do ljubavi prema konjima i snovima koje je počeo da ostvaruje polako i ne bez muke još u vreme kada se preselio u Beograd i počeo snimanje na projektu „Montevideo” koji se desio, eto, pre punih 16 godina, u šta je teško poverovati.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 28 Sep 2025 - 327 - „Najugroženije pravo u Srbiji je pravo na pravično suđenje” | Sofija Mandić | Agelast 303
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi, gošća je Sofija Mandić, pravnica, članica Republičke izborne komisije u stalnom sastavu, upisana u Registar posrednika u mirnom rešavanju sporova Ministarstva pravde i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Nacionalnom demokratskom institutu i kao volonterka pri advokatskoj kancelariji i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi.
U jeku protesta videli smo da se dešavaju, takozvani, odušci sistema. Videli smo da pravosuđe pokazuje da se unutar njega nešto dešava i da je naverovatniji izlaz iz ove situacije saradnja građanskog pritiska na ulicama zajedno sa podrškom unutar institucija. Ali, kako to zapravo funkcioniše? Koja je razlika između vladavine prava i pravne države? Kako se biraju sudije i tužioci? Kako izgledaju te komisije iznutra, šta ih preporučuje za pozicije i koliko su okolnosti, zapravo, ne samo netransparentne, već duboko kontrolisane i šta treba da se desi ne bi li se ti odušci sistema povećali. Prema rečima naše sagovornice: „Kvalitet naših života više zavisi od našeg sudije, nego od odnosa sa Hrvatima, Albanicima ili Amerikancima.”Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 21 Sep 2025 - 326 - „Stan je čovekov porodični identitet i ne može biti tretiran kao potrošna roba” | Milenija Marušić
Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi Agelast podkasta gošća nam je Milenija Marušić, jugoslovenska i srpska arhitektica, stručna savetnica u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije u Beogradu. Autorka je mnogobrojnih građevina i arhitektonsko-urbanističkih kompleksa, a sve ih je ostvarila u saradnji sa svojim mužem, arhitektom i profesorom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Darkom Marušićem. U višedecenijskoj karijeri, autorski i bračni par Marušić specijalizovali su se u oblasti stambene arhitekture, gde su i postigli najviše rezultate i osvojili mnogobrojne prestižne nagrade i priznanja. Autorskom timu Darko i Milenija Marušić su dodeljene brojne nagrade: Velike nagrade Saveza Arhitekata Srbije za celokuno stvaralaštvo, nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2018, nagrade iz fonda Đorđa Tabakovića za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture 2018. godine, a za naselje Cerak Vinogradi nagrađeni su i Oktobarskom nagradom grada Beograda 1981. godine. Gtovo svi objekti koje su projektivali su u nekom statusu zaštite kulturnog dobra Republike Srbije. Naselje Cerak Vinogradi uvršteno je u stalnu kolekciju muzeja MOMA iz Njujorka 2019. godine (SAD), a Milenija je dobitnica i nagrade Jelisaveta Načić, ženskog arhitektonskog društva. Povod za njeno gostovanje je konkurs koji je raspisala njena fondacija „MDMF" (Milenija i Darko Marušić fondacija), 2024. godine za realizovano delo iz oblasti stambene arhitekture, sa prostora bivše Jugoslavije, koje odražava kontekst, humanizam, ambijentalnost, jedinstvo prostora i etički pristup.
U vezi sa time, kada smo govorili o fondaciji koju je osnovala i principima na kojima počiva, ne samo fondacija, već i konkurs koji je raspisan, otvorili smo teme i pitanja arhitekture uopšte, urbanizma, odnosa prema životnom prostoru i kako ono utiče na kvalitet našeg svakodnevnog života kao pojedinaca i porodica, ali u okvirima naših lokalnih zajednica i celih društava. Arhitektura stambenog prostora počinje mnogo pre nego što zakoračimo u njega, a moderni predatorski investitorski poslovi naše životne prostore tretiraju, prema rečima Milenije Marušić, kao kutije šibica. U njenom rečniku zabranjeno je koristiti reč — nekretnina.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 14 Sep 2025 - 325 - „Posle 13 godina rada dobile su otkaz zbog štrajka" | Otpuštanje nastavnika | Agelast 301
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNova sezona Agelast podkasta počinje ove nedelje i, kao i svake godine, početkom septembra donosimo vam epizodu posvećenu obrazovanju. Razmišljajući o ovogodišnjoj epizodi shvatili smo da nam je obrazovanje u vanrednom stanju već punih pet godina. Prvo smo prošli kroz kovid, potom kroz tragedije 3. i 4. maja, a onda su prošle godine u novembru počeli protesti koji i dalje traju. Na već duboko uništeno obrazovanje hroničnim i sistemskim problemima poslednjih trideset godina dodajemo i ove, ako tako uopšte možemo da kažemo, akutne probleme. Zato je ideja bila da probamo da objedinimo, prvi put, celokupnu sferu obrazovanja na jednom mestu i da vidimo sa čime se tačno suočavamo i kakvo je stanje stvari. Zato smo pozvali goste koji će pokriti sistem od predškolskih ustanova, preko osnovnih i srednjih škola, pa sve do visokog obrazovanja.
U vezi sa time, gosti su nam:
1. Milica Marković, socijalna radnica i predstavnica zajednice zaposlenih u predškolskim ustanovama "Predškolski krug"
2. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu
3. Dejan Ilić, urednik, izdavač i kolumnista koji se dugi niz godina bavi temama obrazovanja.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 07 Sep 2025 - 324 - YUGO FLORIDA: „Kada mi je otac preminuo, imao sam potrebu da nešto prenesem na papir”, SFF by Plazma
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNakon skoro punih 6 godina, stigli smo do jubilarne 300. epizode!
Ovo je ujedno i poslednja epizoda sa ovogodišnjeg @SarajevoFilmFestival u kojoj vam predstavljamo razgovor sa autorima jednog od najiščekivanijih ostvarenja ove godine, film „Yugo Florida". Inspirisan ličnim iskustvima reditelja Vladimira Tagića, ova priča donosi intiman pogled na odnos oca i sina, suočavanje sa promenama, gubitkom i bezizlaznošću. Sina glumi Andrija Kuzmanović koji je ujedno dobitnik i nagrade Srce Sarajeva za najboljeg glumca ove godine, a produkciju filma potpisuje Marija Stojanović ispred Sense produkcije koji stoje iza nekih od najznačajnijih filmskih ostvarenja u poslednjih nekoliko godina.Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 24 Aug 2025 - 323 - „Kroz film sam pokušao konstruirati identitet Rijeke kao grada u kojem bih volio živjeti” SFF Plazma
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi @SarajevoFilmFestival razgovaramo sa Igorom Bezinovićem, autorom dokumentarnog filma „Fiume o morte!", u prevodu „Rijeka ili smrt!", koji govori o jednom vrlo značajnom istorijskog trenutku grada Rijeke, a to je period okupacije početkom dvadesetog veka kada je na njenom čelu stajao Gabrijele D'Anuncio, italijanski pesnik i vrlo ekscentrična ličnost, ali ako pitate stanovnike Rijeke i one koji su bili pod uticajem njegove okupacije, govorimo o diktaturi i protofašitičkom pokretu. Koji narativ je tačan? Koliko se razlikuju perspektive u odnosu na ideološku poziciju posmatrača i šta to znači za kreiranje identiteta, razumevanja istorije, ali i odgovora na pitanje razvoja fašizma danas, samo su neka od pitanja koja postavlja, ali na koja pokušava i da odgovori ovaj film.
Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 24 Aug 2025 - 322 - „Biti provokativan zarad provokacije ne znači ništa.” | SFF specijal by Plazma
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNa severu Južne Koreje živi Youjin Han, žena koja vodi agenciju za provodadžisanje sa samo jednim ciljem: da spaja isključivo žene iz Severne Koreje sa muškarcima iz Južne Koreje. U ovoj, naizgled jednostavnoj premisi, kriju se slojevi koji razotkrivaju koliko je teško prilagođavanje na novi život u sistemu radikalno drugačijem od bilo čega što su poznavale do tada, ali daje i snažnu sliku užasa od kojih su bežale rizikujući sve u životu. Autor filma, Morten Traavik, proveo je pet godina u okolini demilitarizovane zone prateći sudbine nekoliko parova koje je spojila junakinja filma. Ovaj norveški reditelj je, inače, poznat po brojnim projektima u vezi sa Severnom Korejom od kojih je verovatno najpoznatiji dokumentarni film "The Liberation Day", o čuvenom koncertu grupe Laibach u Pjongjangu. U vezi sa time, gosti u našoj novoj epizodi su upravo reditelj Morten Traavik i osnivač grupe Laibach, Ivan Jani Novak.
Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 24 Aug 2025 - 321 - „Paradoks je što korumpiranom sustavu moramo dati poverenje da bi postao nekorumpiran” SFF by Plazma
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi specijala u saradnji sa @SarajevoFilmFestival, gosti su nam Nebojša Slijepčević kojeg ste već mogli da vidite prethodne godine kada je gostovao povodom svog filma koji je pokupio sva značajne međunarodne nagrade, od Kana do evropskog oskara, „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, ali ovoga puta zajedno sa jednim od najznačajnijih pisaca na našim prostorima, Kristianom Novakom. Razlog zašto baš njih dvojica je u početak realizacije neverovatne saradnje, a to je ekranizacija prvog Novakovog romana „Črna mati zemla”.
Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 24 Aug 2025 - 320 - „Ovakav film ne možeš raditi sa ljudima koji ne dijele isti svetonazor” | SFF specijal by Plazma
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU drugoj epizodi specijala u saradnji sa @SarajevoFilmFestival donosimo vam razgovor o filmu "Paviljon", koji je imao svoju svetsku premijeru prvog dana i zvanično je otvorio ovogodišnje izdanje, a koji pod jednim kišobranom okuplja doajene jugoslovenske kinematografije. Rađen je po noveli koju je pisao legendarni Viktor Ivančić, režirao ju je Dino Mustafić, a u goste su nam, pored reditelja došli i predstavnici ove neverovatne glumačke postave — Rade Šerbedžija i Jasna Diklić.
Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Mon, 18 Aug 2025 - 319 - „Suština glume je da budeš dobar koliko i amater” | SFF specijal by Plazma | Agelast | 295
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsOvogodišnja saradnja sa Sarajevo Film Festivalom je počela i to sa dobitnikom počasne festivalske nagrade Srce Sarajeva — Stelanom Skarsgardom! U pitanju nije baš podkast, više je shortcast. Svoju karijeru je počeo 1968. godine na švedskoj televiziji, a kroz narednih pola veka glumio je u više od 150 različitih naslova koji su mu doneli zapanjujuće veliku i bogatu karijeru. Bio je deo velikih produkcija i filmskih pokreta, od Dogme do Marvelovog univerzuma, a pozornicu i filmske setove je delio sa veličinama od Daniel Day-Lewisa i Juliette Binoche, pa sve do Maryl Streep i Pierce Brosnana.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 17 Aug 2025 - 318 - „Kada sam počinjao da pišem pesme nisam želeo da ispunjavam ničije zahteve, pa ni svoje” Dino Šaran
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU trećoj i poslednjoj epizodi našeg serijala u saradnji sa Mountain Music Fest, pored jednog Agelast Session i jednog intervjua, stiže i razgovor sa frontmenom benda Letu Štuke! Dino Šaran, najzad, glavom i bradom!
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Mon, 11 Aug 2025 - 317 - „Uzimali smo pesme koje mrzimo i od njih pravili hitove” | Damir Martinović „Let 3" | MMF specijal
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Iako smo zvanično na prvoj pauzi nakon pet godina, tokom avgusta meseca vam ipak stižu epizode i to specijali. Nakon Agelast Sessiona koji smo uradili sa bendom Nemanja i koji možete pogledati na našem YT kanalu, kojim smo i najavili ovogodišnju saradnju sa Mountain Music Fest, došao je trenutak i za prvu epizodu iz ovog specijala, a u pitanju je razgovor sa legendarnim Damirom Martinovićem — Mrletom , jednim od osnivača i idejni tvorac riječke grupe Let 3 .
Onima koji poznaju opus grupe Let 3 bilo kakva najava bi bila potpuno izlišno, ali onima koji se prvi put susreću sa njima ne postoji najava koja bi ih adekvatno predstavlja. Sa Mrletom smo pričali o samim počecima, rođenju legendarne riječke scene, panku, konceptualnim nastupima, od Ptičjeg izreska, preko Strukturnih ptica i Termita, pa sve do Leta 2 i Leta 3, ali i brojnih modernih projekata koji su nastali u poslednjih nekoliko godina. Od predstava, kako za decu, tako i odrasle, muzici za film i balet, ali i o nezaboravnom izletu na Evroviziju sa svojom numerom "ŠČ!".
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Tue, 05 Aug 2025 - 316 - „Ljudi ne žele da žive u točku nesreće i tu je usmerena građanska neposlušnost” Dr Miodrag Jovanović
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Gost u novoj epizodi je dr Miodrag Jovanović redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za teoriju, sociologiju i filozofiju prava, a tema o kojoj ćemo govoriti je građanska neposlušnost.Zašto?
Prošlo je punih osam meseci od početka protesta nakon pada nadstrešnice, 1. novembra 2024. godine, a nakon Vidovdanskog protesta videli smo i eskalaciju sukoba na ulicama. Ovaj trenutak vodio je do aktivacije narodnih zborova koju su okupljali građane na više mesta u Srbiji, čime je efektivno započeta blokada velikog broja značajnih raskrsnica. Ovo je dovelo do daljih sukoba sa policijom, velikog broja uglavnom neselktivnih hapšenja pod izgovorom za najteža krivična dela, takozvanog, „nasilnog rušenja ustavnog poretka”, a videli smo i brojne slučajeve upotrebe prekomerne sile. Ceo ovaj niz događaja doveo je građane do tačke o kojoj se u poslednje vreme govori puno, a to je — građanska neposlušnost.
Šta znači građanska neposlušnost? Šta znači kada je građnin neposlušan i šta uopšte znači biti građanin, a potom i kako taj građanin da bude neposlušan? Da li je uvek nezakonita? Da li je ona uvek javan čin? Da li sudije prilikom razmatranja slučaja građanske neposlušnosti u obzir moraju da uzmu kontekst ili su dužni da slepo prate slovo zakona? Koje su opcije i koji su primeri građanske neposlušnosti? Koja je razlika između građanske neposlušnosti i prava na pobunu? Nagli porast hapšenja vrši značajan pritisak na pravosuđe u kojem se u novonastalim okolnostima očekuje da aktivno donose presude, što je značajno drugačije od dosadašnjeg pasivnog rada članova bliskih vlasti. Mnogi od njih odbijaju da učestvuju u tome i kao rezultat imamo masovne oslobađajuće presude za uhapšene tokom protesta. To kreira, takozvani, odušak sistema i postavlja se pitanje — da li rešenje ove situacije možda vidimo upravo u simbiozi aktivnih i samosvesnih građana koji brane ustavnu demokratiju i odgvornog pravosuđa koje se, kako stvari stoje, polako ali sigurno bude i postaju svesni svoje autonomije i moći.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 27 Jul 2025 - 315 - „Angažovali su me da dajem otkaze kao stand up komičar” | Srđan Olman | Agelast 291
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Srđan Olman je stand up komičar, scenarista, glumac, a ima puno iskustva i u radu na televiziji. Njegov novi standup specijal je dostupan na Youtubeu pod naslovom „Šta nas je snašlo", što je, između ostalog, bio i povod ovog gostovanja, ali razgovor je bio mnogo više od toga. Srđanov razvojni put je zaista impresivan i pravo je svedočanstvo, ne samo istrajnosti, već i veri u sebe. Njegov neograničen entuzijazam pokazao se kao njegova najveća prednost i uvek je zadovoljstvo sresti i razgovarati sa ljudima iz čijih životnih iskustava može mnogo da se nauči.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 20 Jul 2025 - 314 - „Pre podne sam bio na ratištu, uveče sam pravio pesme” | Jovan Matić | Del Arno bend | Agelast 290
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Gost ovonedeljne epizode je Jovan Matić, osnivač legendarne rege grupe Del Arno koja uskoro puni 40 godina. Nastali su 1986. godine kada je veoma mali broj ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte slušao rege muziku, a kamoli da su je svirali. Kao veterani i pioniri ovog žanra, odnegovali su niz svetski priznatih umetnika, od Kojota do Tadimana, a danas funkcionišu, u velikoj meri, kao kolektiv kroz koji je prošlo puno ljudi kroz minule decenije. U poslednjih nekoliko godina, sa novom strukturom članova, Del Arno sprema novo izdanje, a Jovan je zaplovio u vode samostalnog izvođača i objavio je album „Intimno", koji se muzički i stilski u poptunosti razlikuje od onoga što je radio u dosadašnjoj karijeri. Pored muzike, Jovan je proveo dugi niz godina kao novinar, izveštavao je sve vreme tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, dok je, paralelno, stvarao i muziku. O dihotomiji ovakvog života, muzici, vremenima i događajima u kojima je učestvovao, ali i bio svedok, u novoj epizodi.
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 13 Jul 2025 - 313 - „Autoritarni režimi imaju poluge da kontrolišu ljudima životne ishode" | dr Danilo Mandić, Harvard
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsOve nedelje nastavljamo da se bavimo trenutim društvenim okolnostima u Srbiji, ali na nešto drugačiji način. Naš gost je dr Danilo Mandić, predavač sa Harvarda, gde radi kao Associate Senior Lecturer, što bi se na srpskom najbliže prevelo kao docent i to na katedri za sociologiju. Njegova uža oblast su upravo društva i nacije koje prolaze kroz određene vrste društvenih/političkih kriza. Danilo dolazi iz škole mišljenja koje se oslanja na čuvenog sociologa Hozea Huana Linca, koji je napravio ključnu razliku između totalitarnih i autoritarnih režima. Iako mi često kolokvijalno ova dva pojma koristimo kao sinonime, oni se vrlo razlikuju. Totaliterni režimi su, pre svega, antidemokratski (i u istoriji modernih društava vrlo retki), dok se autoritarni, zapravo, pozivaju na demokratiju i demokratske procese koje usput u tolikoj meri zlostavljaju, da o demokratiji u takvim društvima nema govora. To su, takozvani, hibridni sistemi. Ova ideja se oslanja na pretpostavku da demokratija i demokratski procesi, zapravo, nisu prirodan razvojni put jednog društva, već da je autokratija njeno prirodno stanje, a da je demokratija proces koji zahteva stalno stanje društvene borbe. To znači da težnja ka autokratiji postoji i u najrazvijenijim demokratijama, ali je u njima ekonomski razvoj društva, kao i rođenje nenasilnih društvenih pokreta koja vrše insitutcionalni i vanistitucionalni pritisak dovoljno jak da se lice te autokratske tendencije ne vidi ili vidi u manjoj meri. Sa druge strane imamo društva u krizi gde je mogućnost za njihovo širenje i jačanje, dramatično veće. U modernim pojavnim oblicima, posebno nakon Hladnog rata, veliki broj takozvanih „novih demokratija" su u suštini društva koja su se nalazila ili se i dalje nalaze na raskrsnici na kojoj je upravo te demokratske procese veoma teško ustanoviti. I tu se nalazi ključna tačka ove epizode; ono što smo probali da uradimo jeste da pogled sa naših trenutnih okolnosti pomerimo unazad i probamo da vidimo širu sliku. Kako istorijski razvoj autoritarnih režima, tako i njihove različite pojavne oblike, od prve polovine 19. veka do danas. Koliko god nama naše iskustvo delovalo jedinstveno, ono to nije. Veliki broj društava u krizi, širom sveta, prolazila su ili prolaze kroz procese koji imaju puno dodirnih tačaka sa nama. Koji elementi ovog režima su univerzalni za sva ova društva širom sveta? Koji elementi su jedinstveni? Koji su principi i na koji način nastaju ovakvi autoritarni režimi? Koje prakse su se pokazale kao dobre, a koje su se pokazale kao loše?
Napomena: ova epizoda je snimljena svega nekoliko dana pre 28. juna, a samim tim i pre početka eskalacije protesta u Srbiji.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/r...
Sun, 06 Jul 2025 - 312 - „Kako mi pristajemo ne ovakve izbore je pitanje na koje kao društvo moramo da odgovorimo” | CRTA
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNedavno smo, kao što većina vas zna, imali prve lokalne izbore od početka studentskih protesta u Srbiji. Izbori su održani u Kosjeriću i Zaječaru, a sam izborni dan, kao period uoči izbornog dana su prošli sa velikim brojem neregularnosti, kako na samim izbornim mestima, tako i u brojnim postupcima uoči izbora. Do kraja godine nas čeka još lokalnih izbora, pre svega u Mionici i Negotinu i iskustva iz ovih slučajeva trebalo bi da nam budu referentna tačka onoga što možemo da očekujemo u budućnosti. Na samom terenu, članovi organizacije CRTA bili su prisutni na svim glasačkim mestima u Kojseriću i Zaječaru kao zvanični posmatrači, a njihovo izveštavanje preliminarnih rezultata je dočekano sa dosta emocija. Ali kada kažemo da su na glasačkim mestima uočene nepravilnosti, šta to tačno znači? Kada kažemo da su izbori pokradeni, šta to tačno znači? Na koje načine se izbori, zapravo, kradu? Koje su mogućnosti, opcije, kako se to uočava, na koji način se sprečava i na kraju, na koji način se to tačno dokazuje. U ovom razgovoru razjasnili smo neke očigledne, ali i manje očigledne stvari kada je manipulacija izbornim rezultatima u pitanju, ali i kada je manipulacija građanima u pitanju. Proces je daleko kompleksniji i dugotrajniji nego što deluje na prvi pogled, a naši gosti, Vukosava Crnjanski, osnivačica organizacije CRTA i Raša Nedeljkov, programski direktor ove organizacije, imaju ogromno iskustvo upravo u ovim stvarima. Kako je izgledao njihov razvojni put, kako je oformljena CRTA, koliko ljudi radi za njih, na koji način vrše svoja istraživanja, kojom metodologijom dolaze do rezultata, kako izgleda posmatranje izbora, na koji način se ono sprovodi i kako, na kraju, da znamo koliko su njihovi rezultati relevantni su samo neke od tema koje smo pokrivali u ovom razgovoru. CRTA je oduvek doživljavala napade sa različitih strana, ali pritisci koje trpe od početka ove godine predstavljaju presedan, ruku na srce ne samo za njih, ali su oni nekako bili pod najvećim udarom i to je bio više nego dovoljan razlog da ih dovedemo i da izdvojimo vreme da čujemo i njihov glas.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 29 Jun 2025 - 311 - „Ne postoje dva ista požara, adrenalin radi i posle 20 godina” | Vlatko Ristić, Marko Jović
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNajzad je došao trenutak da ova epizoda, koja je prvobitno bila planirana za kraj aprila, ugleda svetlost dana!
Gosti u našoj novoj epizodi su, najzad, članovi vatrogasne služe. Iako je vatrogasna služba u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova koju znamo najviše zbog policije koja je, u suštini, represivna služba, vatrogasci su spasioci i time se priroda njihovog posla značajno razlikuje od policije. Nijedno društvo nije kompletno bez spasilačkih službi, ali vrlo retko, ako ikada, imamo priliku da otvorimo prozor sa pogledom na život i svakodnevicu iz njihovog ugla. Šta čini vatrogasnu službu? Kada i kako je nastala? Kako se postaje vatrogasac, koji uslovi moraju da se ispune, kako fizički tako i psihološki? Sa kakvim rizicima se vatrogasci suočavaju? Koje su razlike između požara na zatvorenom, požara u podrumima ili na velikim visinama? A kakvo je iskustvo gašenja požara na otvorenom, kao što su šumski požari? Kako izgleda suočavanje sa hemijskim akcidentima ili, možda jednim od najtežih aspekata, tehničkim intervencijama. Ne zaboravimo, vatrogasna služba spašava ljude iz teških saobraćajnih nezgoda, takođe. Da li postoje međunarodne saradnje? Pripadnici naše vatrogasne službe su pomagali i tokom teških zemljotresa koji su pogodili Tursku u februaru 2023. godine, ali su i pripadnici vatrogasnih službi drugih zemalja dolazili nama u pomoć tokom poplava 2014. godine. O svemu ovome, ali i mnogo više od toga, razgovarali smo sa Vlatkom Ristićem, šefom smene u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd i vođom specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina, kao i sa Markom Jovićem, komandirom odeljenja i vatrogasacem-spasiocem iz Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 22 Jun 2025 - 310 - „Zašto Srbija ćuti o svemu što se dešava u Gazi?” | doc. dr Stevan Nedeljković i Boško Jakšić | 287
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU vremenu kada se pogled međunarodne javnosti sve intenzivnije okreće ka Gazi, suočavamo se sa kompleksnom stvarnošću koja prevazilazi dnevne vesti. Da li u pojasu Gaze imamo posla sa genocidom? Slike stradalih i izgladnjivanja, izolacija stanovništva i brojne druge nesagledive posledice su nešto čemu svedočimo svakoga dana na društvenim mrežama, a opet — situacija se ne menja. Šta je potrebno da se desi za prekid sukoba? Koja je uloga SAD u svemu ovome? A Saveta bezbednosti UN? Koja je uloga međunarodnih odnosa? Zašto izostaje ozbiljnija podrška ostalih zemalja na Bliskom istoku? O svemu ovome, ali i mnogim drugim temama, probali smo da razgovaramo u novoj epizodi sa Boškom Jakšićem, novinar sa višedecenijskim iskustvom u međunarodnim odnosima, pre svega na Bliskom istoku, kao i profesorom Fakulteta političkih nauka, na odeljenju za međunarodne studije, Stevanom Nedeljkovićem.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 15 Jun 2025 - 309 - „Borba za autonomiju univerziteta je borba za opstanak društva” | prof. dr Aleksandar Baucal | 286
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Šta se trenutno dešava sa visokim obrazovanjem u Srbiji? Šta se to razmatra u vladi što može da ima opasne posledice po naš opšti interes, sve nas, uključujući i one koji glasaju za stranku na vlasti? Zašto je važna autonomija Univerziteta? Zašto nema univerziteta bez integracije nastave i nauke i kakva je to uredba donešena preko noći koja je to ugrozila. Zašto se priča o dovođenju stranih fakulteta? Šta znači kada stranka osvoji vlast na izborima i dobije upravljanje nad obrazovanjem i da li to znači da oni mogu da koriste obrazovni sistem samo za svoje dnevnopolitičke interese bez ograničenja i odgovornosti, ili pak postoje neke granice? Šta znače integrisani univerziteti? Šta znači vaučerizacija?
O ovim, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Aleksandrom Baucalom, redovnim profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stručnjakom za psihologiju obrazovanja, razvojnu psihologiju, a bio je uključen i u reformu obrazovanja u Srbiji. Bio je član Veća za reformu obrazovanja, Nacionalnog foruma za obrazovanje za sve i Centralne komisije za razvoj novog školskog programa zasnovanog na obrazovnim ishodima.Kupite karte za koncert Zostera u Luci Beograd 6. juna: https://tickets.rs/event/zoster_19076
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 08 Jun 2025 - 308 - „Istinu tražim kroz ono što radim sada, ne onome što je bilo” | Mario Knezović "Zoster" | Agelast
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gost je Mario Knezović, osnivač i frontmen grupe „Zoster" iz Mostara. Povod je bio, svakako, predstojeći koncert Zostera u Beogradu, 6. juna u Luci Beograd. Dugo smo čekali priliku za razgovor sa Mariom, jer nema puno bendova kao što su oni. Evolucija njihovog zvuka, od ranih 2000-ih, do danas, a da nisu izgubili svoj glas je fascinantna. Od regea sa prvog albuma, preko alt rock i synth elemenata, pa sve do elektronski dominantnog zvuka, kao što je na poslednjem albumu, „Najgori". Nekako su uspeli da prođu kroz sve te stilove, a da usput ne izgube publiku i da sačuvaju svoj autentični glas. Njihovi tekstovi su tek priča za sebe. Unutrašnji sukobi, pripovedački elementi, kreiranje fikcionalnih likova koji se protežu kroz izdanja, a sve sa ciljem da se prenese jasna poruka koja se nikada nije izgubila iz vida, stavlja ih, svakako, u grupu malobrojnih izvođača sa ovih prostora. A tu je i priča o novom albumu koji vas uskoro očekuje.
Kupite karte za koncert Zostera u Luci Beograd 6. juna: https://tickets.rs/event/zoster_19076
Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 01 Jun 2025 - 307 - „Sto dana sam živeo u šatoru u pustinji Atakama” | Radomir Nestorović, Avanturneja | Agelast 284
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNajzad je došao i taj trenutak. Poslednjih nekoliko godina, od kako smo snimili epizodu sa Srđanom Dinčićem, Jelenom Radanović i Radomirom Nestorovićem @StandupSrbija , publika je želela da vidi Rašu „Avanturneja", u solo podkastu.
Na žalost ili na sreću, Radomir je ubrzo nakon te epizode doneo prilično veliku životnu odluku i rešio da se upusti u avanturu koja će mu potpuno promeniti život. Bez jasnog plana, bez mnogo novca i bez poznavanja španskog jezika, rešio je da ode u Južnu Ameriku sa planom da je obiđe celu, proba da napravi tamo standup karijeru na španskom koji ne poznaje (osim vežbanja na duolingu) i, možda, da ostane da živi. Život je, naravno, imao svoje planove. Šta mu se sve desilo saznajte u razgovoru koji smo, najzad, uspeli da snimimo u njegovoj vrlo kratkoj poseti Srbiji, a u trenutku kada slušate ovu epizodu, Raša je uveliko nazad Južnoj Americi, to jest, u Atakama pustinji.
I da, za vas koji ste gledali prethodnu epizodu sa njime, doneo je i klaker!Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 25 May 2025 - 306 - Kako ruske škole postaju centri ratne propagande? | Pavel Talakin, učitelj i reditelj | Agelast 283
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsOve nedelje donosimo vam jedan vrlo ekskluzivan razgovor!
Naš gost je Pavel Talankin, poznatiji kao Paša, učitelj, pedagog i koordinator u školi u Karabašu, malom rudarskom gradu u Rusiji koji broji svega desetak hiljada stanovnika i nalazi se Čeljabinskoj oblasti, skoro dve hiljade kilometara daleko od Moskve. Njegov život i odrastanje u ovom malom gradu nije ni po čemu bilo drugačije od njegovih sugrađana sve do trenutka kada je počela invazija na Ukrajinu.
Prema rečima Oto fon Bizmarka kojeg je citirao i sam Putin kada je počeo sa mobilizacijom populacije tokom rata u Ukrajini: „Ratove ne dobijaju generali, već nastavnici", što je značilo da nastavnici u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju imaju ključnu ulogu u kreiranju, ne samo istorijskog revizionizma, već i normalizaciji samog rata, indoktrinaciji celokupnih generacija i pripremanja tla za postizanje svojih ideoloških ciljeva, što jeste vrlo jasan znak života u diktaturi.
U skladu sa time, donešena je odluka Ministarstva prosvete u Rusiji kojom sve škole sada imaju nove udžbenike, sa izmenjenim lekcijama u svim školama i taj proces je bilo obavezno snimati. Kako nastavnike koji predaju te lekcije, tako i učenike koji ih uče i ponavljaju. Paša je bio zadužen za arhiviranje i snimanje tog procesa u školama i zato je ovo jedini postojeći snimak kako kreiranje ove propagande izgleda iznutra.
Od tog materijala nastao je dokumentarni film „Mr Nobody Against Putin", zbog kojeg Paša sada živi u bekstvu, na nepoznatoj lokaciji negde u Evropi i pitanje je kada će i da li će ikada više moći da se vrati u Rusiju.
Tako smo došli i do druge stavke. Ovo je prvi put da smo uradili jedan ovakav intervju, zahvaljujući saradnji sa Beldocs festivalom gde će publika imati priliku i da vidi ovaj film (25. i 26. maja u Beogradu), i otputovali smo na lokaciju da se upoznamo sa Pashom i uradimo intervju sa njime.
A treća stavka je činjenica da je ovo naš prvi podkast sa simultanim (tačnije, konsekutivnim), prevodom, s obzirom na to da Pasha ne govori engleski, a da ja ne govorim ruski. Zaista se nadamo da smo uspeli da ga izvedemo koliko-toliko dobro i da ćemo na taj način doneti dodatnu vrednost, barem kada je širina publike u pitanju. Razgovor se vodi na engleskom i ruskom, a titlovi su na srpskom jeziku. Time, ne samo da pokrivamo domaću publiku, već i vrlo važno rusko govorno područje, ali i sve one koje zanima da čuju nešto više o ovoj temi širom sveta time što je sve prevedeno i na engleski konskutivnim prevodom.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare:
Sun, 18 May 2025 - 305 - Hristina Popović: „Ovaj show je posledica dugogodišnje terapije” | Agelast 282
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGošća u novoj epizodi je glumica, Hristina Popović. Pre svega draga prijateljica, poslednji put je bila kod nas u gostima pre skoro 4 godine. Puno se toga promenilo u međuvremenu, a ona ima premijeru svog autobigrafskog comedy nastupa „Dobro sam ispala, šta mi fali", koji preispituje brojna pitanja, od porodične dinamike do neurodivergencije. Razgovor o ovom projektu i procesu njegovog nastajanja je, zapravo, pozivnica za mnogo širi spektar tema, naravno, u dobrom duhu i sa vrlo zdravom dozom humora. Nadamo se da ćete uživati u ovoj epizodi, barem delimično koliko smo i mi, snimajući.
Kupite karte za Hristininu predstavu: https://tickets.rs/event/hristina_popovic_dobro_sam_ispala_sta_mi_fali__20293Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 11 May 2025 - 304 - „Organizovano nasilje u praistoriji je koren priče o modernom ratovanju” | Andrej Starović | Agelast
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš gost u novoj epizodi je Andrej Starović, arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, učenik legendarnog Dragoslava Srejovića i stručnjak za neolitske kulture.
U prethodnoj epizodi koja je snimljena pre više od tri godine, bavili smo se temom migracija (prouzrokovanih klimatskim promenama), koje su dovele do mešanja stanovništva na lokalitetu Lepenskog vira i, posledično, kako su razmenom veština i znanja kreirali osnov za razvoj kulture Starčeva, a potom i Vinče. Ta epizoda bila je jedna od prvih epizoda našeg podkasta koja je pokazala da nauka ima publiku i da ta publika nije mala.
Ova epizoda je svojevrsni nastavak ovog razgovora, jer se takođe bavi neolitom, ali ovoga puta LBK kulturom (Linearbandkeramik), Kultura linearnotrakaste keramike, koja je postojala na prostoru Zapadne Evrope i koegzistirala je sa kulturom južnoevropske populacije, to jest starčevačke i vinčanske kulture. Na nekoliko lokaliteta, poput Ašparn-Šlec, Klajnhaderzdorf, Talhajm ili Šenek-Kilijanštaten, pronađene su masovne grobnice koje bacaju novo svetlo na celokupnu kulturu neolita i menjanju paradigmu dosadašnjeg razumevanja ne samo njihovih života, već kako su najraniji oblici organizovanog nasilja uticali na kreiranje temelja savremenog života na prostoru Evrope. Kako arheolozi inače vole da kažu — sve što živimo danas, kreiralo se u neolitu.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 04 May 2025 - 303 - Kakve posledice trpe profesori zbog podrške studentima? | Štrajk prosvetara | Agelast 280
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU septembru 2024. godine počeo je dugo najavljivani štrajk prosvetnih radnika koji, kao ni prethodni štrajkovi do tada, nije odjeknuo u javnosti dovoljno jako, a u percepciji šireg dela populacije cela stvar se svodila kao i uvek na povećanje plata do republičkog proseka. U novembru nas je dočekao pad nadstrešnice koji je pokrenuo talas protesta koji je vrlo brzo eskalirao u studentske proteste koji traju punih pet meseci. Tako su u decembru sindikati pozvali veliki broj prosvenih radnika na jednodnevnu obustavu rada. Brojne škole su rešile da se taj jednodnevna obustava rada produži. Ubrzo nakon toga desilo se preuranjeno završavanje polugodišta u školama, a onda i ceo niz odluka reprezentativnih sindikata koji su u saradnji sa vlašću tu obustavu efektivno ugušili. Mnoge stvari su se desile od tog trenutka. Prosvetni radnici su, rizikujući, ne samo svoje poslove i primanja, ušli u obustavu nastave, ali nažalost u tome su ostali vrlo usamljeni. Nijedan drugi javni sektor im se nije pridružio (osim advokata u jednom trenutku). Od trenutka kada je ova epizoda dogovorena, pa do trenutka kada je snimljena, toliko se stvari izdešavalo da ih je teško i nabrojati. Od vraćanja u škole, do novog ministra prosvete, preko uredbe o visokom obrazovanju, pa sve do napada na univerzitetske centre. A sada se govori i o padu godine na fakultetu, a posledice toga su dalekosežne.
Kakvo je stanje u školama sada? Šta će se desiti sa školskom godinom? Koje su nam opcije na stolu, kao i brojna druga pitanja pokušali smo da otvorimo u ovom razgovoru sa našim gostima, a to su Gordana Danilović iz užičke gimnazije, Ana Dimitrijević ispred Foruma beogradskih gimnazija i Dejanom Ilićem, izdavačem, urednikom i kolumnistom Peščanika.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 27 Apr 2025 - 302 - „Spavao sam u grotlu Etne i shvatio da je vulkan moj dom” | Dragan Milovanović Kene | Agelast 278
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsDragan Milovanović — Kene je jedan od osnivača Istraživačkog centra Petnica. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih organizovao je i držao predavanja iz geologije zajedno sa entuzijastima i ljubiteljima prirodnih nauka, uključujući geologiju u srednjim školama u Valjevu. Spavali su na slami u učionicama, a hrana se pripremala prema lokalnim receptima. Tada je postavljen kamen temeljac za ovu jedinstvenu naučnu instituciju. Vremenom je preuzela veoma važnu ulogu u obrazovanju mladih ljudi u Srbiji, kao i u bivšoj Jugoslaviji. Takođe je bio redovan profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, iz oblasti petrologije, petrografije, petrogeneze, kao i drugih srodnih predmeta. U suštini, Kene je jedan od naših najznačajnijih geologa, sa velikom međunarodnom reputacijom, a istovremeno je i prvi geolog u našem podkastu. Obišao je ceo svet u potrazi za odgovorima na neka od najznačajnih pitanja iz ove oblasti. Od Uskršnjih ostrva, do spavanja u grotlima vulkana, poput Etne, njegov život ispunjen je naučnim avanturama. Veliki deo svojih iskustava je snimao, tako da ima i svoju video produkciju, a ostvario se i kao pisac knjiga za decu. Povod njegovog gostovanja u ovoj epizodi je objavljivanje kapitalnog dela „Od Velikog praska do stene”, u kojem je pokušao da obuhvati i opiše procese koji su doveli do nastanka naše planete i kako je, prema njegovim rečima, nastao kamen iz kojeg smo nastali i kojem se, neminovno, vraćamo.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Tue, 15 Apr 2025 - 301 - Goran Vinčić Vinča: „Komičari u Kazahstanu, Americi i ovde dele iste borbe” | Agelast 277
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost u našoj novoj epizodi je stand up komičar Goran Vinčić — Vinča. Za one koji prate stand up scenu Goran je vrlo poznato lice. Izrazito talentovan komičar koji od prvog dana sa vrlo jasnim ciljem i ambicijom vredno radi na ostvarenju onoga što je zamislio. Primera radi, u prošloj godini je, samo putujući od nastupa do nastupa prevalio oko 100.000km. Uopšte nisam siguran kako je to moguće, ali izgleda da jeste. Sa više od 200 nastupa godišnje u svojih deset godina karijere sabrao je iskustva koja ga izdvajaju od većine. Već neko vreme uspešno puni velike prostore sa više hiljada mesta, a njegov prvi specijal „Dežurni krivac" (koji je dostupan svima na youtubeu), je postao regionalni fenomen. Kod nas je došao u okviru promocije svog nastupa u Hali sportova 16. aprila gde će obeležiti deset godina karijere svojim setom „Reci mi da se šališ", a istovremeno će to biti i snimanje njegovog novog specijala. Mi smo, sa druge strane, iskoristili priliku da sa ovim gostovanjem bolje upoznamo Vinču, ali i da se malo opustimo, jer nam se čini da nam je to, ipak, svima potrebno ovih dana.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 06 Apr 2025 - 300 - Buč Kesidi: „Najveća vrednost naših pesama je što se nove generacije pronalaze u njima” | Agelast
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsU novoj epizodi gosti su nam Zoran Zarubica i Luka Racić, daleko poznatiji kao dvojac „Buč Kesidi”. Povod je, naravno, njihov novi album „Moderne veze”, ali je to isto tako bio i dobar izgovor da sednemo i porazgovaramo, ne samo o njihovom fenomenu koji je svakako osvežio regionalnu muzičku scenu, već i o njihovoj viziji i razvojnom putu onoga što je Buč Kesidi danas. Kako izgleda razvojni put jednog umetničkog projekta od ideje do realizacije i šta to podrazumeva. Kakva su odricanja, koji su kompromisi i šta je sve potrebno imati u vidu da bi jedan ovakv projekat, ne samo ugledao svetlost dana, već i postigao tako veliki uspeh. Od pančevačkog alternativnog benda do rasprodatih velikih prostora poput Tašmajdana, Spensa ili Šalate u Zagrebu.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 30 Mar 2025 - 299 - Kako izgleda život u jurti i preživljavanje u prirodi? Bushcraft: Jovan Bjelanović, Kosta Marinković
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsJurta je tradicionalni, prenosivi šator koji je postao simbol nomadskog života na prostranim stepe Azije. Obično je napravljena od drvenog okvira prekrivenog vunenim platnom, a središnji deo se lako uklapa i sklapa, omogućavajući nomadima da se brzo kreću. Unutra, jurta je topla zimi i hladna leti, zahvaljujući svojoj specifičnoj gradnji i načinu izolacije. Njen oblik omogućava izuzetnu otpornost na oluje i vetrove. Danas je jurta postala popularna i među avanturistima, pa se koristi kao ekološki prihvatljiv smeštaj u mnogim delovima sveta, a naš novi gost, Jovan Bjelanović u jurti živi već pet godina i to na Tari. Sam pravi svoje oruđe, kuje gvožđe, ručno izrađuje kanue, ali sam pravi lukove i strele, takođe. Zajedno sa Kostom Marinkovićem, našim drugim gostom, planinskim vodičem, spasiocem i strastvenim ljubiteljem prirode, organizuju obuke preživljavanja u prirodi, korišćenje alata i oživljavaju zaboravljene veštine, sve one koje su bile neophodne u vreme kada su ljudi živeli pre modernizacije društva.
Ove veštine se na engleskom jeziku zovu „bushcraft", a pošto za njih ne postoji adekvatan prevod na srpskom jeziku, oni su osmislili prevod — grmarenje. Grmarenje je veština preživljavanja i snalaženja u divljini koristeći prirodne resurse i minimalnu opremu. To uključuje stvari poput izrade skloništa, paljenja vatre, lova i ribolova, kao i orijentacije u prirodi. Osnovni cilj je razviti sposobnost da preživiš u divljini, koristeći samo ono što ti priroda nudi, bez previše zavisnosti od moderne tehnologije. U grmarenju se naglašava poštovanje prirode i održivost, učeći ljude kako da žive u skladu sa okruženjem.
Kako izgleda takav jedan život danas, zašto je oživljavanje i očuvanje ovih veština važno, koje su prednosti i koji su razlozi povratka u prirodu i da li je to nešto što može danas da uradi svako od nas, u novoj epizodi.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 23 Mar 2025 - 298 - Koliko razumemo ljudski mozak i realnost? | Dr Igor Salom | Kvantna fizika | Agelast 274
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsAko bismo postavili zadatak grupi inženjera da naprave robota koji će, ako se udari ili padne reći: „Jao!" ili ispoljiti bilo koji drugi vid bolne reakcije to, u suštini, ne bi bilo teško. Dovoljno dobar i stručan tim ljudi bi sa dovoljnim sredstvima ovaj zadatak rešio vrlo jednostavno.
Ali ukoliko bismo postavili zadatak da se napravi robot koji će, ako se udari ili padne osetiti bol, šta bismo onda uradili i odakle bismo, uopšte, počeli? Nemamo, kao ljudska rasa, nikakvu metodologiju da napravimo takav eksperiment. Na njega se, potom, nadovezuje sledeći problem: čak i da zamislimo da je neko napravio robota koji navodno oseća bol, kako bismo mogli to pouzdano da znamo?
Nemamo nikakav način da izmerimo verodostojnost i tačnost takve izjave. Ovaj problem se zove „other minds problem", to jest, problem drugih umova". Filozofski posmatrano, mi možemo isključivo da posmatramo ponašanja drugih ljudi, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo da ti drugi ljudi imaju svest. Iz ovoga proizilaze mnoge škole razumevanja problema svesti.
Od teorije komputacionalizma, pa sve do teorija simulacije ili čak da svest ne postoji ili da sve na ovome svetu ima svest, što se naziva panpsihizam. Naravno, između ovih ekstrema, postoji i ceo spektar razmišljanja o ovom problemu. U krajnjem ishodu, nauka, religija i umetnost se sustiču u istoj ravni pokušavajući da razumeju ovaj problem.
Šta onda uopšte znači imati svest? Šta je svest? Odakle dolazi? Gde se nalazi, ukoliko tako nešto uopšte ima „mesto". Na koji način se formira? Na koje sve probleme nailazimo u pokušajima da uopšte razumemo ovakav, kako filizof Dejvid Čalmers kaže „hard problem".
Od istorije civilizacije do danas, ljudi pokušavaju da razumeju problem svesti. On se do početka devedesetih zvao „body-mind problem", to jest, „problem tela i uma", sve do Dejvida Čalmersa koji je u svom radu iz 1995. godine, naslovljen „Suočavanje sa problemom svesti", ovo pitanje podelio na takozvane „lake probleme" i „teške probleme". Od Leukipa i Demokrita, preko Dekarta, pa sve do filozofa i naučnika današnjice kao što su Džon Serl, Daniel Denet, i Rodžer Penrouz, pitanje problema svesti preokupira najznačajnije umove sveta, a najzanimljiviji deo napretka ove grane filozofije je da se, možda, odgovor na ovo pitanje nalazi u odgovoru na problem merenja u kvantnoj fizici.
Šta ovo znači i šta su sve problemi sa kojima se suočavaju filozofi širom sveta u pokušaju da odgovore na ova pitanja, u novoj epizodi sa našim gostom, dr Igorom Salomom sa Instituta za Fiziku u Beogradu koji radi u Grupi za gravitaciju, čestice i polja. Takođe, u okviru mentorske nastave za IV razred Matematičke gimnazije Igor drži kurs iz kvantne teorije informacija i opšte teorije relativiteta.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/a...
Sun, 16 Mar 2025 - 297 - Branko Rosić: „Pank me je uveo u svet ljudi koji su zauvek promenili moj život” | Agelast | 273
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš gost ove nedelje je novinar i pisac, Branko Rosić, svedok i učesnik brojnih velikih kulturnih i supkulturnih promena, kako u Beogradu, tako i Srbiji i Jugoslaviji, od osamdesetih godina do danas. Kao tinejdžer započeo je svoje putovanje u svetu kulture, prvenstveno kroz fudbal i muziku, da bi se vrlo brzo obreo u trenutku kada se rađala pank scena u Beogradu. Od bendova Urbana Gerila, gde su karijere između ostalog počeli i Cane Partibrejker kao i pisac Vladimir Arsenijević, da bi potom bio na začetku novog talasa sa bendom Berliner strasse i ekipom okupljenom oko beogradskog SKC-a, kao i brojnih drugih kulturnih centara. U drugoj polovini dvehiljaditih, objavio je i svoj prvi roman, a od tada redovno objavljuje, od „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje", do romana „Dolazak matadora". Trenutno je na poziciji zamenika glavnog i odgovornog urednika magazina Nedeljnik Vreme.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 09 Mar 2025 - 296 - Kako su dvonožni hod i veliki mozak uticali na porođaj i preživljavanje | Dr Sofija Stefanović | 272
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsTridesetih godina prošlog veka u neolitskim naseljima na arheološkom lokalitetu Starčevo, u blizini Pančeva, pronađeni su brojni artefakti čija je funkcija bila nepoznata sve do 2019. godine. Spekulisalo se šta mogu da budu: od alata za obradu drveta, preko alata za obradu kože, pa sve do ritualnih predmeta, jer su bili široko rasprostranjeni tokom neolitskog perioda. Tek dolaskom naše ovonedeljne gošče, prof. dr Sofije Stefanović, pokrenut je projekat BIRTH koji je podržao Evropski istraživački savet sa skoro dva miliona evra, u kojem je angažovan tim stručnjaka sa njome na čelu, nakon kojeg su, bez svake sumnje, dokazali da su u pitanju neolitske kašičice koje su korišćene da bi se pravile kašice za bebe. Prema njenim rečima: „Čovek može da vidi samo ono na šta mu je um pripremljen." Naša istorija je ispunjena nasiljem, ratovima, revolucijama i prevratima, ali se niko u akademskoj zajednici u tom kontekstu nije bavio materinstvom, porođajem i odgojem potomstva kao jednim od ključnih mehanizama za razumevanje opstanka vrste kroz istoriju, to jest, sve do dr Sofije Stefanović.
Zašto je ova tema značajna? U evoluciji su nas dve karakteristike odredile kao vrstu: dvonožni hod i veliki mozak. Ali u evoluciji svaka promena ide uz određenu cenu, a u našem slučaju u pitanju je sužavanje i produžavanje karlice, čime se sužava i porođajni kanal, a veliki mozak pomera period rođenja u najraniju fazu, kada je dete potpuno bespomoćno i osetljivo. Ovi elementi predstavljali su veliki rizik za preživljavanje i prema rečima naše gošće: „Provukli smo se kroz iglene uši evolucije."
Ovi faktori morali su da utiču na dinamiku društvenog uređenja ljudskih naseobina. Pripitomljavanje stoke, razvoj zemljoradnje, period dojenja, uzgoj deteta, broj trudnoća, a time i brojnost populacije jedne vrste. Sve su ovo teme koje je u svetu pokrenula naša ovonedeljna gošća — kako je praistorija materinstva uticala na razvoj savremenog čoveka. Prema njenim rečima: „Sve što živimo danas, već se desilo u neolitu i bronzanom dobu."
Prof. dr Sofija Stefanović je redovna profesorka na katedi za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Angažovana je, takođe, na Institutu Biosens na Univerzitetu u Novom Sadu gde rukvodi projektom BIRTH, kao prvi naučnik iz Srbije čije istraživanje je podržao Evropski istraživački savet. Na Odeljenju za arheologiju, angažovana je na predmetima u oblasti bioarheologije i fizičke antropologije, a takođe, u nastavni plan uvela je i brojne nove bioarheološke predmete na svim nivoima studija. Jedan je od osnivača Laboratorije za bioarheologiju 2008. godine a od 2015. do 2017. godine i njen upravnik. Odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2015. godine, Laboratorija za bioarheologiju akreditovana je kao Centar izuzetnih vrednosti za bioarheološka istraživanja.Instagram:
Galeb Nikačevi...
Sun, 02 Mar 2025 - 295 - Studentski protesti | Blokada SKC-a | Slavko Timotijević, bivši urednik i direktor SKC-a | 271
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsKada su se desili čuveni studentski protesti 1968. godine koji su rodili veliki talas društvenih promena u celom svetu, u Jugoslaviji su kao 17. tačku zahteva studenti imali oslobađanje zgrade koja je krajem 19. veka bila balska dvorana i oficirski dom, a 1903. godine je bila zborno mesto odakle je počeo Majski prevrat. Nakon II Svetskog rata zgrada je pripala Upravi državne bezbednosti, poznatijoj kao UDBA, da bi upravo te 1968. godine nakon revolucije zgrada pripala studentima i postala ono po čemu je znamo i danas, Studentski kulturni centar, čuveni beogradski SKC.
Nakon tri godine renoviranja, na Dan studenata 4. aprila 1971. godine zgrada je zvanično počela sa radom i bila je centralno mesto razvoja savremene kuluture i umetnosti. Od Aprilskih susreta, to je mesto na kojem su karijere lansirali umetnici poput Marine Abramović, Raše Todosijevića, Zorana Popovića, Gergelja Urkoma, Neše Paripovića i Ere Milivojevića, poznatijih kao tvrdo jezgro konceptualne, likovne i savremene umetnosti.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bila je centralna tačka rođenja panka i novog talasa u Beogradu i rasadnik kulture u svojim najrazličitijim pojavnim oblicima. U podrumu ove zgrade svoje karijere su počinjali bendovi od Idola, Šarla Akrobate, pa sve do EKV-a.
Nažalost, početkom rata i dolaskom SPS-a na vlast, devedesetih godina ova institucija je izgubila svoju moć i svoju funkciju i prestala je, kao i mnoge institucije kulture da bude sila osovina omladinskih pokreta i mesto za razvoj umetnosti i kulture u našoj zemlji. Nakon 5. oktobra, SKC je oslobođen, pa je u tom talasu osnovan i radio koji je, opet, bio mesto na kojem se rodio kontrakulturni pokret i bio je dom mnogim današnjim umetnicima, od rep scene, poput Bad Copy, Prti Bee Gee, pa sve do zvezda elektronske muzike iz kasnih devedesetih kao što je Marko Nastić.
Ni ova faza nije potrajala dugo. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 2003. godine stvari su krenule nizbrdo, da bi oduzimanjem frekvencije i poznih 2000-ih ugašen radio, a sav program ove institucije zaustavljen. SKC je nakon toga prestao da bude centralno mesto omladinske zajednice i kulture sve do danas, to jest, sve do 12. februara ove godine kada su studenti, prvi put od 1968. godine ponovo osvojili zgradu. Tokom studentskih protesta i blokade koja traje već tri meseca širom Srbije, prva institucija kulture u koju su ušli je upravo beogradski SKC, koji je i dalje pod blokadom, a mi smo rešili da u ovoj epizodi ugostimo čoveka koji je bio akter i svedok svih faza ove institucije u kojoj je bio jedan od urednika programa od osnivanja 1971. godine, a potom i njen direktor nakon oslobođenja ove zgrade 5. oktobra, Slavka Timotijevića.
O istorijatu SKC-a, njegovom značaju i brojnim događajima koji su obeležili njegovu istoriju, u ovoj epizodi.Instagram:
Galeb Nikače...
Sun, 23 Feb 2025 - 294 - „Ceo život je putovanje u detinjstvo” | Peca Popović, novinar i muzički kritičar | Agelast 270
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGost ovonedeljne epizode je Petar Peca Popović, pisac, urednik i publicista, ali nijedna titula jednostavno ne bi bila pošten niti kompletan opis njegovog lika i dela. Doslovno jedan dobar deo kulturnog nasleđa koji živimo na prostoru bivše Jugoslavije ne bi postojao da nije bilo njega da umeša prste u sudbinu brojnih značajnih događaja. Od prvog ugovora koji je potpisao tada nepoznati muzičar Đorđe Balašević, preko Bore Đorđevića, pa sve do organizacije čuvenog koncerta kod Hajdučke česme 1977. godine. Obeležio je period dolaska Zdravka Čolića u Srbiju i njegovih početaka u Korni grupi, a EKV su se okupljali kod njega u kući pitajući ga za mišljenje o demo snimcima svog albuma. Uređivao je časopis „Džuboks”, radio je kao urednih licencnih izdanja u PGP-RTS, a listati njegove zasluge ovde bi bilo nezahvalno, ali sva sreća, imamo snimljeno više od tri sata razgovora.
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 16 Feb 2025 - 293 - „Novinarstvo je postalo globalno potplaćena profesija” | Marko Miletić, gl. i odg. urednik Mašine
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsNaš novi gost je Marko Miletić, glavni i odgovorni urednik portala Mašina.
U vreme kada je poverenje u medije, posebno tradicionalne medije, najniže u istoriji i kada je reputacija medijskih radnika srozana, postavlja se pitanje, ne samo ko želi da se bavi vestima, već kako i na koji način da to urade. Kreiranje poverenja, izbegavanje poslovnih modela koje favorizuju društvene mreže i algoritmi stavlja vesti u vrlo nezavidnu poziciju. Pitanje javnog interesa ne bi smelo da podleže komercijalnim vrednostima tržišta, jer onda ne bi bilo javni interes. Ali postavlja se pitanje — kako?
Mašina portal je nedavno proslavila 10 godina postojanja, a povod za njihovo gostovanje je, pored razgovora o medijima i budućnosti medija i fantastičan posao koji su uradili i rade tokom tri meseca studentskih protesta.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 09 Feb 2025 - 292 - „U filmskoj montaži u Holivudu nema mnogo kreativne slobode” | „SHOGUN” | Maria Gonzales | 268
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rsGošća u našoj novoj epizodi je Maria Goznales, tv i filmska montažerka iz Los Anđelesa i dobitnica prestižne nagrade Emmy u septembru 2024. godine za najbolju montažu i to ni manje ni više nego za seriju „Shogun”. Za one koji ne znaju, u pitanju je istorijska drama smeštena u Japan početkom 17. veka, ali posvećenost svakoj pojedinosti u procesu pravljenja ove serije čini je pravom retkošću u moru današnje hiperprodukcije. Sam broj Emmy nagrada koji je serija osvojila svedoči o tome — čak 18!
Maria Gonzales je, pored ove serije radila i na brojnim drugim holivudskim projektima, poput „Man in Black”, potom „Old Man”, sa Džefom Bridžisom, a bila je i u timu montažera koji su dobili oskara za najbolju montažu za film „The Bourne Ultimatum”.
U Beogradu je boravila vrlo kratko tokom novogodišnjih praznika i imali smo sreće da smo uspeli brzinski da se ukačimo pred njen let nazad u Los Anđeles.Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Audio: Marko Ignjatović
Instagram:
Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/
Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
Sun, 02 Feb 2025
Podcasts similar to Agelast podcast
El Partidazo de COPE COPE- Povijest četvrtkom Dario Špelić
- ALARM Dasko & Mladja
- The Diary Of A CEO with Steven Bartlett DOAC
- Hondelatte Raconte Europe 1
- Pomorska večer Hrvatski radio
- Kontrapovijest Hrvoje Klasić
- Još podkast jedan Ivan Cosic
- Ivan Kosogor Podcast Ivan Kosogor
- Explora Korado Korlević
- Jao Mile podcast Mile Ilić
- njuznet Njuz Net
- HistoryCast PodMedia
- Na vratima Evrope Radio Slobodna Evropa
- Zaviri ispod površine Radio Slobodna Evropa
- Dramski program - Knjiga na radiju Radio-televizija Vojvodine
- Kockom u čelo! RiRoll
- Les Grosses Têtes RTL
- L'Heure Du Crime RTL
- Prvi glas Telegram
- Radio roman Treći program Hrvatskoga radija
- Rosić i drugovi Velike priče
- LOOD Vinko Mihaljevic
- Подкаст код Бране Подкаст код Бране
