Pantelićev Georeport

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona.

Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav.

Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike neposredno posle Drugog svetskog rata.

Predsednička izborna kampanja u Francuskoj je već počela, a ritam kampanje kao i teme diktiraju ekstremna ultranacionalistička desnica i radikalna islamo-levica. Vrlo je indikativno da se pripadnici Nacionalnog okupljanja ljute kada ih definišu kao ekstremnu desnicu, baš kao i članovi Nepokorene Francuske koji odbacuju definiciju „islamo-levičara“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sahrana pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i prvostepena presuda za ratne zločine Hašima Tačija probudili su zle duhove na prostoru bivše Jugoslavije i velika većina političkih partija pokušava da maksimalno profitira od poteza predsednika Srbije Aleksandra Vučića da dozvoli organizaciju sahrane uz vojne, verske i druge počasti Mladiću, kao i odluku Kosovskih specijalizovanih veća da osude Tačija na 25 godina zatvora.

U novom Georeportu, Željko Pantelić objašnjava zašto EU neće suspendovati pregovore sa Srbijom, zašto je malo verovatan gruzijski scenario u Srbiji, šta čeka BiH uoči i nakon izbora, ali i u kakvoj je situaciji Crna Gora, posebno zbog Andrije Mandića.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina.

U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava koje su sličnosti i razlike između dva režima i ko će pobediti u trci za prevlast – koja se seli i na atomski nivo.

Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sporazum Izraela i Grčke nazvan „Ahilov štit“ odgovor je Atine i Jerusalima na neoimperijalnu politiku Turske, odnosno prva konkretna akcija mediteranskih zemalja koje ne žele da sede skrštenih ruku dok Ankara uspostavlja kontrolu nad istočnim Mediteranom.

U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava kako su Turska i Izrael od dobrih odnosa, pa čak i susreta Netanjahua i Erdogana, stigli do ovoga gde su sada.

Do radikalne promene dolazi u poslednjih par godina sa potpisivanjem Avramovih sporazuma, ratom u Gazi, svrgavanjem režima Bašara el Asada u Damasku u režiji Turske, zauzimanjem Nagorno-Karabaha i proterivanjem Jermena, i na kraju vojnom intervencijom protiv Irana, ili bolje rečeno turskim osujećivanjem plana Izraela da upotrebi Kurde kao trupe na terenu u gašenju Islamske Republike i rađanju nove Persije.

Pročitajte: Uloga Grčke u sukobu Turske i Izraela

https://velikeprice.com/svet/plava-otadzbina-uloga-grcke-u-sukobu-turske-i-izraela/

Samo za publiku Georeporta — 60% popusta na pretplatu:

https://velikeprice.com/georeport-special-action/

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U teškim vremenima, svaki incident postane metafora. Tako je i poraz Nemačke od Paragvaja na Mundijalu postao slika i prilika ekonomske krize, političke nestabilnosti i nacionalnog lutanja Savezne Republike.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Umesto da od Nemačke kreira predvodnika nove Evrope, sposobne da na ravnoj nozi sedi za stolom sa planetarnim igračima, Merkelova je sanjala i zamišljala Nemačku kao „veliku Švajcarsku“, ili kako je slikovito odgovorila na pitanje šta joj prvo padne na pamet kad pomisli na Nemačku: „na kuću sa čvrsto zatvorenim prozorima“. Šteta što je ista Angela Merkel zatvorila tu kuću za države Zapadnog Balkana, a otvorila za milione izbeglica čiji je dolazak oživeo tada umiruću Alternativu za Nemačku.

Šesnaest godina blagostanja, sigurnosti i bezbrižnosti sa Merkelovom, Nemci, ali i dobar deo EU, plaćaće decenijama. Šreder je izlečio tokom svoja dva mandata u Berlinu „bolesnika Nemačku“, dok je Merkelova u velikoj meri doprinela da se Savezna Republika ponovo „razboli“. Angela Merkel nije gurnula Nemačku u cikličnu ekonomsku krizu, kakve se događaju, verifikovalo se nešto gore: došlo je do strukturalnog slabljenja sistema i posledično pada potencijala za privredni rast i brzi oporavak.

Istini za volju, i Merc se ponaša licemerno. S jedne strane vrši pritisak da EU uvede zaštitne mere protiv Kine, a s druge drži otvorene kanale s Pekingom kako bi obezbedio retke metale potrebne nemačkoj industriji ali i da ne ugrozi poziciju nekoliko hiljada nemačkih kompanija koje i dalje posluju u Kini.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

00:00:00 Uvod

00:01:45 DA LI JE MERKELOVA NAJGORI NEMAČKI POSLERATNI KANCELAR?

00:07:17 MERCOV OBRAČUNA SA NASLEĐEM MERKELOVE.

00:10:17 ŠTA JE CILJ ZAOKRETA ILI ZEITENWENDE?

00:14:13 MENJANJE ULOGE NEMAČKE

00:17:30 NAJJAČA KONVENCIONALNA ARMIJA

00:22:52 DA LI MERCU PRETI STARMEROVA SUDBINA?

00:27:00 KAKAV JE MERCOV PLAN ZA IZLAZAK IZ KRIZE

00:29:51 NOĆNA MORA AFD

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Evropske vrednosti i spoljna politika Vučićeve Srbije teme su novog Georeporta.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Borba protiv evropskih vrednosti u Srbiji je u suštini politika opstrukcije približavanja i integracije Srbije u EU. Po pravilu, evropske vrednosti se zlonamerno mešaju sa liberalizmom, neoliberalizmom i globalizacijom ili se apostrofiraju kao zapadne vrednosti kada se želi sakriti veoma rašireni antiamerikanizam, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi.

U spoljnoj politici zvaničnog Beograda važi maksima: ništa nije istina i sve je moguće. Svakom partneru se priča ono što bi želeo da čuje, a svako, uslovno rečeno, „iskakanje“ pravda se floskulom da se radi o izjavama za unutrašnju upotrebu. Evropskim partnerima se servira priča da je potrebno obuzdavati nacionaliste koji gledaju ka Moskvi i Pekingu, a Kinezima i Rusima plasira se narativ o pretnji od obojenih revolucija i o podmukloj Evropskoj uniji koja zlostavlja Srbiju.

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić lansirao je spoljnu politiku Beograda na četiri stuba pre 18 godina s ciljem da relativizuje evropske i obesmisli atlantske integracije Srbije. Vučić je nastavio istom stazom, ali sa drugim, personalizovanim ciljem.

Svrha Vučićeve spoljne politike je da se preporuči svakom centru moći kao jedini kredibilni i pouzdani partner u Srbiji i da tako deluje preventivno kako nijedna druga politička snaga ne bi imala direktnu ili indirektnu podršku spolja. Drugi cilj je izbeći izolaciju režima, kako u regionu tako i na kontinentu, a održavanje privida da je Srbija i dalje na evropskom koloseku veoma je koristan alat za održavanje ekonomske stabilnosti.

Beogradski režim je zdušno radio na obaranju podrške članstvu Srbije u EU, širenju antievropskog i antizapadnog raspoloženja upravo da bi oslabio poziciju EU da vrši pritisak na njega.

Zahvaljujući mlakoj podršci evropskim integracijama u Srbiji, režim ima ogroman manevarski prostor. Gorka istina je da Vučić neće izgubiti izbore, ako ih izgubi, zato što je njegova politika blokirala put Srbije u EU.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMp

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Midterm izbori u novembru u SAD bi mogli da uđu u istoriju kao momenat kada su socijalisti stavili pod svoju kontrolu Demokratsku stranku. Berni Sanders više nije sam.

Aleksandrija Okasio-Kortez je nacionalno prepoznatljiva zvezda američke politike – drugi par rukavica su njene šanse da bude kandidat demokrata na predsedničkim izborima i da zatim pobedi u trci za Belu kuću; Zohran Mamdani, gradonačelnik Njujorka, uzor je nove levice koji se ne zaustavlja na granicama SAD, a izbor Abdula el Sajeda za kandidata demokrata u trci za Senat u Mičigenu dokaz je snage novog talasa radikalne i socijalističke levice.

Američki „socijalisti“, ili bolje rečeno članovi Demokratskih socijalista Amerike, i galaksija političara koja kruži oko njih – El Sajed, primera radi nije član DSA – osvojili su srca pre svega mladih Amerikanaca, ispod 35 godina, i zahvaljujući upotrebi društvenih mreža mogu da nadomeste nedostatak finansijske podrške i nepoverenja među starijim glasačima.

Novembarsko izjašnjavanje građana neće biti, kao što je to bio običaj dosada, referendum o učinku predsednika SAD, već „trka mržnje“ dveju radikalizovanih političkih porodica. Ronald Regan i Džordž Buš Stariji su pomerili demokrate ka centru, odnosno Klinton i Obama su shvatili da samo tako mogu da pobede, Tramp je demokrate gurnuo, za američki kontekst, u ruke ekstremne levice.

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Novo izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča govori o uzrocima i posledicama krize između Maroka i Španije, ali i svega što je slučaj Seuta otvorio.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog.

EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata a da su na unutrašnjem planu glavni argument i oružje ekstremne desnice i neka vrsta pogonskog goriva za njihovo jačanje.

Odlazak Velike Britanije iz EU popločan je strahom od invazije imigranata, a na istoj anksioznosti se bazira popularnost Faražove Reform UK. Povratak Trampa u Belu kuću trasiran je Bajdenovom samoubilačkom imigracionom politikom. Angela Merkel je oživela umiruću Alternativu za Nemačku prijemom milion imigranata iz Azije 2015. godine.

Marin Le Pen je „normalizovala“ Nacionalno okupljanje zahvaljujući talasima ilegalnih emigranata. U Italiji su politički autsajderi poput Matea Salvinija i Đorđe Meloni stigli na vlast vodeći kampanje protiv prijema stranaca, a u Španiji se čitava politika lidera Voksa Abaskala bazira na retorici protiv imigranata.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CXLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Da odmah na početku parafraziramo Marka Tvena: vesti o kraju američke dominacije na planeti prilično su preterane.

Percepcija je često važnija od realnosti, pogotovo u politici. Zato je uverenje, veoma rašireno među samim Amerikancima, da je njihova zemlja u fazi opadanja i slabljenja – istina, iz različitih motiva, ako pitate Trampove fanove i protivnike aktuelnog predsednika SAD – važnije od stvarnosti, koja je prilično drugačija.

Na drugoj strani, propaganda, cenzura, upotreba sile i drugih instrumenata za kontrolu i kažnjavanje ljudi na unutrašnjem planu, kao i čitav ešalon korumpiranih lidera u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, kreirali su lažni mit o nezaustavljivom usponu Kine u planetarnog hegemona. Taj narativ podržavaju i delovi antizapadno i evrofobično nastrojene intelektualne i akademske elite, koja u Evropskoj uniji i Americi vidi trun u oku, a ne vidi balvane u očima Kine.

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Marin Le Pen je dobila šansu da vodi kampanju za predsedničke izbore sledećeg proleća, ali to još ne znači da će na tim izborima učestvovati. Iznad njene kandidature i dalje visi kao Damoklov mač izjašnjenje Kasacionog suda, najavljeno za početak proleća.

Francuska se nalazi u veoma neizvesnoj situaciji budući da bi moglo da se dogodi da Nacionalno okupljanje ostane bez kandidata na predsedničkim izborima. Naime, poslednji dan za prijavu učesnika trke za Jelisejsku palatu je 19. mart. Kako god sud da se izjasni pre tog datuma, Nacionalno okupljanje će moći da zameni Le Penovu Žordanom Bardelom. 

Međutim, ako presuda bude doneta između 19. marta i 18. aprila i ona bude negativna za Le Penovu, Nacionalno okupljanje će ostati bez kandidata, osim ako ne bude pronađeno neko sui generis rešenje, interpretirajući dosta široko norme koje predviđaju zamenu kandidata posle zatvaranja predsedničke izborne liste. Ipak, veruje se da će Kasacioni sud imati u vidu politički aspekt i posledice koje bi proizvela njihova neblagovremena odluka. Nije teško zamisliti reakciju birača Nacionalnog okupljanja i svih onih koji veruju u opskurne centre moći koji diriguju društvom i određuju ko može da pobedi, a ko ne.

U svakom slučaju, ako Marin Le Pen bude učestvovala u izbornoj trci i pobedi, Francuska ozbiljno rizikuje da uđe u dvodecenijski period vladavine Nacionalnog okupljanja budući da će Bardela za jednu deceniju biti u najboljim godinama i sa višegodišnjim iskustvom premijera, pošto niko ne sumnja da će on biti izbor Le Penove za Matinjon, pod uslovom da ona uđe u Jelisejsku palatu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore. Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni.

Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno.

Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU.

Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja postane članica EU. U Srbiji su stranke koje su zaista proevropske na ivici izbornog praga ili su u rasponu statističke greške, a predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka suštinski ne žele da približe Srbiju EU, a kamoli da ona postane njena članica.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne.

Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada?

Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorila u decembru 2021. godine?

U odgovorima na ta pitanja leže razlozi srpske šizofrene političke „geografije“ na prostoru Evropske unije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Povodom 250 godina od donošenja američke Deklaracije o nezavisnosti, u specijalnom izdanju Georeporta, Željko Pantelić i njegov gost Veljko Lalić, glavni urednik Velikih Priča, seciraju “američki eksperiment”, ali i sve naše predrasude o Sjedinjenim Državama.

- Kako se desilo da Ameriku za 250. rođendan vodi Donald Tramp, čovek koji se divi monarhiji?

- Kako izgleda Amerika danas?

- Kako bismo danas živeli da nakon Drugog svetskog rata nije bilo uspona Amerike?

- Zašto u Srbiji i dobrom delu Evrope smatraju Amerikance „neznalicama i kaubojima”, iako statistika pokazuje da oni u proseku čitaju više knjiga i posećuju više izložbi od Evropljana?

- Ko je stvarno iza kulisa, ko zaista vlada svetom? Odakle SAD crpu snagu?

- Zašto je mit da je Amerika jedva čekala da sruši Jugoslaviju i koje su druge najveće zablude srpsko-američkih i balkansko-američkih odnosa?

- Šta će doneti izbori u novembru i kako će izgledati Amerika za pola godine, dve godine, deceniju?

Dva sata kvalitetnog spoljnopolitičkog programa za sve koji žele da razumeju Pax Americana i svet koji nas čeka u budućnosti.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMp

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Novo izdanje Georeporta pred vama drugačije je od ostalih jer je posvećeno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za početak Velikog rata. Pojedini istoričari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo početku Prvog svetskog rata sa današnjim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali više-manje istim ulogama.

Pomenuto poređenje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog „belle еpoque“ baš kao što sada izlazi iz berićetnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uviđajući da se planetarna pozornica promenila.

Kao da smo ponovo postali „mesečari“, kako je ondašnju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark.

Posebnost našeg ugla gledanja je u tome što smo ovu priču bazirali isključivo na britanskim izvorima, odnosno londonskom „Tajmsu“ uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno.

Listajući brojeve „Tajmsa“ s kraja proleća i početka leta 1914. godine, stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od tadašnjih velikih sila, pre svega Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.

Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese.

Na spoljnom planu Ankara postaje sve važniji igrač, toliko da je u diplomatskim krugovima nazivaju „evropskom Kinom”, načelno se drži van sukoba, ali je u svakom mirođija, jača svoju poziciju i interveniše preko proksija, kao u slučaju Sirije, Libije, Somalije i Nagorno-Karabaha. Rečju, nekrunisani sultan je ostvario na unutrašnjem i spoljnom planu sve o ono o čemu je maštao Slobodan Milošević i što bi danas želeo Aleksandar Vučić. Njihova komparativna mana je što Srbija nije dovoljno velika za njihov ego, kao što je Turska za Erdoganov.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. 

Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.

Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija u prethodnih sto godina. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj.

Nakon teškog poraza na izborima, kao i ostavki članova njegove vlade, premijer Kir Starmer je politički preživeo, ali samo do jeseni.

18. juna se održavaju dopunski izbori za Vestminster i na njima će učestvovati najpopularniji laburistički političar i gradonačelnik Mančestera, Endi Bernam, zvani “Kralj Severa”.  Podsetimo, poslaničko mesto u britanskom parlamentu je conditio sine qua non za premijersku funkciju.

Upravo ta činjenica je produžila boravak Starmeru u Dauning stritu na još par nedelja, najviše par meseci. Jednostavno, laburisti ne žele da naprave grešku kao konzervativci kada su zbog želje da što pre pošalju kući Borisa Džonsona izabrali Liz Tras, najgoreg šefa vlada u istoriji Velike Britanije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU.

Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica.

Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila.

Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU.

Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMp

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Samit Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu nije bio istorijski, kako je želeo da ga predstavi američki predsednik, jer nisu postignuti dogovori koji bi promenili pravac relacija Vašingtona i Pekinga, štaviše samo je utvrđeno ono što se zna već godinama: Tajvan je crvena linija i Pekinga i Vašingtona. 

Tramp je pre devet godina bio poslednji stanovnik Bele kuće u zvaničnoj poseti Kini. Od Trampovog boravka u Pekingu u jesen 2017. godine američko-kineski odnosi su na nizbrdici. Trgovinski rat, pandemija kovid-19 raširena u Vuhanu, lansiranje kineskih balona za špijuniranje iznad SAD, tenzije oko Tajvana, proxy war u Ukrajini i na kraju carinski rat, doprineli su da relacije između dve zemlje budu najhladnije od uspostavljanja veza u režiji Henrija Kisindžera i Džou Enlaja na početku sedamdesetih.

Udaljavanje Vašingtona i Pekinga vidljivo je i kroz broj susreta i telefonskih razgovora predsednika dveju država. U prvoj deceniji ovog veka, američki i kineski šefovi država čuli su se, u proseku, šest puta godišnje, u drugoj deceniji taj prosek je pao na četiri i po, a u ovoj deceniji sveden je na 2,5.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu.

Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija.

Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU.

Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve izvesniji ulazak Crne Gore u EU, sa strankama na vlasti koje u svom imenu imaju pridev „srpska“ (Nova srpska demokratija), direktan je dokaz da niko u Evropi nema ništa protiv Srba ili Srbije. Crna Gora je i primer da, kada postoji želja, motivisanost i rešenost onih koji vode državu da ispunjavaju uslove i da približavaju svoju zemlju članstvu u EU, rezultati postaju vidljivi i opipljivi.

Srbija i Crna Gora su danas postale dijametralni primeri kako ne treba i kako treba raditi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U Nemačkoj je decenijama važio slogan „nikad više rat“, a sada nemačke obaveštajne službe najavljuju mogućnost da Savezna Republika bude napadnuta do kraja ove decenije. Kancelar Fridrih Merc definisao je novonastalu situaciju rečenicom: „Nismo u ratu, ali nismo ni u miru.“ Pacifizam je u Nemačkoj bio način života čiju su cenu plaćali drugi i više se radilo o želji da se ne „prljaju ruke“, čuvajući konformizam, nego što je posredi bila iskrena ljubav prema miru.

Berlin je potpuno nespremno dočekao geopolitičke promene na planeti. I pored serije signala prethodnih decenija, u Berlinu su sve do početka ruske invazije na Ukrajinu glumili nojeve. Tako je Savezna Republika postala najranjivija zemlja među velikim evropskim NATO članicama: ima najveći logistički i infrastrukturni vojni deficit, najgore opremljenu i obučenu vojsku i, što je najosetljivije za jednu zemlju, nevoljno stanovništvo da brani otadžbinu podnoseći žrtvu i lišavajući se ugodnosti, benefita i blagostanja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO. Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune.

Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve. 

Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani za 12. april daleko prevazilaze značaj koji ima panonska zemlja u Evropi, ali i na planetarnoj tabli. Opstanak na vlasti Viktora Orbana jedan je od prioriteta barjaktara suverenizma, neliberalnih demokratija, ali i autokrata, diktatora i predsednika koji žele da razbiju Evropsku uniju i uguše liberalne demokratije.

Podršku Orbanu, svako na svoj način, pružili su predsednik SAD Donald Tramp, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i čitava lepeza lidera tzv. Patriota, od Marin Le Pen u Francuskoj i Matea Salvinija u Italiji do Gerta Vildersa u Holandiji i Santjaga Abaskala u Španiji.

Uz lidera Fidesa je i deo regionalnih političkih lidera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg trostrukog premijera Slovenije Janeza Janšu i bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika.

U slučaju Srbije, ostanak Orbana na vlasti višestruko je važan za režim u Beogradu. Prvenstveno zbog kineskog Novog puta svile, čija je evropska žila kucavica pravac Pirej – Beograd – Budimpešta, ali i zbog odnosa sa Rusijom. Takođe, Budimpešta je fundamentalna za zvanični Beograd kao neka vrsta štita od usvajanja sankcija ili mera Brisela prema vlastima u Srbiji, kad god je za njih potrebna jednoglasna ili konsenzusna odluka u telima EU.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo ratu u Persijskom zalivu.

U Vašingtonu, Jerusalimu i Teheranu svi već uveliko spremaju narativ za proglašenje „pobede“, a Vladimir Putin, Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan čekaju i nadaju se negativnom epilogu rata za Sjedinjene Američke Države i Zapad u celini, da bi povukli sledeće poteze.

Za ruskog predsednika takav ishod bi značio povećanje šansi da završi u svoju korist invaziju na Ukrajinu, za kineskog lidera otvorio bi put za osvajanje Tajvana, po mogućstvu mirnim a ne ratnim sredstvima, i na kraju za turskog predsednika to bi bio dobar uvod u završni obračun sa Izraelom za vodeću poziciju u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku.

Na Bliskom i Srednjem istoku, već vekovima, važi pravilo da je mnogo važnije kako nešto ili neko izgleda nego kakav je zaista. Izrael je sledeći tu maksimu izgradio čitavu svoju politiku do 7. oktobra 2023. godine a Islamska Republika je bazirana na projektovanoj slici koju širi režim u Teheranu. Reč je o miksu persijske pragmatičnosti i verskog fanatizma koje ajatolasi i mule gotovo savršeno kombinuju.

Persijanci su prihvatili islam, između ostalog, jer su svesni da samo uz pomoć Kurana mogu da se nametnu kao lider i hegemon susednih naroda i celog muslimanskog sveta u kome su Arapi većina. U tom kontekstu dolazi i samoproglašenje Islamske Republike u zaštitnika Palestinaca i prioritetni cilj da se uništi Izrael.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se Zapadnim Balkanom i velikim promenama u politici proširenja EU. Ona je dobila svoju, kolokvijalno rečeno, severnu dimenziju, sa izvesnim ulaskom Islanda, mogućim povratkom Velike Britanije i eventualnim učlanjenjem Norveške. Nova dimenzija može da bude od velike pomoći za finalizaciju i osiguravanje ulaska Crne Gore u EU u relativno kratkom roku, a istovremeno obesmišljava ideje o nepotpunom članstvu u EU. 

Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće.

Na papiru, Ramin i Vučićev predlog zvuči privlačno za pojedine evropske lidere, čak i u velikim članicama EU, ali se u realnosti sudara sa nepremostivim preprekama, logikom, ali i politikom. Zemlje koje ispune uslove za Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište praktično su uradile sve ono što je potrebno za članstvo u EU. Drugim rečima, lakše je ući u EU nego u Šengenski sporazum.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se srpsko-američkim odnosima, ali i generalno odnosom nove Trampove administracije prema našem regionu. 

Prioritet Vašingtona u Srbiji i generalno na Balkanu je da izbaci Rusiju sa našeg poluostrva u bezbednosnom i energetskom sektoru i da suzi prostor delovanja Kine koliko god je to moguće. 

Sa velikom znatiželjom očekuje se objavljivanje prve tzv. „crne liste“, po novom američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, na kojoj će biti i imena ljudi iz Srbije. Ta lista bi trebalo da izađe na svetlost dana do kraja marta ili početkom aprila.

Takođe, Trampova administracija ima nameru da krajem ove godine ili u prvoj polovini sledeće vrati na sto pitanje odnosa Srbije i Kosova i pokuša da ga reši. Čeka se presuda Hašimu Tačiju, ali i novi izbori na Kosovu. 

Generalno, prema rečima naših kontakata u sedištima SAD i EU, niko nije mogao da pretpostavi da će odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Trampove administracije biti do te mere loši kao što su sada.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sukobi na Bliskom i Srednjem istoku nisu seme dugo najavljivanog – i srećom još neostvarenog – trećeg svetskog rata već prvog globalnog verskog rata. Lideri svih država u sukobu su verski fanatici ili su veoma bliski krugovima zadrtih religioznih propovednika, počev od američkog predsednika Donalda Trampa i njegove galaksije evangelističkih crkava koje čekaju drugi povratak Isusa Hrista, izraelskog premijera Bibija Netanjahua koji je u savezu sa ultraortodoksnim partijama koje sanjaju teokratsku izraelsku državu, preko vladara zalivskih petromonarhija koji su finansirali ili finansiraju najrigidnije i najretrogradnije verzije islama, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Azerbejdžana Ilhana Alijeva koji su reislamizovali nekada sekularne države, do Islamske Republike koja je teokratska država po antonomaziji. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 123, specijalnom izdanju Georeporta analiziramo sa direktorom i glavnim urednikom Nedeljnika i Velikih priča Veljkom Lalićem realizaciju obećane „osvetničke politike“ Donalda Trampa.

Osveta njujorškog tajkuna nije se limitirala samo na Republikansku stranku i vašingtonsku administraciju već se proširila i na spoljnopolitički plan. Osim „maltretiranja“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nadmenog i bahatog tretiranja evropskih saveznika u NATO-u, Tramp je uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura u njegovom bunkeru u Karakasu, likvidirao je iranskog vođu ajatolaha Alija Hamneja, i sada se svi pitaju – ko je sledeći?

U podkastu se analizira i kampanja za midterm izbore, ali i priprema terena za izbore kandidata za predsedničku trku za Belu kuću 2028. godine. Kalifornijski guverner Gavin Njusom favorit je za demokratsku nominaciju, dok je u Trampovom okruženju već počela borba za njegovo nasleđe između potpredsednika Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija.

Drugi deo podkasta posvećen je odnosima između SAD i EU i perspektivi relacija između dve obale Atlantika.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CCXXII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi vraćamo reflektore na Srbiju i region Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić igra na kartu propadanja EU ili njenog rastakanja verujući da bi tako njegova vlast bila cementirana. Što je slabija EU i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da vlast predsednika Vučića bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje. Pozicije zvanične Srbije su na liniji sa politikom Trampog najbližeg okruženja predvođenog potpredsednikom Džej Di Vensom, Rusije, Kine, Turske i petromonarhija iz Persijskog zaliva.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Islamska Republika se našla u vrtlogu savršene oluje: izgubila je „osovinu otpora“, poražena je pred očima vlastitih podanika i celog sveta nekoliko puta – što nije beznačajan detalj za režim koji na propagandi bazira svoju moć i vlast – uz inflaciju, sankcije, nestašice struje, pražnjenje vodnih resursa, digitalnu cenzuru i gušenje svih ličnih sloboda.

Rišard Kapušćinski, jedan od najvećih novinara XX veka, izveštavajući o padu Reze Pahlavija, zapazio je da je šah pao jer je konstruisao sistem sposoban da brani samo sebe a da ne zadovoljava potrebe naroda. Više-manje istu grešku pravi i teokratski režim kome je puko preživljavanje precrtalo sve druge prioritete. Odatle, tako surove i nemilosrdne akcije protiv građana koje režim vidi kao opasnost.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Epstinovi fajlovi u Americi i skandal Fabricio Korona u Italiji još jednom pokazuju da su seks, politika i moć neraskidivo vezani u svakom istorijskom periodu i u svakom društvu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prosvetljeni aristokrata, čovek od integriteta, slavofil, zagovornik liberalnih ideja, demokratski orijentisan, protivnik rata protiv Srbije, patriota i neko ko bi, da je ostao živ, možda spasao "crno-žutu" monarhiju njene propasti!?  

Ili, mizantrop, rasista, ratni huškač, papučić svoje žene,  marioneta u rukama Vilhelma Drugog i grobar Austro-Ugarske monarhije koji je sa kajzerom kovao plan kako da Austriju pretvori u provinciju Drugog rajha, samo da bi njegova deca mogla da postanu kraljevi!?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXVIII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi pričamo o Španiji, zemlji koja je izbegla sudbinu Jugoslavije, ali i dalje se ne može reći da je njen opstanak siguran o čemu svedoči i dosledno odbijanje da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

U Španiji imaju dovoljno iskusnu i dalekovidu diplomatiju da znaju da u međunarodnoj politici ne postoje slučajevi sui generis, i da se svako kršenje pravila može vratiti kao bumerang.

Sa naknadnim iskustvom se može reći da je Španija preživela jer je iza Frankove diktature na čelo države došao kralj Huan Karlos a Španci su izabrali demokratiju, NATO, i pre svega EU. Sve ono što miloševićevsko-julovsko-šešeljovska Srbija ne samo da nije htela već je i prezirala, jednako kao i njihovi naslednici koji danas vladaju i dominiraju Srbijom.

Rezultati su pred očima svih koji žele da vide. Italijani imaju izreku da „nema goreg slepca od onog ko ne želi da vidi i većeg gluvaka od onog ko ne želi da čuje“, odnosno „non c'è peggior cieco di chi non vuol vedere e peggior sordo di chi non vuol sentire“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnim epizodama smo u više navrata objašnjavali razliku između taktičkih i strateških pobeda. U poslednjih par nedelja dobili smo još jedan veoma dobar primer za uočavanje te razlike, koju mnogi ne vide ili ne razumeju. Rusija je kao jedan od ključnih uslova za uspostavljanje mira sa Ukrajinom postavila predaju delova Donbasa koje nije uspela da osvoji.

Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini.

Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na postojećim linijama fronta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u specijalno izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča posvećeno geopolitičkom kontekstu američke intervencije u Venecueli, odnosno hapšenju Nikolasa Madura, koji je pokrao dva puta predsedničke izbore, 2019. i 2024. godine. U Evropi su samo Srbija, Belorusija, Rusija i Turska priznavale Madura kao predsednika Venecuele. Sve ostale države su, zbog izbornih krađa, bojkotovale venecuelanskog autokratu.

Sjedinjene Američke Države u 2026. slave 250 godina postojanja. Za četvrt milenijuma, koliko postoje, SAD su 240 puta vodile ratove ili su realizovale, uslovno rečeno, specijalne vojne akcije na svim meridijanima. Nijedna druga država na svetu nema tako bogato ratno iskustvo kao SAD.

Istovremeno, zahvaljujući useljeničkoj politici, Amerikanci imaju relativno mladu populaciju, sa prosekom ispod 40 godina. Štaviše, Amerikanci su u proseku mlađi ne samo od svojih saveznika već i od Kineza i Rusa, koji su probili granicu od 40 godina. Nije reč o banalnom, već o fundamentalnom podatku: što su nacije starije, to su manje sklone ratnim avanturama i trpljenju ljudskih gubitaka.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U Srbiji su ćutali kada su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici precrtali atlantske integracije iz srpske budućnosti, ćute i danas, u dobroj meri, kada Aleksandar Vučić briše evropske integracije.

Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski.

Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje.

Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre svega, bez ekonomske saradnje sa članicama EU, suočile vrlo brzo sa socijalnim nemirima i bankrotom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusija Vladimira Putina nije napala Ukrajinu zato što je videla opasnost od njenog ulaska u NATO, koji, istini za volju, nije bio realan jer se tome protivilo nekoliko evropskih država, među kojima i dve najveće, Nemačka i Francuska.

Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela prevratom 2014. godine i zbacivanjem režima Viktora Janukoviča. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive i one su proizvele veliku iritiranost u Kremlju budući da Putinov režim mnogo više zazire od tzv. meke moći EU nego od „hard power“ oličene u NATO-u.

Ukrajina je bila savršen „provodnik“ ili izlog, ako hoćete, u koji su građani Rusije mogli da se zagledaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXIII Georeport na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo na srpsku spoljnu politiku, Crnu Goru, kao i na ulogu koju Hrvatska ima na Zapadnom Balkanu i u procesu proširenja.

Spoljnopolitička megalomanija zvaničnog Beograda neka je vrsta atavizma jugoslovenskog nasleđa i Titove spoljne politike, od Nesvrstanih do prisnih odnosa sa američkom administracijom i sovjetskom nomenklaturom, naravno posle smrti Staljina. Paralelno, Crna Gora je prepoznala istorijsku priliku, prihvatila svoje dimenzije i mogućnosti i usredsredila se ka jedinom realnom i plodotvornom cilju: članstvu u EU. Hrvatska je, posle 35 godina bežanja od Balkana, shvatila da je to jedini region u kome nešto znači i otkrila da ne mora da bude samo letnja turistička destinacija.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U centru pažnje u ovoj epizodi je redefinisanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i to da li je u pitanju samo tzv. "separacija" ili pravi razvod.

Takođe, razjašnjavamo šta je zapravo američka “National Security Strategy” i zašto na nju treba gledati pre kao na “taktiku” ili “doktrinu", nego na strategiju. Dokument je manje važan nego što mu se daje na značaju, a reč je više o inteletkualnoj eleboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju. Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne obajvljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile obajvljuju detaljno svoje planove za budućnost, to po pravilu znači da oni ne odogovaraju stvarnim namerama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi govorimo o Severnoj Koreji, svojevrsnom državno-ideološkom istorijskom hibridu budući da se radi o naslednoj teokratsko-komunističkoj diktaturi.

U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CX izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U centru pažnje su pokušaji za oživljavanje mirovnih pregovora za okončanje ruske invazije na Ukrajinu.

Da bismo bolje razumeli stanje stvari na terenu i u trouglu Vašington – Brisel – Moskva, trebalo bi da imamo u vidu da je rusko-ukrajinski rat samo priprema terena za sukob SAD i Kine, a u sudaru između Vašingtona i Pekinga, Moskva će igrati važnu ulogu, mogla bi da bude čak „kingmaker“. To objašnjava, s jedne strane, popustljivost Trampove administracije, ali i maksimalističke zahteve Putina.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi fokusiramo se na odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Dobra vest je da direktnog vojnog obračuna između SAD i Kine neće biti u bliskoj budućnosti.

Loša okolnost je da dve strane nastavljaju sa tzv. procesom "decoupling" (razdvajanje) i da grozničavo traže načine kako da ne budu zavisne jedna od druge u strateškim sektorima poput retkih metala i minerala na jednoj strani i poluprovodnika na drugoj.

Dok su Amerikanci i Kinezi međusobno zavisni, biće teže da dođe do ratnih okršaja. Ali kada "decoupling" bude kompletiran, vojni sukob bi mogao postati samo pitanje vremena.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Venecuela je ponovo u geopolitičkom fokusu, razapeta između interesa velikih sila i izmrcvarena višedecenijskom diktaturom Nikolasa Madura i njegovog harizmatičnog prethodnika Uga Čaveza.

Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i „kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske).

Madurov režim ima tri opcije pred sobom. Prva je otvoreni otpor Americi, uz oslanjanje na Kinu i Rusiju. Druga je pregovaranje i traženje diplomatskog rešenja. Treća je predaja – odnosno egzil.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Nastavljamo da se bavimo Evropom, ovog puta kroz njen specifičan odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Evropljani su uplašeni, što bi rekao Štefan Cvajg, da će ostati bez svog "jučerašnjeg sveta" ne shvatajući da on više ne postoji, to jest da stanuje samo u njihovim sećanjima, predrasudama i zabludama. Evropa se boji promena jer je stara. Naš kontinent je stariji od svih koji nas okružuju, od nekih, poput Afrike, čak i duplo. Po logici stvari, stari ljudi se plaše promena jer u njima vide opasnost a ne priliku. U EU pričamo samo o budućnosti a ne o sadašnjosti, ne zato što budućnost pripada mladima, stvarno mlade ljude interesuje samo sadašnjost jer oni veruju da su besmrtni. Priča se o budućnosti jer su ljudi iznad 45 godina postali većina u dobrom delu EU članica.

Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već zato što nisu imali poverenja u njih da sami mogu da reše sporna pitanja i zato su ih stavili pod kontrolu. U Evropi se ukorenilo uverenje da EU nije u stanju, slikovito rečeno, da hoda bez američkih štaka.

Osamdeset godina su Amerikanci govorili Evropljanima da oni ne treba da se brinu o bezbednosti, nuklearnom arsenalu, vojnim strategijama, da je to njihova briga i da zapadnoevropske zemlje treba da se bave kao i sve države "klijenti" ekonomijom, blagostanjem, trgovinom, ljudskim pravima.

A onda je došao Tramp i nakon osam decenija rekao "puj pike, ne važi". Od ove godine važe nova pravila, od carina do bezbednosnog kišobrana i nuklearnog odvraćajućeg arsenala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVI izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi stavljamo u fokus EU i činjenicu da se nalazi na najvažnijoj raskrsnici od Drugog svetskog rata. Evropska unija je stvorena da ne bi bilo rata na Starom kontinentu, a sedamdeset godina kasnije EU se suočava sa činjenicom da, ako želi da sačuva mir i svoje vrednosti, mora da bude spremna za rat.

Bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi direktno je, bez upotrebe politički korektnog rečnika, saopštio liderima članica EU, evropskih institucija i evroparlamentarcima da, ako žele da Evropska unija preživi kao demokratska, liberalna i slobodna zajednica, mora da se reformiše što pre – i da se naoruža i kreira respektabilnu vojnu snagu. Nisu dovoljne kozmetičke promene ili verbalne akrobacije poput poslednje, kada je ime programa za naoružavanje EU promenjeno iz eksplicitnog „ReArm Europe“ u politički korektnije „Readiness Europe“.

Evropljani se suočavaju sa surovom istinom – mir, sloboda i demokratija koštaju. Na američki kišobran više ne može da se računa, i potrebno je napraviti izbor koji se u zapadnoj i centralnoj Evropi odlaže još od završetka Drugog svetskog rata: između glavne i sporedne uloge, rasta i propadanja, naoružavanja ili rata, snage ili slabljenja. Kontradiktorno je da evropske države imaju sve instrumente da budu subjekat geopolitike, a ponašaju se kao da su objekti – predati na milost planetarnim i regionalnim imperijama.

Elektrošok po imenu Donald Tramp, pored negativnih posledica, proizveo je i nekoliko kolateralnih benefita. U EU su konačno počeli da razmišljaju pragmatično i konkretno u tri sektora: bezbednost (vojska i naoružavanje), konkurencija (jedinstveno tržište i usklađivanje ekonomskih i fiskalnih politika) i geopolitika (proširenje i neophodni reformski proces za njegovu realizaciju).

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 105. izdanje Georeporta na sajtu Velike priče.

U ovoj epizodi vraćamo se rusko-ukrajinskom ratu i odmah da odgovorimo zašto je samit Trampa i Putina u Budimpešti odložen do daljeg: jednostavno, Rusi nisu hteli da prihvate američki preduslov da bi došlo do susreta u glavnom gradu Mađarske, a to je primirje na ukrajinsko-ruskom frontu.

Takođe, Moskva nije načelno htela da prihvati rešenje po kojem se zamrzava linija fronta i defakto se priznaju okupirane teritorije kao deo Ruske Federacije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Francuska je danas najveći "evropski bolesnik", daleko ozbiljniji od Nemačke u kojoj su demohrišćani i socijaldemokrate formirali koaliciju da bi se suprotstavili rastu Alternative za Nemačku, ili od Španije gde vlada Pedra Sančeza opstaje na većini od samo jednog poslanika u parlamentu, ili od Velike Britanije gde je ubedljivo najpopularnija partija Najdžela Faraža Reform UK, a Ilon Mask forsira svog prijatelja neofašistu Tomija Robinsona.

Peta republika je ušla u zamku u kojoj je Italija bila godinama: vrtoglavi rast javnog duga, slab privredni rast, povećanje tzv. spreda koji automatski povećava cenu servisiranja duga i menjanje vlada kao na traci, u proseku po jedna svake godine. Zato se ovih dana prave poređenja između Francuske i Italije i podseća kako su se Angela Merkel i Nikola Sarkozi smejali problemima Italije Silvija Berluskonija pre 14 godina kada su ga primorali na podnošenje ostavke.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CIII izdanje Georeporta na portalu „Velike priče“. Na stolu je politika proširenja EU. U poslednjih godinu dana došlo je do dramatičnog raslojavanja grupe država kandidata za članstvo u EU.

Na jednoj strani imamo četiri zemlje koje predano rade na reformama i trude se da ispune uslove iz evropske agende, a na drugoj četiri koje ili ne rade ništa ili rade vrlo malo. U prvoj grupi su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, a u drugoj su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. Dve godine su prošle od terorističke akcije Hamasa protiv građana Izraela, u kojoj su ubijene 1.194 osobe svih uzrasta, a 250 je oteto. Odgovor Izraela bio je, kako se lako moglo pretpostaviti, žestok i surov.

Razmere humanitarne katastrofe su ogromne, nesumnjivo se radi o masakru civilne populacije koja je dvostruka žrtva: s jedne strane Hamas ih koristi kao živi štit, a izraelske snage, uključujući i palestinske klanove koji rade za IDF, često koriste prekomernu silu i neselektivno bombardovanje koje povećava broj nevinih žrtava.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 101. izdanje Georeporta na Velikim pričama. Ovo izdanje je posvećeno slučaju Epstin, odnosno jedinoj aferi koja bi mogla da košta Donalda Trampa gubitka vlasti. 

Ne postoji tako plodno tlo za zavere i zakulisne igre kao u SAD. Dve trećine Amerikanaca i danas veruje da je ubistvo Džona F. Kenedija plod zavere i da je Li Osvald bio samo žrtveni jarac. Gotovo polovina Amerikanaca je ubeđena da Nil Armstrong i Baz Oldrin nisu kročili na Mesec i da je misija Apolo 11 realizovana u režiji Holivuda a ne NASA. Dobar deo je mišljenja da je 11. septembar neka vrsta unutrašnje ujdurme i obračuna unutar različitih struja "duboke države", baš kao i da su vlasti sakrile dokaze o poseti vanzemaljaca u Rozvelu u Novom Meksiku. Iz prethodno rečenog prirodno proizilazi da malo ko veruje da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo. 

Donald Tramp je specijalista za konstruisanje zavera i širenje, kako bi rekli njegovi saradnici, alternativnih istina, što je samo lepši način da se kaže laži. Još je sveže sećanje na širenje priče da Barak Obama nije rođen na američkom tlu i da posledično ne može da bude predsednik SAD, odnosno da je varalica koja je uzurpirala Belu kuću. I pored toga što je objavljen originalni izvod iz matične knjige rođenih Obame, koji nedvosmisleno potvrđuje da je rođen na američkoj teritoriji, dobar deo Trampovih glasača i dalje veruje da je Obama uzurpirao funkciju predsednika SAD. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u stoto izdanje Georeporta na portalu Velike priče. Ove nedelje se u Njujorku tradicionalno okupljaju planetarni lideri na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ovogodišnji skup će biti poseban po tome što će se obeležiti 80 godina postojanja planetarne organizacije, ali i po lansiranju reformi kolokvijalno nazvanih "UN80".

Predviđanje Vinstona Čerčila da će Ujedinjene nacije postati Vavilonska kula modernog sveta u dobroj meri se ostvarilo. Ali ni on nije mogao da predvidi da će se UN pretvoriti u jednu antidemokratsku, korumpiranu, parazitsku i izrazito skupu organizaciju. Sa porastom broja članica, i to uglavnom država sa diktatorskim ili u najboljem slučaju autokratskim režimima, uz duboko ukorenjenu korupciju, progresivni rast uticaja Kine i sve veću nezainteresovanost SAD za Ist River, Ujedinjene nacije su na putu da postanu kineska longa manus, odnosno produžena ruka.

Ujedinjene nacije su mamutska organizacija, slikovito bi se moglo reći "bez zuba", jer nemaju autoritet ni sredstva da nametnu poštovanje svojih rezolucija. U najboljem slučaju UN autorizuju ili ponizno ćute o ratovima svojih moćnih članica. Od "svetske vlade" pretvorile su se u prošireni panel ili pozornicu za egzibicioniste, šićardžije, oportuniste i lovce u mutnom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ovu epizodu posvećujemo srpsko-ruskim odnosima – od velike seobe Srba u Rusku carevinu tokom 18. veka, preko turbulentnih odnosa u 19. stoleću, dramatičnih preokreta u prethodnih sto i kusur godina, zaključno sa današnjim relacijama između Beograda i Moskve.

Osvetlićemo i hronologiju promena u odnosu Kremlja prema pitanju Kosova, današnju ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu i odnos u trouglu Srbija – Rusija – Crna Gora, odnosno koga su Rusi više voleli ili vole – Srbijance ili Crnogorce.

Miloš Crnjanski na kraju drugog toma romana „Seobe“ kaže da od 200.000 Srba, koji su krenuli polovinom 18. veka u zagrljaj „majke Rusije“, niko nije sačuvao svoj identitet. Na prvom popisu u carskoj Rusiji u 19. veku registrovano je samo hiljadu Srba, a na popisu stanovništva na prelazu iz 19. u 20. veka nije popisan nijedan.

Sa asimilacijom Srba nestajala su i srpska imena sela, uključujući i ime oblasti Nova Srbija (današnja centralna Ukrajina), gde je ćerka Petra Velikog, carica Jelisaveta, naseljavala Srbe u bekstvu od Turaka, Austrijanaca, Mađara, katolika, muslimana – u potrazi za bratskom, pravoslavnom grudom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCVIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi se bavimo zloupotrebom istorije na prostoru južnoslovenskih naroda i potrebom svih kreatora patriotskog narativa da svoj nacion predstave kao žrtvu, ali i o fenomenu Tompsona.

Niko nije izašao potpuno zadovoljan iz jugoslovenske krčme, čak ni Hrvati i kosovski Albanci, a da ne govorimo o Srbima i Bošnjacima. Ako je suditi po politici, muzici, školskim programima, odgajanju novih naraštaja, reka nezadovoljnih generacija sve više buja, priželjkujući novo poluvreme u utakmici u kojoj niko ne želi da odsvira kraj, a kamoli da prizna poraz.

Ne računajući Sloveniju, na prostoru bivše Jugoslavije kreiraju se novi mitovi i legende kojima valja hraniti i pojiti nacionalističke nemani, vazda gladne i žedne. Po uzoru na „romantičare“ devetnaestog veka koji su izmaštali srednjovekovnu istoriju jugoslovenskih naroda ili su romansirali malobrojne i često diskutabilne povesne izvore, tako se danas pišu, prepravljaju ili brane već prikladne i podobne istorije: od Prvog svetskog rata do danas.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili, srednjovekovnim rečnikom iskazano, vazale.

Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu – u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ukrajina u naručju Evrope vidi spas od ruskih imperijalnih ambicija, dok se u Srbiji širi antievropska politika i raspoloženje jer tako zvuči manje problematično cilj da se Srbija transformiše u „kinesku provinciju“ ili „rusku guberniju“ na evropskom kontinentu.

Sve imperije žele da njihovi klijenti liče na njih. Velika je zabluda da bilo koja planetarna sila dozvoljava da njeni junior saveznici budu nezavisni i suvereni. Naravno, što je imperija geografski bliža, to je njen uticaj vidljiviji i jači.

Većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja liči na zapadnoevropske države, a ne na Rusiju ili Kinu. U Srbiji to nije slučaj.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Iza osmeha i pompenzne ceremonije, Putin je izašao mnogo zadovoljniji od Trampa. Rehabilitovan je na svetskoj sceni, i pored poternice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda, kupio je vreme za nastavak ratnih dejstava u Ukrajini i odložio je nove sankcije Rusiji, ali i njenim saveznicima zahvaljujući kojima zaobilazi zid zapadnih sankcija.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Bivši američki predsednik Džo Bajden je posle 7. oktobra 2023. godine bukvalno molio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ne pravi istu grešku kao Amerika nakon 11. septembra 2001. godine. Netanjahu nije poslušao Bajdena, uradio je sve suprotno i sa odlukom o okupaciji Gaze otišao je korak dalje stavljajući na kocku živote stotina ako ne i hiljada izraelskih vojnika.

Jedina pozitivna stvar u odluci izraelske vlade je namera da se Gaza, nakon totalne eliminacije Hamasa i oslobođenja svih talaca – pod uslovom da je ta akcija izvodljiva – preda u ruke arapskim snagama, verovatno Egiptu ili Saudijskoj Arabiji, koje bi preuzele kontrolu.

Reč je o prvom suvislom planu za Gazu koji se čuo od početka operacije "Gvozdeni mač" nakon jeseni 2023. godine. Dakle, neće biti aneksije Gaze a ni trajne izraelske okupacije, kao ni povratka jevrejskih kolonija. Na papiru sve zvuči logično, ali u prethodnim decenijama smo naučili da je logika često odsutna na bliskoistočnoj pozornici, posebno zdravorazumska.

Postavlja se pitanje cene koju Izrael treba da podnese za privremenu okupaciju Gaze, kao i ceha koji će Palestinci platiti. Nije teško zamisliti kako će početi akcija okupacije Gaze, ali nije jednostavno predvideti kako će ona teći a još manje kako će se završiti. Na drugoj strani, ne treba biti naivan i misliti da su religiozni ultranacionalisti u Netanjahuovoj vladi, pre svih, Smotrih i Ben Gvir, odustali od svojih planova ili da su se urazumili i postali umereni političari.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle dužeg vremena vraćamo se na temu Kine i Tajvana. U poslednjih par meseci se verifikovalo nekoliko različitih događaja koji upućuju da se dan eventualne invazije na Tajvan približava, ali i da vlast predsednika Si Đinpinga nije tako neupitna kao što se činilo donedavno. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Kavkazom, preciznije Čečenijom, Azerbejdžanom, delimično Jermenijom i odnosima između Rusije i Turske i njihovom prelamanju preko Kavkaza, egzistencijalno važnog za realizaciju geostrateških ciljeva: “turskog sveta” i “ruskog sveta”.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XCI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnoj epizodi bavili smo se gotovo isključivo Srbijom i donekle Kosovom, a u ovoj ćemo uključiti reflektore na druge zapadnobalkanske države.

U poslednje dve godine došlo je do značajnih promena u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Crna Gora i Albanija su prepoznale i pravilno interpretirale ukazanu priliku i grabe ka članstvu u EU do kraja ove decenije, dok sve ostale zemlje regiona, počev od Srbije, ozbiljno rizikuju da završe u zapećku Evrope sa svim negativnim posledicama koje nosi takav status.

Promena vlasti u Podgorici omogućila je Crnoj Gori da uhvati novi zalet u procesu približavanja EU, dok je albanski premijer Edi Rama demonstrirao koliko su politička volja i rešenost da se ispunjavaju uslovi iz evropske agende presudni za napredovanje u pregovaračkom procesu.

Do kraja godine, Crna Gora će imati više od trećine poglavlja zatvoreno sa odličnom perspektivom da zatvori sva ostala do prve polovine 2027, dok će Albanija do kraja oktobra otvoriti sve klastere i nalazi se u dobroj poziciji da stigne Crnu Goru i da sa njom uđe u paketu u EU 2029. godine.

Na taj način bi Albanija zauzela mesto koje je trebalo da pripadne Srbiji. U odsustvu političke volje i dvostrukoj igri vladajućeg režima u Beogradu koji je svesno minirao proces evropskih integracija Srbije, nekadašnja najveća jugoslovenska republika će završiti u nekoj vrsti autoizolacije u slepom crevu Evrope.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Dvanaestodnevnim ratom između Izraela i Irana, kako ga je nazvao američki predsednik Donald Tramp, ali pre svega želimo da predstavimo unutrašnji odnos snaga u Izraelu koji je u dobroj meri kumovao postojećoj bliskoistočnoj krizi.

Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.

Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.

Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Meksikom i nezaustavljivim usponom centralnoameričke države i njenim izlaskom iz senke moćnog severnog suseda.

Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju.

Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Finskom, Rusijom, odnosima između dve zemlje i tzv. severnim frontom. U Helsinkiju, ali i drugim nordijskim prestonicama i u sedištu NATO-a ne pitaju se da li će Rusija, posle Ukrajine, krenuti u dalja osvajanja, već kada će to biti i da li će se na udaru naći Finska ili pribaltičke republike.

Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.

Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Od ujedinjenja Nemačke, proglašenog u Versajskoj palati 1871. godine, upoznali smo šest različitih verzija: Drugi rajh, Vajmarsku republiku, Treći rajh, Zapadnu Nemačku vezanu za SAD, Istočnu Nemačku vazala SSSR-a, ujedinjenu Nemačku. Sa Fridrihom Mercom rađa se nova, Nemačka kakvu do sada istorija nije upoznala: naoružana, a demokratska; jaka, ali ne destruktivna; lider, a ne hegemon; zaštitnica Evrope, a ne njena razorna bomba u grudima. Rečju, rađa se „evropska Nemačka”, slična onoj kako ju je zamišljao Tomas Man. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi Georeporta, Željko Pantelić analizira izbore u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji.

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 🌍 https://shorturl.at/z3Zea

Sve tekstove Željka Pantelića na Velikim pričama možete pronaći ovde 📰 https://shorturl.at/6tk0Q

Zašto su zemlje koje su najviše profitirale od EU okrenule leđa Briselu? Kako je Orban podržao rumunskog nacionalistu koji mrzi Mađare, i kako je to iskoristio njegov glavni protivnik Petar Mađar?

Šta Moskva traži u Rumuniji i zašto je NATO baza kod Konstance crvena linija za Kremlj?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 84. epizodi se vraćamo pitanju Srbije, njene međunarodne kolokacije, procesu evropskih integracija, uticaju Rusije, posledicama prisustvovanja predsednika Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi, gde je bio jedini zapadni i evropski lider uz slovačkog premijera Roberta Fica.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Grenlandom i sve otvorenijom bitkom za kontrolu Severnog pola i Severnog ledenog okeana. 

Ruska invazija na Ukrajinu je presudno doprinela da Švedska i Finska odluče da uđu u NATO i pojačaju Severnoatlantsku alijansu na njenom severoistočnom krilu.

Nije isključeno da pored NATO-a proširi svoje granice zahvaljujući ruskoj pretnji i Evropska unija. Norveška sve ozbiljnije razmišlja da se priključi EU, ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, koliko zbog geostrateških ambicija Moskve na Severnom polu. 

Klimatske promene su prekomponovale planetarnu agendu. Do pre par godina se govorilo da su 19. i 20. vek bili stoleća Atlantika a da će novi milenijum početi sa vekom Pacifika, kao ključnog okeana za planetarni raspored snaga i mesto obračuna velikih sila.

Jedan od motiva zašto je Kina stala uz Rusiju u agresiji na Ukrajinu jeste upravo saterivanje Moskve u vazalski odnos i samim tim davanje velikih koncesija Pekingu u Severnom ledenom okeanu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se istorijom odnosa između američkih predsednika i ruskih careva, komunističkih generalnih sekretara i "izbornih" autokrata.

Gotovo dvovekovna istorija odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Rusije protkana je mnogo više razumevanjem, solidarnošću i simpatijama nego neprijateljstvima i animozitetom. Relacije između američkih predsednika Baraka Obame i Džoa Bajdena na jednoj strani i nekrunisanog cara Ruske Federacije Vladimira Putina na drugoj predstavljaju izuzetak a ne pravilo u relacijama između Vašingtona i Moskve.

Čak i kada su bili otvoreni neprijatelji, tokom Hladnog rata, komunikacija između dve obale Pacifika bila je vrlo živahna i frekventna. Iz tog perioda datira pravilo, i danas na snazi, da CIA održava direktan kontakt sa Kremljom. Nije slučajno da su šefovi u Lengliju prvi sagovornici Moskve na američkoj strani a ne diplomatski kanali.

Vašington i Moskva/Sankt Peterburg su, ne računajući drugu polovinu XX veka, uglavnom delili zajedničke neprijatelje što je presudno uticalo na prijateljske veze: prvo su to bili Britanci, zatim Japanci i Nemci, a u budućnosti bi zajednički rival i tačka spajanja mogla da bude Kina.

Rusi i Amerikanci su prvi put došli u kontakt sredinom 19. veka na pacifičkoj obali američkog kontinenta. Relacije između evroazijskog carstva i imperije u rađanju bile su od starta veoma pozitivne i plodonosne.

Sjedinjene Američke Države pomogle su Rusiji da se ekonomski oporavi i stane na noge posle poraza u Krimskom ratu od savezničke armije Velike Britanije, Francuske, Osmanlijske imperije i Kraljevine Sardinije. Rusija je uzvratila slanjem svoje flote u američke luke kao pomoć "unionistima" protiv "konfederalista" u Američkom građanskom ratu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se nesuđenim predsedničkim kandidatima u Francuskoj i Rumuniji, Marin Le Pen i Kalinom Đeorđeskuom koji su iz različitih razloga izbačeni iz izbornih trka. Istini za volju, Le Penova još uvek ne u potpunosti.

Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike.

Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji, njenim evropskim integracijama, odnosima između Beograda i Brisela, razlozima zašto EU nije zauzela jasan stav prema protestima, ko i zašto koči napredak Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ulozi Rusije i Kine, a daćemo odgovor i zašto Srbija gleda sa visine na ubrzano približavanje Crne Gore članstvu u EU a sa velikim podozrenjem i strahom evidentno ubrzanje evropskih integracija Albanije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena Turskoj mada se samo po sebi nameće poređenje između te zemlje i Srbije. Iza velikih protesta u Istanbulu i Beogradu stoji želja da se promene režimi koji su ogrezli u korupciji, klijentelizmu, nepotizmu, podaništvu i koji iz godine u godinu sužavaju politička prava i slobode građana.

Turska i Srbija i njihovi lideri, zajedno sa pratećim klijentelama i propagandnim timovima, naravno uz dužne proporcije, veoma su slične, od načina razmišljanja, odnosa prema vlasti, medijima, civilnom društvu, studentima i pogotovo u permanentnoj proizvodnji neprijatelja, unutrašnjih i spoljnih.

Omiljeni Erdoganov sport je lov na izdajnike među Turcima, evropeiste, pripadnike LGBT zajednice, novinare koji se usuđuju da rade svoj posao, pripadnike civilnog društva i proevropske političke lidere Kurda. U jednoj rečenici: poput vlasti u Beogradu koja predstavlja "obojene revolucije" kao nešto krajnje negativno, mračno i vredno prezira, tako i Erdogan svako dovođenje u pitanje njegove doživotne vlasti predstavlja kao izdaju Turske i terorizam.

Nema sumnje da vlast u Beogradu veoma zavidi Erdoganu što je njemu dozvoljeno sve ono što je njima i njihovim političkim očevima, Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, bilo zabranjeno ili onemogućeno.

Gledajte i čitajte Georeport na Velikim pričama

#georeport #velikeprice #turkey #serbia

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U centru pažnje ove epizode je Sirija, odnosno sudbina kreature britanskog diplomate Marka Sajksa i njegovog francuskog kolege Fransoa Pikoa u jeku Prvog svetskog rata. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja, odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.

Pad poluvekovne diktature familije Asad nije otvorio vrata za transformaciju Sirije u demokratsku ili slobodnu državu, naprotiv – izgubila je jednu od retkih pozitivnih stvari koju je imala: sekularnost. Maksima oca moderne italijanske književnosti Alesandra Manconija „nije sve što dođe posle progres“ posle Irana, Iraka, Libije, Egipta, pronalazi još jednu potvrdu u Siriji.

Bliskoistočna zemlja je ne samo mozaik različitih etničkih i verskih grupa već je i konglomerat armija, milicija, gerilaca, terorista, džihadista. Na jednoj strani imamo sunite koji se dele na Arape, Kurde i Turke, zatim alavite, šiite, hrišćane, Druze. Suniti (Arapi, Kurdi, Turci) najbrojniji su u Siriji, čine više od 70 odsto stanovništva, slede šiiti/alaviti sa manje od 15 odsto (velika većina su alaviti), hrišćana ima oko deset odsto i Druza oko tri, plus Asirci, Jermeni i druge manjine.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje: koliko je velika mogućnost da Rusija napadne Evropsku uniju i da li je EU spremna ili da li će biti spremna da se brani kolektivno ili solidarno samo napadnute članice?

Ruski propagandisti definišu vesti i analize o pripremama za napad Rusije na članice NATO-a kao "evropsko bulažnjenje ili delirijum", baš kao što su govorili o planovima Moskve da napadne Kijev, pre početka agresije na Ukrajinu.

Za ruski režim biti neutralan u Evropi znači samo dve stvari: ne biti član NATO-a i prihvatiti dobrovoljno ili pod prinudom ruski uticaj i ulazak u rusku sferu interesa. Konkretno, Rusija ima planove da osvoji pribaltičke republike i Moldaviju, ali bi se u drugim zemljama, poput Rumunije, zadovoljili marionetskim vladama sa predsednikom poput Kalina Đeorđeskua na čelu. Ne treba potceniti ni dubinski ruski uticaj u Bugarskoj.

Rusija igra na kartu straha u Evropi i zato širi defetizam i apokaliptične teorije jer su Evropljani, imajući u vidu prosečnu starost i blagostanje u kome žive decenijama, lako ucenjivi, plašljivi i sa političkim liderima spremnim da na tom sentimentu grade podršku i popločavaju put ka vlasti. Po pravilu je reč o ekstremno desničarskim ili radikalno levičarskim partijama. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U fokusu ove epizode je Savezna Republika Nemačka, rezultati izbora, mogući scenariji i promene koje se očekuju u toj zemlji sa novom vladom koju će predvoditi Fridrih Merc. Povratak demohrišćana na vlast u Berlinu imaće veliki uticaj na EU, kao i na odnose Evrope sa Amerikom, Rusijom i Kinom.

San o Nemačkoj kao „Velikoj Švajcarskoj” bio je ozbiljno uzdrman ruskom invazijom na Ukrajinu a definitivno je pokopan povratkom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu. Izjave budućeg kancelara Merca da svet neće čekati Nemačku, da je neophodna emancipacija od Amerike, kao i reforme unutar EU s ciljem dubljih integracija – ako ne svih članica, onda onih koje kolokvijalno naziva „dobrovoljcima” – indikator su da su u Nemačkoj spremni da rade sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom na izgradnji evropske suverenosti i geostrateške autonomije. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u novo izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Povratak Donalda Trampa na vlast u Beloj kući ubrzao je kraj "Pax Americana" i globalističkog pogleda na svet i istovremeno skinuo prašinu sa imperijalističko-blokovskog pristupa spoljnoj politici.

U ovoj epizodi bavimo se položajem Srbije i našeg regiona u sve evidentnijoj pripremi nove podele sveta i distribucije moći u našem regionu, na kontinentu i na planeti.

Srbija je od obnove državnosti pre dva veka u problemu jer se doživljava kao produžena ruka Rusije zbog čega su zapadne sile igrale na kartu drugih naroda na Balkanu: ne zato što su nešto imale protiv Srba već protiv Rusa. I pored te proste jednačine, koja je na snazi 200 godina, vrlo mali broj srpskih lidera je prilagođavao politiku toj činjenici i razmišljao glavom a ne stomakom. Zato se Srbija često nalazila na pogrešnoj strani istorije ili primorana da plaća previsoku cenu svoje "ispravnosti".

Pokušaj predsednika Vučića da imitira Tita držeći, prividno, Srbiju podjednako blizu ili distanciranu od svih ključnih aktera na geopolitičkoj sceni ima smisla za njegovu političku karijeru i opstanak na vlasti, ali je na srednji i dugi rok pogubno po Srbiju. Ne samo zato što Vučić nije Tito a Srbija bivša Jugoslavija već zato što je svet bitno drugačiji od onoga u drugoj polovini 20. veka. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Katoličkom crkvom i papom Bergoljom koji je u prethodnih 12 godina promenio u dobroj meri spoljnu politiku Vatikana.

Pre četvrt veka, u godini velikog Jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno, Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra pulsirali su dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, na početku godine malog Jubileja, sve češće i jače se čuju trube apokalipse. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je LXXII  izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Predsednik Donald Tramp počeo je svoj drugi mandat u Beloj kući uz zvuk svakodnevnih dekreta i predsedničkih izvršnih naredbi. Koliko god izgledalo kao industrijska proizvodnja objavljivanje akata iz Bele kuće, neće dostići produktivnost Frenklina Ruzvelta koji je potpisao 93 dekreta u prvih 100 dana u Ovalnoj sobi. 

Od Drugog svetskog rata do danas američki interesi bili su uvijeni u oblande međunarodnih pod izgovorom da je globalna supremacija jedina alternativa za američki izolacionizam. Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući predstavlja raskid sa tom tendencijom i povratak nacionalističkoj interpretaciji američkih interesa. 

Velika je razlika između Trampa od pre osam godina i današnjeg. Istina je da je Donald iz 2016. godine bio mlađi, energičniji, britkiji, ali sada tačno zna šta želi i u novoj administraciji ima tek par važnih figura koje nisu totalno odane Trampu, za razliku od prvog mandata kada je morao da se suočava sa Matisom, Boltonom, Tilersonom, Pompeom…

Na startu prvog mandata Tramp je bio u defanzivi i u Vašingtonu se osećao kao „uljez” primoran da pravi kompromise sa protivnicima jer nije imao ni izbliza dovoljno veliki broj ljudi, njemu odanih, s kojima bi mogao da se obračuna sa birokratsko-tehnokratskim aparatom.

Danas je Tramp popularniji nego ikada i oseća se autorizovanim od američkih građana da realizuje dve misije: unutrašnju i spoljnu. Prva je obračun sa federalnim birokratskim aparatom i agencijama, a druga je učvršćivanje pozicije SAD kao prve planetarne sile, bez ambicije da upravlja celim svetom ali čvrsto rešene da brani nacionalne interese, gde treba, kad treba i protiv koga treba.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 71. izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Turskoj i samim tim, neizbežno, Redžepu Tajipu Erdoganu.

U poslednjih par godina turski predsednik je izrastao u velikog stratega na geopolitičkoj sceni. Ta transformacija je koincidirala sa, metaforički rečeno, Erdoganovim "zaljubljivanjem" u Jerusalim, odnosno ulaskom u borbu za prvog zaštitnika Palestinaca i Svetog grada.

Da se razumemo, Erdogan nije izmislio ništa novo, niti je on motor imperijalnih ambicija Turske. Njegova bravura se ogleda, pre svega, u činjenici da je prepoznao koincidenciju povoljnog geopolitičkog momenta i jačanje identitetskog (nacionalnog i verskog) faktora u turskom korpusu, kao i činjenicu da većina Turaka nije više zagledana u Evropu i nema kompleks koji su nosili kao teret nakon gubitka imperije i poraza u Prvom svetskom ratu.

Turgut Ozal, preteča Erdogana, početkom osamdesetih godina prošlog veka imao je nameru da lansira sinergijsku politiku panislamizma i panturkizma, pokazujući javno svoju religioznost i pevajući o Turskoj od Kine do Bosne. Otrovali su ga jer je bio kao petao iz Andrićeve priče, požurio je jednu deceniju, a Erdogan je stigao na vreme, taman kad treba.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Donald Tramp je 20. januara postao drugi predsednik u istoriji SAD koji se vratio u Belu kuću. Pre njega to je pošlo za rukom samo Groveru Klivlendu 1893. godine (prvi put je izabran 1885), prvom predsedniku iz redova demokrata nakon Američkog građanskog rata. 

Na našim pobedničkim postoljima najboljih, najgorih, najkontroverznijih i najprecenjenijih američkih predsednika nema ni Trampa ni Klivlenda, mada su i jedan i drugi među deset najgorih u gotovo dvoipovekovnoj istoriji. Nije isključeno da se na kraju drugog mandata Tramp ugura među tri najgora američka predsednika.

Parametri na kojima smo zasnovali naša postolja američkih predsednika baziraju se, pre svega, na posledicama koje su proizveli prethodni stanovnici Bele kuće na Sjedinjene Američke Države i na celu planetu.

Dakle, prema našem mišljenju, koje vredi koliko i svako drugo, najbolji američki predsednik je Teodor Ruzvelt, najgori Herbert Huver, najkontroverzniji Endrju Džekson a najprecenjeniji Džon F. Kenedi. 

Odgledajte specijalno izdanje podkasta “Georeport Željka Pantelića” a u narednim danima čitajte feljton na portalu Velike priče.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je ruski predsednik Boris Jeljcin, na opšte iznenađenje čitave nacije 31. decembra 1999. godine, predstavio Vladimira Putina kao svog naslednika, niko nije mogao da zamisli da će ostati u Kremlju 25 godina sa dobrim šansama da postane četvrti najdugovečniji vladar u hiljadugodišnjoj istoriji Rusije.

Budući da mu novi Ustav omogućava da vlada do 2036. godine, Putin može da pretekne Staljina (vladao 29 godina), Mihaila I (32 godine) i Katarinu Veliku (34 godine provela na vlasti). Iz ove perspektive Petar Veliki (42 godina na tronu), Ivan Veliki (43 godine) i Ivan Grozni (50 godina) izgledaju nedostižni.

Politika Kremlja i potezi Rusije u poslednje dve i po decenije ne bi bili bitno različiti da je kojim slučajem pre 25 godina, poslednjeg dana 1999. godine, Boris Jeljcin izabrao nekog drugog kandidata za svog naslednika. U očima dobrog dela Rusa Putin je obrazovan i razuman vođa čiji je cilj da odbrani ruski suverenitet od Zapada koji je ponizio Rusiju i nastavio bi da je ponižava da nije on došao na vlast.

Tajna političkog uspeha Putina je što savršeno otelotvoruje razmišljanje današnjeg prosečnog Rusa, ideološki raspolućenog između obožavanja i poštovanja carske istorije i komunističke prošlosti, idealizacije imperatora i Staljina, nacionalističkog i internacionalističkog, sve izraženije frustracije i animoziteta prema Evropi. Takođe, Putin maestralno igra na kartu ukorenjenog straha Rusa od nereda i bezvlašća, prikazujući sebe kao jedinu branu od haosa i raspada.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ako je zaleđivanje sukoba ili smirivanje tenzija sinonim u našem vokabularu za mir ali ne i za razrešenje sporova, od Ukrajine, preko Bliskog istoka, do sve otvorenijeg sukoba između Kine i SAD, uključujući i Tajvan, onda je moguće da 2025. bude godina primirja.

Rodonačelnik Narodne Republike Mao Cedung tvorac je čuvene rečenice "Veliki je haos pod nebeskim svodom, znači prilike su odlične". Maova opaska iz šezdesetih godina prošlog veka odnosila se na Kinu budući da je spremao tzv. Kulturnu revoluciju, ali se danas odlično venčava sa planetarnom pozornicom. Broj lidera koji u haosu i neredu vide priliku za sebe i imperijalne ili nacionalne ciljeve poprilično se povećao.

Velika strategija nereda koju zagovaraju ili maksimalno koriste autokratski lideri jeste da se napravi novi multilateralni poredak sa jasno preciziranim sferama interesa. Haos i nered su politički koncept u kome se Si Đinping, Putin, Erdogan ali i Netanjahu i Tramp najbolje snalaze. Slikovito bi se moglo reći da su oni u svom elementu kada naviguju nacionalnim brodovima kroz oluje na otvorenom moru. Gde god vide nered ili haos pokušavaju da se ubace i izvuku maksimalnu korist za sebe i svoju politiku.

Globalizacija je mrtva, planeta se uveliko deli na sfere interesa. Budući da je proces u toku, još uvek nisu uspostavljene čvrste i jasne granice i moguće je i dalje preskakati iz jednog u drugi blok ili igrati na više stolova. Međutim, kako vreme bude prolazilo, podela će biti sve jasnija i biće nemoguće preskočiti iz jednog u drugi bez velikih posledica ili tektonskih poremećaja.

Donaldu Trampu će vrlo brzo objasniti u Vašingtonu, ne samo u Kongresu već i u Stejt departmentu, Pentagonu, ministarstvu ekonomije, da nije mudro ni svrsishodno nametati carine EU, odnosno Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje imaju ubedljivo najveći suficit u trgovini sa SAD, jer ne možeš da vodiš pregovore sa Rusijom i da pokazuješ mišiće Kini a da istovremeno "maltretiraš" svoje saveznike koji će ti biti potrebni da bi rešio pitanje Ukrajine i pobedio Kinu u trgovinskom ratu, pre nego što on preraste u pravi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi je na stolu postizborna scena Sjedinjenih Američkih Država, prvi koraci izabranog predsednika Donalda Trampa i sve jasnije profilisanje Ilona Maska kao "kalifa umesto kalifa".

U prethodnih 125 godina samo četiri izborne trke za Belu kuću zaslužuju pridev istorijske: dolazak na vlast Teodora Ruzvelta – istina usled ubistva predsednika Vilijama Makinlija – Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta i Ronalda Regana. Teodor Ruzvelt je razbio monopole, posebno Džona Rokfelera, a bio je mnogo veći i opasniji nego što je danas Ilona Maska. Vudro Vilson je uveo SAD u Prvi svetski rat i dobio ga. Frenklin Ruzvelt je otac "Nju dila" i pobednik Drugog svetskog rata, Ronald Regan je lansirao Ameriku u tehnološku revoluciju i pobedu u Hladnom ratu.

Zvuči kao neumesna šala stavljanje Trampa u prethodno pomenuto društvo. Njujorški tajkun nema štof svojih prethodnika da uđe u istoriju na glavna vrata, ali jeste činjenica da živimo u prelomnim vremenima, kako na unutrašnjem planu za Ameriku, tako i na spoljnopolitičkom sa tri ratna teatra: rusko-ukrajinski, Bliski istok i Tajvan.

Trampov izbor može da uđe u istoriju i kao primer prvog političkog duopola u Beloj kući, odnosno presedana da SAD imaju dva predsednika, formalnog Trampa i neformalnog Ilona Maska. Bilo je u istoriji relativno dosta izuzetno uticajnih savetnika ili saradnika američkih predsednika, ali nijedan nije dostigao nivo Maskovog uticaja.

Moglo bi se reći da je Ilon nešto između Mazarena, moderne Jovanke Orleanke i Raspućina: sveštenik, misionar i anarholiberal. Zvuči nespojivo i kontradiktorno, ali ne treba smetnuti s uma da Mask, po sopstvenom priznaju, ima bipolarni poremećaj ličnosti, plus Aspergerov sindrom i konzumira droge.

Postavlja se pitanje: mogu li dvojica alfa mužjaka, Napoleona, Cezara, Kaligula ili Saurona da vode zajedno državu a da, pre ili kasnije, ne uđu u otvoren i bespoštedni sukob? Istorija nas uči da nije moguće i da je konflikt, više ili manje nasilan, neizbežan.

Prva i najvažnija karakteristika neophodna da bi se ušlo u magični krug Donalda Trampa jeste vernost, a Ilon Mask nije nikome bio veran, čak ni samom sebi, ni u privatnom životu, ni u biznisu, a ni u politici. Koliko je Mask neveran, toliko je Tramp nepredvidiv i obratno.

Dakle, pitanje nije da li će doći do sukoba Tramp–Mask, već kada će se to dogoditi. U međuvremenu će se iskristalisati i odgovor na pitanje da li će i koliko dugo će moći Tramp i Mask da vode zajedno Ameriku, kao formalni i neformalni predsednik SAD. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXIV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Posle tri epizode posvećene američkim izborima, vraćamo se u Evropu, u naš region i pitanju proširenja EU.

Odgovorićemo na pitanje da li se sprema novi voz za članstvo u EU, zašto u Briselu imaju maglovite i nedorečene pozicije i pored toga što je tzv. zamor od proširenja prošao, ali još uvek nema elana za novo.

Daćemo i odgovore gde se nalaze na evropskom putu Srbija, Crna Gora, Albanija, ali i Moldavija i Gruzija, odnosno ko ide u EU a ko bi u ruski i kineski svet.

- Zašto Srbija nikada ne propusti priliku da propusti priliku, pogotovo evropsku?

- Zašto Vučićevom režimu i DPS-u ne odgovara da Crna Gora brzo uđe u EU?

- Da li će Albanija preteći Srbiju u procesu evropskih integracija?

- Da li politička kriza i prevremeni izbori u Nemačkoj mogu da utiču na region?

- Koga će Kalas izabrati za specijalnog izaslanika u dijalogu Beograda i Prištine?

- Zašto u Moldaviji u dvoboju EU i Rusije pobeđuje Rumunija?

- Da li Rumuni igraju pametnije od Srba u realizaciji nacionalnih ciljeva?

- Zašto EU tretira na različit način Moldaviu i Gruziju?

- Da li Gruzija postaje kavkaska Srbija?  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dan nakon jednog od najvećih političkih kambekova u istoriji, Željko Pantelić u svom Georeportu ponovo je ugostio Veljka Lalića, glavnog urednika Velikih priča.

Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?

Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?

Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?

Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Možda su, nego smo zaboravili, u srećno vreme ovako izgledale prave debate u medijima, pa i one na kojima bi učestvovali političari: dvoje ljudi koji nemaju jednake stavove o gorućim temama, ali umeju da se slože o krucijalnim pitanjima i da postignu konsenzus makar o demokratiji.

Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).

U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.

Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.

O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...

Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.

Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.

U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama.

Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.

U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

napada Hamasa na Izrael i početka rata na Bliskom istoku koji je u međuvremenu prerastao u otvoreni sukob između Izraela i Irana, kao i iranskih saveznika u regionu, od Hezbolaha i Hamasa do Huta i Hataib Hezbolaha, koji kontrolišu delove Libana, Jemena, Sirije i Iraka. 

Godinu dana od početka rata na Bliskom istoku svima je jasno da neće biti pobednika, ali i da će porazi aktera biti različiti i sa iznivelisanim posledicama. Najveći gubitnici su Palestinci i Iran, ali na dugi rok bi u tu grupu mogao da uđe i demokratski i, uslovno rečeno, proevropski Izrael. Demografski trendovi ne idu na ruku sekularnog, liberalnog, prozapadnog Izraela. U krugu od nekoliko decenija i par generacija, ako se nešto ne promeni drastično, ultraortodoksni i ultradesničarski Jevreji će postati prosta a zatim i apsolutna većina u Izraelu sa svim posledicama za tu državu i čitav region.

Pre 7. oktobra prošle godine terorističke i paramilitarne snage koje je povezao ili formirao bivši komandant pasdarana Kasem Sulejmani kontrolisale su Liban, Gazu, Jemen, Siriju i Irak i bile su omča o vratu Izraela i Saudijske Arabije. Danas su Hamas i Hezbolah obezglavljeni, Siriji je se serijom ciljanih atentata u Damasku stavljeno do znanja gde joj je mesto, Huti su pretrpeli velike gubitke u Jemenu i njihova dominantna pozicija je ugrožena a Irak je bure baruta. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji i njenoj poziciji na velikoj geopolitičkoj tabli, ali i odnosima sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, Kinom. Objasnićemo zašto Zapad nema nameru da ruši Aleksandra Vučića, kao i zašto su političke promene nabolje u Srbiji svedene na teoriju.

Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.

Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.

Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.

Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.

Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.

Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.

Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.

Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.

Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.

Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.

Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.

Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.

Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U epizodi koja počinje bavimo se Saudijskom Arabijom, Iranom, Izraelom i prostorom između Persijskog zaliva, Kaspijskog jezera i Mediteranskog mora.

Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima.

Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva.

Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona.

Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije.

U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta".

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, atentatom na Donalda Trampa i tvrdoglavim odbijanjem Džoa Bajdena i članova njegove najuže familije da priznaju ono što je postalo očigledno: Bajden ne poseduje psihofizičke sposobnosti za državne poslove a kamoli da bude na čelu najmoćnije države na planeti.

Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.